мини|upright=1.1|Сајид Кутб, по коме је кутбизам добио име
Кутбизам је идеологија која заговара исламско-екстремистичко насиље како би се успоставила исламска влада, поред промовисања офанзивног џихада. Кутбизам је окарактерисан као идеологија исламског тероризма. Кутбизам је такође егзоним који се односи на сунитска исламистичка веровања и идеологију Сајида Кутба, водећег исламистичког револуционара из редова Муслиманског братства, који је погубљен од стране египатске владе Гамала Абдела Насера 1966. године.Qutbism Earthlysojourner.com Идеологија Сајида Кутба била је под утицајем доктрина ранијих исламиста попут Хасана ел Бане и Маудудија.
Расправе Сајида Кутба дубоко су утицале на бројне џихадистичке идеологе и организације широм исламског света. Кутбизам је стекао истакнутост због свог утицаја на познате џихадистичке фигуре савременог доба као што су Абдулах Азам, Осама бин Ладен, Ајман ел Завахри и Саиф ел Адел. Његове идеје усвојила је и салафијско-џихадистичка терористичка организација Исламска Држава (ИСИЛ). Био је и једна од инспирација која је утицала на Рухолаха Хомеинија у развоју сопствене идеологије, хомеинизма.
Кутбистичка литература представљала је главни извор утицаја на бројне џихадистичке покрете и организације које су настале од 1970-их година. Ту спадају Египатски исламски џихад, Џамат ал Исламија, Такфир вал хиџра, Оружана исламска група Алжира (ГИА), Либијска исламска борбена група (ЛИФГ), Ал Каида, Фронт ал Нусра и Исламска Држава, као и друге групе које су настојале да спроведу своју стратегију вођења офанзивног џихада.
Терминологија Иако се следбеници кутбизма називају кутбистима или кутбијунима (једнина: кутби), они ретко користе ова имена за себе (тј. реч није ендоним); назив су први употребили, а и данас га користе, противници ове секте (тј. то је егзоним). аутора Алија Рахнаме,
Начела Главни постулат кутбистичке идеологије је да су модерни муслимани пре више векова напустили прави ислам и уместо тога се вратили у џахилијет (стање паганског незнања).Кутб, Сајид, Путокази, The Mother Mosque Foundation, 1981, Следбеници верују да Кутбови пратиоци морају поново успоставити ислам. аутора Жила Кепела,
Кутб је своје верске и политичке идеје изложио у књизи Путокази (Ма'алим фи л-Тарик). Важни принципи кутбизма укључују: Придржавање Шеријата као светог закона доступног људима, без којег ислам не може постојати; Придржавање Шеријата као потпуног начина живота који не само да доноси правду, већ и мир, лични спокој, научна открића, потпуно ослобођење од ропства и друге користи; Избегавање западног и неисламског „зла и корупције”, укључујући социјализам, национализам и потрошачки капитализам. Будност против западних и јеврејских завера уперених против ислама; Двоструки напад који се састоји од: проповедања ради преобраћања и, џихада ради насилног уклањања „структура” џахилијета;Muslim extremism in Egypt: the prophet and pharaoh аутора Жила Кепела, Офанзивни џихад за уклањање џахилијета не само из исламске домовине већ са лица Земље, видећи га као међусобно искључив са правим исламом.
Такфиризам Кутб је прогласио ислам „изумрлим”, што је имплицирало да било који муслимани који не следе његова учења заправо нису муслимани. Циљ овога био је да шокира муслимане и подстакне их на верско наоружавање. Када се схвати дословно, такфир се односи на екскомуникацију, чиме се сви не-кутбистички муслимани проглашавају отпадницима у супротности са шеријатским правом. Кршење овог закона потенцијално би могло бити кажњиво смрћу, према исламском праву.
