Дигитална деменција представља опадање когнитивних способности - памћења, пажње и критичко мишљење, што се често повезује са прекомерном употребом дигиталних уређаја (паметних телефона, таблета и рачунара). Манфред Шприцер је први дефинисао појам у којој претерано ослањање на технологију може ослабити когнитивну функцију.
Појам Појам дигитална деменција дефинисао је немачки неурознанственик и психијатар Манфред Шприцер у књизи "Дигитална деменција: како ми и наша дјеца силазимо с ума" објављеној 2012 године.
Аутор путем књиге упозорава родитеље да ограниче време које проводе испред екрана, дигиталних медија, јер дигитални уређаји (паметни телефони, рачунари) доводе до тога да мање користимо мозак чиме његова учинковитост опада.
Савремени живот тешко је замислити без друштвених мрежа и дигиталних технологија због чега је важно да разумемо њихове могуће последице. Млади често користе паметне телефоне ноћу излажући се плавој светлости која сузбија лучење мелатонина и утиче на лошији сан. Недовољан и неквалитетан сан доводи до слабије концентрације, пажње и способности учења.
Поред поремећаја пажње паметни телефони доприносе развоју здравствених потешкоћа (проблеми са видом, анксиозност, депресија, последице седалачког начина живота) и уз телесне разлике јављају се психички проблеми (сметње у учењу и слабији школски успех).
Амерички педагог и публицист Марк Пренски увео је појам "дигитални урођеник" којим описује генерацију која одраста уз интернет и дигиталне технологије. Наспрам дигиталних урођеника, Пренски наводи "дигиталне имигранте", која описује особе који нису рођени у дигиталном свету, већ су се са дигиталним технологијама сусрели касније у животу. Разлика између дигиталних урођеника и дигиталних имиграната је у томе што дигитални урођеници стално проводе време онлине (играју видео игре, комуницирају преко друштвених мрежа, дан започињу узимањем телефона одмах након буђења, а завршавају слањем порука касно увече..) што дугорочно не доноси позитивне учинке.
Негативне последице коришћења дигиталне технологије 1) Површно процесуирање информација - Када особа једним покретом прста мења садржаје на екрану, присиљена је да пребацује пажњу са једног садржаја на други што отежава задржавање пажње на прочитаном садржају.
2) Повећана дистрактибилност и слаба контрола извршних функција мозга - Особе које често мултитаскују могу имати потешкоћа са контролом властитих мисли.
3) Промењени механизми самоконтроле и награђивања – Употреба интернета је утицао на то да људи перципирају као награду на интернету број лајкова, коментара, слика итд.
Референце
Категорија:Когнитивни поремећаји