Државни капитализам је економски систем у коме држава предузима пословне и комерцијалне економске активности и где су средства за производњу национализована као државна предузећа (укључујући процесе акумулације капитала, централизованог управљања и најамног рада). Дефиниција може такође да укључи државну доминацију над корпоратизованим владиним агенцијама (агенције организоване коришћењем пракси пословног управљања) или јавним предузећима (као што су јавно котиране корпорације) у којима држава има контролни удео. Термин су марксисти, либерали и неолиберали користили као пежоратив. Међутим, служио је и као програмска ознака за развојне и неомеркантилистичке пројекте као реакцију на империјализам.
Државно-капиталистичка земља је она у којој влада контролише економију и у суштини делује као једна огромна корпорација, извлачећи вишак вредности из радне снаге како би је инвестирала у даљу производњу.Compare: Ова ознака се примењује без обзира на политичке циљеве државе, чак и ако је држава номинално социјалистичка. Неки научници тврде да је економија Совјетског Савеза и земаља Источног блока по узору на њу, укључујући маоистичку Кину, била државно-капиталистички системи, а источни и западни коментатори подједнако тврде да садашње економије Кине и Сингапура такође представљају мешавину државног капитализма са приватним капитализмом.Howard, M. C.; King, J. E. (2001). "'State Capitalism' in the Soviet Union". History of Economics Review. 34 (1): 110–126. . Retrieved 26 June 2020 via – History of Economic Thought Society of Australia.
Ознаку „државни капитализам“ користе разни аутори у вези са приватном капиталистичком економијом коју контролише држава, тј. приватном економијом која је подложна економском планирању и интервенционизму. Такође је коришћена за описивање контролисаних економија великих сила током Првог светског рата (1914–1918).Coleman, Janet; Conolly, Willam; Miller, David; Ryan, Alan, eds. (reprinted ed.). Wifey/Blackwell Publishing. Алтернативно, државни капитализам може се односити на економски систем у коме су средства за производњу у приватном власништву, али држава има значајну контролу над расподелом кредита и инвестиција.Bakunin, Mikhail (1971) . Statism and Anarchy. "Critique of the Marxist Theory of the State". In Dolgoff, Sam, ed. . London: George Allen and Unwin. . То је био случај са западноевропским земљама током послератног консензуса и са Француском током периода дирижизма после Другог светског рата. Други примери укључују Сингапур под Ли ГуангјаоBerger, Mark T. (August 1997). "Singapore's Authoritarian Capitalism: Asian Values, Free Market Illusions, and Political Dependency by Christopher Lingle". "Book Reviews". The Journal of Asian Studies. Cambridge University Press. 56 (3) 853–854. . .Lingle, Christopher; Owens, Amanda J.; Rowley, Charles K., eds. (Summer 1998). "Singapore and Authoritarian Capitalism". The Locke Luminary. I (1).Budhwar, Pawan S., ed. . .Bhasin, Balbir B. (2007). "Fostering Entrepreneurship: Developing a Risktaking Culture in Singapore". New England Journal of Entrepreneurship. 10 (2): 39–50. . Retrieved 23 April 2020. и Турску,Note for example: као и војне диктатуре током Хладног рата и фашистичке режиме попут нацистичке Немачке.
Фраза „државни капитализам“ се такође користи (понекад наизменично са „државним монополским капитализмом“) да би се описао систем у коме држава интервенише у економији како би заштитила и унапредила интересе великих предузећа (понекад се пежоративно назива другарски капитализам). Ноам Чомски, либертаријански социјалиста, примењује термин „државни капитализам“ на економију Сједињених Америчких Држава, где велика предузећа која „силници“ сматрају „превеликим да би пропала“ добијају јавно финансирана државна спасавања која ублажавају преузимање ризика од стране фирми и поткопавају тржишне законе, и где приватну производњу углавном финансира држава о јавном трошку, али приватни власници убирају профит. Ова пракса је у супротности са идеалима и социјализма и laissez-faire капитализма.. Blackwell Publishing. p. 306. . In 2008, the U.S. National Intelligence Council used the term in Global Trends 2025: A World Transformed to describe the development of China, India and Russia.
Постоје разне теорије и критике државног капитализма, од којих су неке постојале пре руске Октобарске револуције 1917. године. Заједничке теме међу њима указују на то да радници смислено не контролишу средства за производњу и да се капиталистички друштвени односи и производња ради профита и даље јављају унутар државног капитализма, фундаментално задржавајући капиталистички начин производње. У делу „Социјализам: утопијски и научни“ (1880), Фридрих Енгелс је тврдио да државно власништво само по себи не укида капитализам, већ да је то последња фаза капитализма, која се састоји од власништва и управљања производњом и комуникацијом великих размера од стране буржоаске државе. Тврдио је да се алати за окончање капитализма налазе у државном капитализму. У делу „Империјализам, највиши стадијум капитализма“ (1916), Лењин је тврдио да је Први светски рат трансформисао laissez-faire капитализам у монополистички државни капитализам.Lenin, Vladimir (1963) . . "Concentration of Production and Monopolies". Lenin Selected Works. 1. Moscow: Progress Publishers. – via Marxists Internet Archive.
Референце
Категорија:Политички изрази Категорија:Економски системи Категорија:Капитализам