мини Педагогија игре је унутрашње мотивисана активност која је пријатна, смислена и захтева активно учешће учесника, при чему је сама активност важнија од њеног циља.
Појам игре Игра је активност, занимање људи (најчешће деце) или животиња које има за циљ забаву, разоноду. Површно бављење нечим, играње.
Врсте педагошких игара Када је у питању игра, постоји много различитих класификација игри. Једна од најпознатијих класификација игри јесте према Дурану (1995). Он игру дели на три подкатегорије, а то су функционална, симболичка и игра с правилима. Функционална игра одређује се обично као игра новим функцијама које код детета развијају моторику, перцепцију и чулност. С једне стране дете кроз игру испитује сопствене функције, а с друге стране упознаје особине предмета и објеката који га окружују. Симболичка игра представља маштовиту игру, игру фикције и игру улога. Већина развојних психолога посматра је као развојни феномен, било у контексту општег психичког развоја, било у контексту развоја појединих аспеката психичког развоја детета. Игре са правилима, дете их затиче у већ постојећем облику и усваја их као део културе, али такође учествује и у стварању нових правила.
Дидактичке игре Дидактичке игре утичу на ментални развој детета, убрзавају га и обогаћују његова искуства. Оне имају занимљиву форму која је детету привлачна и која га посебно мотивише за мисаоне активности. Приликом увођења дидактичких игара потребно је узети у обзир развојну фазу детета, јер је важно да дете правилно разуме правила игре. Постоје игре перцептивног покрета, игре за намерну пажњу и брзу реакцију детета, игре намерног памћења, обнављања, и учвршћивања дечјег знања или слагалице.
Референце
Категорија:Педагогија