Лоренс Скот (23. април 1917 — 18. јул 1999) био је енглески фудбалер који је играо на позицији бека за Бредфорд Сити, Арсенал и Кристал Палас пре и после Другог светског рата. Такође је забележио 17 наступа за репрезентацију Енглеске.

Каријера Рођен у Шефилду, Скот се придружио Бредфорд Ситију као омладинац и одиграо 39 утакмица за клуб, углавном на позицији крилног играча. У фебруару 1937. године потписао је за Арсенал, у оквиру размене за Ернија Такета, иако је прве две године провео наступајући искључиво за резервни тим. На почетку Другог светског рата, Скот се придружио Краљевском ратном ваздухопловству (РАФ) као инструктор физичког васпитања, али је и даље играо као гостујући фудбалер за РАФ, Арсенал, Шефилд јунајтед и Енглеску у ратним утакмицама.

До тренутка када је наступио мир, Скот је стасао у једног од најсигурнијих бекова у земљи, познатог по својој брзини и хладнокрвности на лопти. Свој званични деби за први тим Арсенала забележио је против Вест Хем јунајтеда у ФА купу 1946. године, а лигашки деби првог дана сезоне 1946/47.; такође је дебитовао за званичну репрезентацију Енглеске против Ирске у септембру исте године. Арсенал је освојио титулу Прве дивизије у сезони 1947/48., али су након тога Скота почеле да муче повреде; претрпео је напад упале слепог црева 1948. године, а затим је озбиљно повредио колено играјући за Енглеску против Велса 10. новембра 1948. године.

Скот је пропустио остатак сезоне 1948/49. и његови наступи за Арсенал били су лимитирани током наредних неколико година. Ипак, нашао се у саставу Арсенала који је освојио ФА куп 1950. године, а након успешних наступа у Б репрезентацији Енглеске, уврштен је у састав Енглеске за Светско првенство 1950. године. Међутим, тада је већ имао 33 године и није наступао за своју земљу две године; први избор Енглеске на позицији десног бека током читавог турнира био је Алф Ремзи, те Скот није провео ни један једини минут на терену. У сезони 1950/51. Скот је одиграо 17 утакмица за Арсенал, али пошто му се повреда често враћала, изгубио је статус сигурног првотимца, делећи позицију десног бека са Волијем Барнсом. Укупно је за Арсенал одиграо 127 званичних утакмица (уз 191 незванични ратни меч) и 17 пута наступио за А селекцију Енглеске (плус 16 ратних наступа).

У октобру 1951. године придружио се Кристал Паласу, у почетку као играч-менаџер. Водио је Палас (тада познат под надимком „Стаклари”) три године, али са мало успеха; клуб је на крају сезоне 1953/54. морао да поднесе захтев за реизбор у Фудбалску лигу. Повукао се као играч у августу 1953. године након што је уписао 30 званичних наступа за Палас, а клуб је напустио у октобру 1954. године након лошег старта тима у новој сезони. Касније је имао тренерске ангажмане у нижелигашким клубовима Хендон и Хичин таун, стигавши са овим другим у два наврата до полуфинала Аматерског ФА купа.

Преминуо је 18. јулa 1999. године након дуге болести у 82. години живота.

Успеси Арсенал Прва дивизија: 1947/48. ФА куп: 1949/50.

Референце

Спољашње везе Читуља у листу Independent

Категорија:Рођени 1917. Категорија:Умрли 1999. Категорија:Фудбалери Енглеске фудбалске лиге Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1950. Категорија:Тренери ФК Кристал палас Категорија:Енглески фудбалски тренери Категорија:Фудбалери Кристал паласа Категорија:Фудбалери Арсенала Категорија:Фудбалери Бредфорд Ситија Категорија:Енглески фудбалери Категорија:Енглески фудбалски репрезентативци Категорија:Десни бекови у фудбалу