Сексекологија, позната и као екосексуалност, радикални је облик еколошког активизма заснован на фетишизму према природи, односно на идеји Земље као љубавника. Она позива људе да се према Земљи односе с љубављу, уместо да је посматрају као бескрајан ресурс за експлоатацију. Оснивачице овог покрета су Елизабет Стивенс и Ени Спринкл, које себе описују као „две заљубљене екосексуалне уметнице”, чији је манифест да еколошки активизам учине „сексепилнијим, забавнијим и разноврснијим”. Сексекологија користи апсурдни хумор, перформанс и секс-позитивност, за које Стивенсова тврди да „могу произвести нове облике знања са потенцијалом да промене будућност, дајући предност нашој жељи да Земља функционише са што више различитих, нетакнутих и успешних еколошких система”. Овај пар промовише едукацију, догађаје попут екосексуалног симпозијума, као и активизам, међу којима је заштита Апалачких планина од експлоатације уклањањем планинских врхова.

Разлика у односу на екофеминизам Сексекологија посматра Земљу не као мајку, већ као љубавника. Овај концептуални заокрет позива људе да ангажују своја тела и чула у актима очувања животне средине.

За разлику од екофеминизма, сексекологија не види суштинску везу између жена и природе; нека од ограничења екофеминизма на која сексекологија индиректно указује укључују „ослањање на биолошке функције жена ради успостављања везе између жена и природе, некритичко пренаглашавање женских искустава, неприкладност одређивања идеалних женских карактеристика и регресивне политичке импликације повезивања жена са природом”. „Формулисање екосексуалног идентитета је пракса еротске еко-логике, која деконструише хетеронормативне конструкције рода, пола, сексуалности и природе како би се идентитети континуирано квировали и дестабилизовали, активно формирали и задржали простори недостатка који захтевају међузависност, и ангажовало пропусно чулно сопство у сталном сензорном реципроцитету са осећајним и чулним окружењем више-од-људског света. То је идентитет одређен жељом, а не стабилном суштином или бићем, и то је жеља за више-од-људским окружењем у којем је људски субјект сензорно имплициран.”

Екосексуалци

Поборници овог покрета називају се „екосексуалцима”; они се не плаше да се упусте у еротско искуство са Земљом и да га прихвате, било да је то купање у природи без одеће, сексуални однос са поврћем или доживљавање оргазма испод водопада. Стивенсова описује екосексуалце као људе који „... су сродни киборзима и не плаше се полног односа са природом, па чак ни са технологијом. Ми водимо љубав са Земљом преко наших чула.”

Екосексуалци се крећу у распону од оних који користе одрживе секс-производи|секс-производе и воле да буду голи у природи, до оних који се „ваљају по земљи доживљавајући оргазам прекривени земљом за саксије” и оних који „мастурбирају испод водопада”. „[Спринклова и Стивенсова] су водиле церемоније венчања где се оне и њихови истомишљеници екосексуалци венчавају са Земљом, Месецом и другим природним ентитетима.” Такође су изјавиле да верују да широм света постоји преко 100.000 људи који се изјашњавају као екосексуалци.

Односи између људи и нељуди

Сексекологија настоји да усмери пажњу на „начине на које секс и сексуалност утичу на шири нељудски свет”. Екосексуалност је оријентација усмерена ка нељудском материјалном свету. Са овим усмерењем, екосексуалност даје смелу изјаву да су „ова људска тела део нељудског материјалног света”. Замагљивање границе између људских и нељудских ентитета суштински је део демонстрације сексекологије од стране Ени Спринкл и Елизабет Стивенс.Morris, Michael. "Material Entanglements With the Nonhuman World: Theorizing Ecosexualities in Performance." Електронска теза или дисертација. Ohio State University, 2015. OhioLINK Electronic Theses and Dissertations Center. Приступљено: 2. 12. 2016.

Сексекологија је била под утицајем савремених теорија о постхуманизму и односима између људи и нељуди.

Елизабет Стивенс је изјавила: „Рад Доне Харавеј усмерио је моје разумевање материјалних последица и теоријских основа утканих у односе између људи и нељуди који обликују наш свет. То ми је помогло да схватим како је људска изузетност конструисана и фаворизована кроз историју религије и науке, као и у другим секуларним праксама у западној култури. Људска изузетност, у сарадњи са глобалним капитализмом, створила је изолован простор неопходан за текуће праксе које су произвеле опасно деградиране еколошке услове у којима сада живимо. Системи веровања и идеологије који неким људима омогућавају да мисле како поседују дарвинистичку способност преживљавања и права која иду уз те способности да користе или уништавају друге људе и нељуде, сада изазивају ону врсту деградације животне средине која пре или касније утиче на цео систем.”