Због ових озбиљних последица, муслимани су традиционално оклевали да практикују такфир, односно да проглашавају оне који се изјашњавају као муслимани за невернике, чак и када крше исламски закон.Кепел, , Ова перспектива фитне, или унутрашњег сукоба, између кутбиста и већинских муслимана над којима је изречен такфир, навела је Кутба на закључак да је египатска влада непоправљиво зла. Као резултат тога, он је помогао у планирању осујећеног низа атентата на египатске званичнике, чије је откривање довело до Кутбовог суђења и коначног погубљења.Sivan, , Делимично због овог учења, Кутбова идеологија и даље остаје контроверзна међу муслиманима.
Није јасно да ли је Кутбово проглашење џахилијета требало да се примени на целокупну глобалну муслиманску заједницу или само на муслиманске владе.Кепел, ,
Током 1980-их и 1990-их година, серију терористичких напада у Египту извршили су исламски екстремисти за које се верује да су били под утицајем Кутба. аутора Џона Калверта, Међу жртвама су били египатски председник Анвар Садат, шеф полиције за борбу против тероризма генерал-мајор Рауф Хајрат, председник парламента Рифат ел Махгуб, десетине европских туриста и египатских пролазника, као и преко стотину египатских полицајаца. ауторке Керил Марфи, Кутбов такфир против египатске владе, за коју је веровао да је непоправљиво зла, био је главна мотивација за ове нападе.Кепел, The Prophet and Pharaoh, стр. 65, 74–5; Understanding Jihad аутора Дејвида Кука, Други фактори укључивали су фрустрацију због египатске економске стагнације и бес због Садатове политике помирења са Израелом.Кепел, Jihad, 2002, стр. 31; Ruthven, Malise, Islam in the World, Penguin Books, 1984,
Историја Ширење Кутбових идеја Кутбова порука ширила се кроз његове списе, његове следбенике, а посебно преко његовог брата, Мухамеда Кутба. Мухамед је био умешан у завере за атентате које су довеле до погубљења његовог брата, али је избегао смртну казну. Након пуштања из затвора, Мухамед се преселио у Саудијску Арабију заједно са другим члановима Муслиманског братства. Тамо је постао професор исламских студија и уређивао, објављивао и промовисао дела свог брата Сајида.Кепел, Кепел, , мини|200px|Ајман ел Завахри Један од кључних промотера Кутбових идеја био је један од његових ученика, Ајман ел Завахри, који је касније постао члан Египатског исламског џихадаSageman, Marc, , и потом ментор Осами бин Ладену, те водећи члан Ал Каиде. Први пут га је са Сајидом Кутбом упознао његов ујак, Махфуз Азам, који је био Кутбов близак пријатељ и који је учио свог нећака да је Кутб частан човек.Wright, , Завахри је одао почаст Кутбу у свом делу Витезови под Пророковом заставом.
Кутбизам је пропагирао и Абдулах Азам током Совјетско-авганистанског рата. Како су муслимански џихадистички добровољци из целог света размењивали верске идеје, кутбизам се стопио са салафизмом и вехабизмом, што је кулминирало стварањем салафијског џихадизма.Hassan, Hassan. (13. 6. 2016.). The Sectarianism of the Islamic State: Ideological Roots and Political Context. Carnegie Endowment for Peace. Приступљено 3. 12. 2017. Абдулах Азам је такође био ментор Бин Ладену.
Осама бин Ладен је наводно редовно присуствовао недељним јавним предавањима Мухамеда Кутба на Универзитету Краљ Абдулазиз, и читао је Сајида Кутба под чијим је био дубоким утицајем.Wright, ,
Јеменски лидер Ал Каиде Анвар ал Авлаки такође је навео Кутбове списе као формативне за своју идеологију.
Многи исламски екстремисти сматрају га оцем покрета.Fawaz A. Gerges, The Far Enemy: Why Jihad Went Global, (Bronxville, N.Y.: Sarah Lawrence College) 2005, prologue, http://www.cambridge.org/us/catalogue/catalogue.asp?isbn=9780521791403 Ајман ел Завахри, бивши вођа Ал Каиде, тврдио је да је Кутбово погубљење запалило „џихадистичку ватру”, и преобликовало правац исламистичког покрета убедивши их да такфир против муслиманских влада чини те владе важним метама.
