Разлика између реалних цена и идеалних цена је разлика између стварних цена плаћених за производе, услуге, имовину и рад (нето износ новца који заправо промени власт), и израчунатих цена које се заправо не наплаћују нити плаћају у тржишној размени, мада могу олакшати трговину.Makoto Itoh and Costas Lapavitsas, Political economy of money and finance. London: Palgrave Macmillan, 2002, стр. 6. Разлика је између стварних цена плаћених и информација о могућим, потенцијалним или вероватним ценама, односно „просечним“ нивоима цена."...existing price-theories do not concern themselves directly with actual market-prices, at which commodities are in fact sold and bought on the market, but with purely theoretical ideal 'equilibrium' prices. The only way in which such theories are allegedly related to real prices is indirectly, through the supposition that the ideal unit-price of each commodity-type is the long-term time-average of its real unit-price." Emmanuel Farjoun & Moshe Machover, The Laws of Chaos. London: Verso, 1983, стр. 103.

Ову разлику не треба мешати са разликом између „номналних цена“ (тренутна вредност) и „реалних цена“ (прилагођених за инфлацију цена, и/или порез и/или додатне трошкове).„Номинална цена“ се понекад разуме и као формалност цене која представља само референцу и разликује се од стварно склопљеног посла. Сличнија је, мада не и идентична, разлике између „теретне вредности“ (theoretical value) и „тржисне цене“ у финансијској економији.Nasser Saber, Speculative Capital, Vol. 1. London: Pearson Education, 1999, стр. 39.

У комерцијалном пословању, „идеална цена“ се може сматрати „оптималном“ ценом, при којој купци чекају у реду да купе робу и задовољни су својом куповином, док продавци остварују најбољи могући профит или приход најдуже могуће време. У стварном свету, ову срећну ситуацију може бити тешко потпуно достићи, али „циљани ниво цене“ показује барем шта треба циљати. Међуامерно, таква цена је само једна врста идеалне цене; све врсте хипотетичких или претпостављених цена могу се користити у свим врстама прорачуна цена како би се разумели ефекти различитих претпоставки у датој пословној ситуацији.

Карактеристике Идеалне цене, изражене у новчаним јединицама, могу бити „процењене“, „теоријски обрађене“ или „импутиране“ у сврхе рачуноводства, трговине, маркетинга или прорачуна, на пример коришћењем закона просека. Често се стварне цене стварних трансакција комбинују са претпостављеним ценама у сврху прорачуна или процене цене. Чак и ако такве цене стога можда не одговарају директно трансакцијама које укључују стварно трговане производе, имовину или услуге, оне ипак могу пружити „ценовне сигнале“ који утичу на економско понашање.

На пример, ако статистичари објаве агрегиране процене цена о привреди као целини, тржишни актери ће вероватно реаговати на ове информације о ценама, чак и ако су далеко од тачних, ако се заснивају на веома великом броју претпоставки и ако се касније ревидирају. Објављивање нових података о БДП-у, на пример, често има тренутни утицај на активност на берзи, у мери у којој се тумачи као показатељ да ли и колико брзо тржиште – а самим тим и приходи који се њиме стварају – расте или опада.

Идеалне цене су типично цене које би важиле у трговини ако важе одређене претпостављене услове (а можда и не важе). Број идеалних цена које се користе за прорачуне или сигнализацију у свету далеко премашује број остварених стварних цена. У било ком тренутку, већина економских добара и услуга у друштву се поседује, складишти или користи, али се не тргује; ипак људи стално екстраполирају цене које би важиле ако би се њима трговало на тржиштима или ако би морале бити замењене. Такве информације о ценама су неопходне за процену могућих прихода, буџетских импликација или трошкова повезаних са трансакцијом.

Ова разлика је тренутно најпознатија у професијама ревизије,Handbook of international standards on auditing and quality control. New York: Међународна федерација рачуновођа, 2009. (стр. 472–73, 479, 512). економетрије и банкарства, које израчунавају и примењују много различитих врста цена за вредновање рада, производа и имовине. Разлика има огромну важност за економску теорију, као и за економетријско мерење и теорију цена; главни разлог је што су подаци о ценама врло често основа за државне и пословне одлуке које имају веома велики утицај.

Разлике између реалних и идеалних цена

Разлику између реалних (или стварних) цена и идеалних цена увео је Карл Маркс у својим свескама Grundrisse.Карл Маркс, Grundrisse. New York: Vintage Books, 1973, стр. 402. У делу Прилог критици политичке економије (1859),Карл Маркс, Прилог критици политичке економије (1859), поглавље 2, Напомена Б: Теорије о стандарду новца. Маркс већ критикује Џејмса Стјуарта и Џона Греја зато што су помешали разлику између стварних цена и идеалних цена.Costas Lapavitsas, Profiting without producing. London: Verso, 2014, стр. 79. У поглављу 3 првог тома Капитала, Маркс наводи:

Активност одређивања цена роба, услуга и имовине, олакшавања трансакција, комуницирања цена и праћења у ствари троши веома велику количину људског радног времена, без обзира на то да ли се дешава на централизован или децентрализован начин. Милиони радника су професионално специјализовани за такве активности...

Види још Економски прорачун Тржишна цена Реална и номинална вредност (економија) Ценкање Инфлација

Референце

Литература

Категорија:Теорија међународне трговине Категорија:Марксистичка економија