Перформанси и радионице

„Пројекти лабораторије 'Love Art' имају за циљ да улију наду, створе противотров за страх и делују као позив на акцију.” То је приватна демонстрација рада две оснивачице покрета, Спринклове и Стивенсове, док истражују како да постану „љубавнице Земље”. Ове перформансе је могуће приватно заказати контактирањем њих две, а замишљени су да буду демонстративни, информативни и „радикални”.

Спринклова и Стивенсова су извеле бројна „венчања са Земљом” широм света, са циљем да се сруши баријера између људске сексуалности и природе. Перформанси до данас укључују „Венчање са земљом, Венчање са језером Калавеси, Венчање са угљем, Венчање са камењем, Венчање са снегом, Венчање са Месецом, Венчање са Апалачким планинама, Венчање са Земљом и Венчање са морем”. Намера је, према речима Ени Спринкл, да се „промени метафора из 'Земља као мајка' у 'Земља као љубавник'”.

Спринклова и Стивенсова су извеле представу за две жене под називом 25 начина да водите љубав са Земљом (позоришни комад) у Космос театру у Бечу 2010. године, како би демонстрирале како се „води љубав са Земљом”, што укључује разговор, певање, плес и миловање природних објеката. Ови перформанси су едукативног карактера, али служе и за промоцију самог покрета.

Естетске стратегије сексекологије су под утицајем концепта социјалне скулптуре Јозефа Бојса, који на уметност гледа као на средство са потенцијалом да трансформише друштво.

„... стварање видљиве уметности може утицати на стварање невидљивих идеолошких и класних односа. За Јозефа Бојса, скулптура и уметничка креативност носе потенцијал да преобликују образовне и владине институције које производе идеолошке субјекте, као и друштвене, политичке и економске системе. Уметност је, тврди Бојс, неопходан услов за стварање револуционарног друштва јер може истовремено да расплете стари поредак и да укључи све у стварање новог друштвеног поретка.”

Екосексуалци су учествовали у протестима против уклањања планинских врхова, што је приказано у филму Збогом, планино Голи: Екосексуална љубавна прича.

Збогом, планино Голи: Екосексуална љубавна прича (филм)

Збогом, планино Голи: Екосексуална љубавна прича (, 2013) јесте аутоетнографски документарни филм Елизабет Стивенс и Ени Спринкл о еколошком проблему уклањања планинских врхова у Западној Вирџинији, САД. Стивенсова, родом из Западне Вирџиније, враћа се у свој дом из детињства како би снимила филм који обухвата аутобиографију, кратку историју индустрије угља, попис активистичких стратегија, еко-сексуални мини-манифест и, на крају, пример перформанса који Стивенсова и Спринклова често користе за изражавање своје екосексуалности. Стивенсова представља заједницу која се бори да помири своју љубав према природном планинском окружењу са чињеницом да његово уништавање путем уклањања планинских врхова (енгл. MTR) обезбеђује локалну економију. Дело истражује негативне последице ове праксе, како естетске тако и еколошке, а кулминира истраживањем екосексуалности, након чега следи церемонија венчања на којој се Стивенсова и Спринклова „венчавају” са планином. „Екосексуалност уноси 'еротски' хумор који пркоси застрашујућој теми. Досадашње повратне информације које сам добила на претпремијерама филма навеле су ме да схватим како су ово ефикасне стратегије за стварање простора којим би се накратко прекинуо осећај очаја који уклањање планинских врхова изазива.”

Види још Манифест киборга Алтерглобализам Постхуманизам Нови материјализам Fuck for Forest Позитивни еколошки покрет Списак божанстава Земље Мајка природа Покрет богиње Позориште потлачених

Литература

Stefanie Iris Weiss. . Paperback. 224 pages, publisher: Ten Speed Press (30. 3. 2010).

Референце

Спољашње везе Екосексуални манифест

Категорија:Заштита природе Категорија:Феминизам Категорија:Перформанс уметност Категорија:Сексуалност и друштво