Реакција Након Кутбове смрти, његове идеје прошириле су се широм Египта и других делова арапског и муслиманског света, изазивајући реакцију традиционалнијих и конзервативнијих муслимана, попут књиге Проповедници, а не судије (1969). Књига, коју је написао врховни вођа Муслиманског братства Хасан ел Худајби, напала је идеју такфира других муслимана, иако је наводно била замишљена као критика Маудудија. аутора Џона Калверта,
Ставови
Наука и учење О важности науке и учења, Кутб је био амбивалентан.
Писао је да би муслимани требало да уче науку и развијају своје способности како би испунили своју улогу Божјих представника.Кутб, Путокази, Охрабривао је муслимане да траже знање у апстрактним наукама и уметности, било од муслиманских или немуслиманских учитеља, како би муслиманске заједнице имале сопствене стручњаке.Кутб, Путокази,
Међутим, Кутб је веровао да муслиманима није дозвољено да проучавају одређене предмете, укључујући:
принципе економије и политичких послова, као и тумачење историјских процеса... порекло универзума, порекло људског живота... филозофију, упоредну религију... социологију (искључујући статистику и посматрања)... дарвинистичку биологију (која превазилази оквире својих запажања, без икаквог разлога и постоји само ради изражавања мишљења...).Кутб, Путокази,
Такође је веровао да је ера научних открића на Западу завршена, и да се даља научна открића морају постизати у складу са шеријатским правом.Кутб, Путокази, Кутб, Путокази,
О филозофији и каламу Кутб се такође снажно противио исламској филозофији (фалсафа) и каламу (Илм ел калам), које је осудио као девијације које подривају изворно исламско веровање јер су засноване на аристотеловској логици. Осудио је ове дисциплине као стране исламским традицијама и позвао на њихово напуштање у корист буквалистичког тумачења исламских светих списа.
Шеријат и управљање Кутбизам заговара веровање да у друштву заснованом на шеријату, чуда правде, просперитета, мира и хармоније — како индивидуално тако и друштвено — нису „одложена за следећи живот [тј. рај] већ делују чак и у овом свету”.
Кутб је веровао да је хармонија и савршенство које доноси Шеријат такво да употреба офанзивног џихада за ширење шеријатског ислама широм немуслиманског света није агресија, већ средство увођења „истините слободе” масама. Пошто по Шеријату суди Бог, а не човек, у овом погледу, спровођење Шеријата ослобађа људе од међусобног ропства.
У другим делима Кутб описује владара исламске државе као мушкарца (никада жену) који „свој легитимитет црпи из тога што га бира заједница и из његове покорности Богу. Он нема привилегије над осталим муслиманима, и слуша се само док се и сам придржава шеријата”.Кутб, Al-‘adala al-ijtima‘iyya fi’l-Islam, стр. 102–6; Ma‘rikat al-Islam wa’l-ra’smaliyya, стр. 74; цитирала А. Б. Соаж у
Теорије завере Кутбизам наглашава оно што види као зле намере Западњака и Јевреја против ислама, и такође истиче важност да им муслимани не верују нити да их опонашају.
Немуслимани Кутбова учења о немуслиманима привукла су пажњу након напада 11. септембра 2001. Његови списи о немуслиманима, посебно западним, изузетно су негативни. Они подучавају да су хришћани и Јевреји непријатељски расположени према његовом покрету „просто зато што су муслимани” и што верују у Бога.Референца на стих из Курана: „А Јевреји и хришћани неће бити задовољни тобом све док не будеш следио њихову веру” (2:120); цитирано у Референца на стих из Курана (2:120); цитирано у Он „следбенике Књиге” (хришћане и Јевреје), који се у исламу обично посматрају повољније од других немуслимана, назива „изопаченим” јер су „фалсификовали” своје верске текстове.Кутб, Fi zilal al-Qur’an, стр. 924. Муслимански исламски учењаци „објашњавају контрадикције између Курана и Библије говорећи да су Јевреји и хришћани намерно искривили Божју поруку како би сакрили референце на долазак пророка Мухамеда”; цитирано у