Украјинци у Румунији (, ) су трећа највећа етничка мањина у Румунији. Према попису становништва Румуније из 2011. године, броје 51.703 особе, што чини 0,3% укупног становништва.(in Romanian) "Comunicat de presă privind rezultatele provizorii ale Recensământului Populației și Locuințelor – 2011" Archived 2019-08-02 at the Wayback Machine, at the 2011 census site; accessed February 2, 2012. Према попису становништва Румуније из 2021. године, било је 45.835 људи који су се званично изјаснили као Украјинци (0,24%), а 40.861 је изјавило да им је језик украјински. Украјинци тврде да је тај број заправо 250.000–300.000."The Ukrainians: Engaging the 'Eastern Diaspora'". Украјинци углавном живе на северу Румуније, у подручјима близу украјинске границе. Преко 60% свих румунских Украјинаца живи у жупанији Марамуреш (31.234), где чине 6,77% становништва. Према подацима Бироа за попис становништва САД, 2015. године било је 345 етничких Украјинаца рођених у Румунији који су у то време живели у Сједињеним Америчким Државама.
Значајна популација Украјинаца се такође налази у жупанији Сучава (5.698 људи), Тимиш (5.953), Караш-Северин (2.600), Сату Маре (1.397), Тулча (1.317) и Арад (1.295). Украјинци чине већину у седам општина округа Марамуреш (Бистра, Бочикоју Маре, Појениле де суб Мунте, Ремеци, Репедеа, Рона де Сус и Рушкова) и три у округу Сучава (Балкауци, Извоареле Сучевеј, Улма), као и у Штиука и Копачеле. Према попису из 2002, 79% Украјинаца били су источни православци, организовани у украјински православни викаријат Сигету Мармашиј; 10% пентекосталци; 2,8% гркокатолици, организовани у Украјински гркокатолички викаријат Радауци; 2,1% адвентисти седмог дана; 1,2% липовани православци и 2,9% је изјавило да припадају „другој религији“. Populația după etnie și religie, pe medii, at the 2002 Census official site; accessed January 4, 2010.
Друга група Украјинаца у Румунији живи у региону Добруџа у делти Дунава. То су потомци запорошких Козака који су побегли од руске власти у 18. веку. Године 1830. бројали су 1.095 породица. Током година придружили су им се и други сељаци који су бежали од кметства у Руском царству. Године 1992, њихови потомци су бројали четири хиљаде људи према званичној румунској статистици,Calculated from statistics for the counties of Tulcea and Constanța from док локална заједница тврди да их има 20.000. Познати као Руснаци, они настављају да воде традиционални козачки начин живота лова и риболова.
Током међуратног периода, десетине хиљада избеглица из СССР-а, углавном етничких Румуна, Украјинаца, Руса, Јевреја, Татара и других (многи од њих су дошли из Совјетске Украјине) мигрирали су у Румунију.
Као званично призната етничка мањина, Украјинци имају једно резервисано место у Румунском посланичком дому . Штефан Ткачук је обављао то место од 1990. до своје смрти 2005. године, када га је заменио Штефан Бучица. Савез Украјинаца Румуније је освојио 5.457 гласова (0,09%) на изборима за Посланички дом 2020. године.
Након 1989. године, значајан број украјинских грађана (укључујући етничке Румуне /Молдавце из Украјине) почео је да имигрира у Румунију (студенти, мигрантски радници, пословни људи, избеглице). Од 2019. године, у Румунији живи најмање 18.000 људи рођених у Украјини, од којих већина живи у великим градовима, као што су Букурешт, Клуж-Напока или Темишвар.
Око 600.000 Украјинаца је побегло у Румунију од почетка руско-украјинског рата. Дана 8. маја 2026. године, Украјина је уврстила Румунију и 27 других именованих земаља на свој списак држава чији грађани могу имати двојно држављанство. Ово је омогућило етничким Украјинцима из Румуније да користе поједностављену процедуру да постану држављани Украјине.
Значајне личности мини|Олха Кобиљанска
Антин Лукасевич - политичар Михаило Остроградски - украјински морнарички официр Емил Боднараш - политичар и војни официр Јоан Дзићац - професор математике и рачунарства Дмитро Хнатјук - баритон оперски певач Василе Хутопила - сликар Михаил Микхаилиук - песник, књижевни критичар Симион Исмаилчук - спринт кануиста, освојио је Летње олимпијске игре, два светска првенства и три европска првенства Олха Кобиљанска - књижевница и феминисткиња Ана Леско - певачица Иван Павлович Максимович - пуковник УГА Мирослава Шандру - етнограф и фолклориста Никодим (Руснак) - украјински православни митрополит харковски и боходуховски
Види још
Односи Румуније и Украјине Украјинска дијаспора Дунавска Сеч Покутско-буковински дијалекат Румуни у Украјини Молдавци у Украјини Русини у Румунији
Референце
Спољашње везе Мапа украјинских села у Румунији Чланак о Украјинцима у Марамурешу
Категорија:Етничке групе Румуније