Хомосексуалност се дефинише као сексуална оријентација коју карактерише романтична привлачност, сексуална привлачност или сексуално понашање искључиво између особа истог пола или рода; као и „осећај идентитета особе заснован на тим привлачностима, повезаним понашањима и припадности заједници других који деле те привлачности.“ Мушка хомосексуалност је стога емоционална или сексуална привлачност између двојице или више мушкараца, без обзира на то да ли су при рођењу додељени као мушкарци или се идентификују као такви; мушкарци који се идентификују као хомосексуалци или испољавају хомосексуално понашање познати су као геј мушкарци.

Друштвени ставови према истополним односима међу мушкарцима варирали су кроз време и простор. Ставови о мушкој хомосексуалности кретали су се од захтева да мушкарци ступају у истополне везе, преко лежерне интеграције, прихватања, посматрања те праксе као мањег греха, сузбијања путем спровођења закона и судских механизама, до забране под претњом смртне казне. Поред тога, варирало је и то да ли су се негативни ставови према мушкарцима који имају секс са мушкарцима односили на све учеснике, као што је било уобичајено у аврамским религијама, или више на пасивне (пенетриране) учеснике, као што је било уобичајено у античкој Грчкој и античком Риму. Који су се поступци сматрали „сексуалним“, „пожудним“ или „романтичним“ такође се разликовало кроз историју. У различитим временима, радње попут дељења кревета, мажења, страствених изјава љубави, па чак и љубљења, сматране су прикладним у оквиру истополних пријатељстава и/или неприхватљивим у контексту разнополних пријатељстава, па чак и брака.

Мушка хомосексуалност је углавном била толерисана у многим древним и средњовековним источњачким културама, попут оних под утицајем будизма, хиндуизма и таоизма. Хомофобија у источном свету често се разматра у контексту увоза из западног света. Неки тврде да су дефиниције „напретка“ по питању хомосексуалности (нпр. ЛГБТ права) западноцентричне.

Многим мушким историјским личностима, укључујући Сократа, Лорда Бајрона, Едварда II и Хадријана,Roman Homosexuality, Craig Arthur Williams, приписивани су термини попут геј или бисексуалан; неки научници, попут Мишела Фукоа, сматрају да то ризикује анахронистичко увођење савременог друштвеног конструкта сексуалности страног њиховом времену, иако други то оспоравају. Аутор је прилагођене и проширене делове ове књиге учинио доступним на мрежи као A Critique of Social Constructionism and Postmodern Queer Theory. Заједничка нит конструктивистичког аргумента је да нико у антици или средњем веку није доживљавао хомосексуалност као искључив, трајан или дефинишући начин сексуалности. Џон Босвел је оспорио овај аргумент наводећи старогрчке списе Платона, који описују појединце који показују искључиву хомосексуалност.

Африка

мини|Нианк-хнум и Хнум-хотеп се љубе.

Египат

Хомосексуалност у старом Египту је страствено оспоравана тема у оквиру египтологије: историчари и египтолози расправљају о томе какав је поглед древно египатско друштво имало на хомосексуалност. До данас је преживело само неколико директних наговештаја, а многи могући показатељи су нејасни и остављају доста простора за нагађање.

Најпознатији случај могуће хомосексуалности у старом Египту је случај двојице високих званичника Нианк-Хнума и Хнум-хотепа. Оба мушкарца су живела и служила под фараоном Ниусереом током 5. династије (око 2494–2345. п. н. е.).Richard Parkinson: Homosexual Desire and Middle Kingdom Literature. In: , vol. 81, 1995, Нианк-Хнум и Хнум-хотеп су имали своје породице са децом и женама, али када су умрли, њихове породице су очигледно одлучиле да их сахране заједно у једној те истој мастаба гробници. У овој мастаби, неколико слика приказује оба мушкарца како се грле и додирују лице нос уз нос. Ови прикази остављају доста простора за нагађања, јер је у старом Египту додиривање нос уз нос обично представљало пољубац.

Египтолози и историчари се не слажу око тога како тумачити слике Нианк-хнума и Хнум-хотепа. Неки научници верују да слике одражавају пример хомосексуалности између двојице ожењених мушкараца и доказују да су стари Египћани прихватали истополне односе. Други научници се не слажу и тумаче сцене као доказ да су Нианк-хнум и Хнум-хотеп били близанци, можда чак и сијамски близанци.

Нејасно је какве су тачно ставове стари Египћани имали о хомосексуалности. Сви преживели документи и литература који садрже сексуално оријентисане приче никада не именују природу сексуалних чинова, већ користе усиљене и китњасте еуфемизме. Док приче о Сету и његовом сексуалном понашању могу открити прилично негативне мисли и погледе, натпис на гробници Нианк-хнума и Хнум-хотепа може уместо тога сугерисати да је хомосексуалност такође била прихваћена. Древни египатски документи никада јасно не кажу да су истополне везе сматране за осуду или презрења вредним. Ниједан древни египатски документ не помиње да су хомосексуални чинови били кажњавани. Стога, једнозначна процена остаје проблематична.Emma Brunner-Traut: . 10th Edition. Diederichs, Munich 1991, ,

Уганда

У 19. веку Мванга II (1868–1903), кабака Буганде, редовно је имао секс са својим мушким пажевима."Long-Distance Trade and Foreign Contact". Uganda. Library of Congress Country Studies. December 1990. Retrieved 6 June 2009.

Америке Претколонијална домородачка друштва мини|Цртеж Џорџа Кетлина (1796–1872) настао на Великим равницама међу припадницима Сак и Фокс нације. Приказујући групу мушких ратника како плешу око особе мушког тела у женској хаљини, недомородачки уметник Џорџ Кетлин насловио је слику Плес око бердаша.

Међу домородачким народима Америке пре европске колонизације, бројне нације су имале поштоване церемонијалне и друштвене улоге за хомосексуалне, бисексуалне и родно неконформне појединце у својим заједницама; у многим савременим заједницама домородачких Американаца и Првих нација, ове улоге и даље постоје.Estrada, Gabriel S. 2011. . Иако свака домородачка култура има своје називе за ове појединце, модеран, паниндијански термин који је усвојен 1990. године је „Два духа“. Овај нови термин није универзално прихваћен, јер су га критиковале традиционалне заједнице које већ имају своје термине за људе сврстане под овај „урбани неологизам“, као и они који одбацују оно што називају „западним“ бинарним импликацијама, попут имплицирања да домороци верују да су ови појединци „и мушко и женско“. Међутим, углавном је наишао на веће прихватање од антрополошког термина који је заменио.

Хомосексуалне и родно варијантне особе биле су такође уобичајене међу другим цивилизацијама пре конкисте у Латинској Америци, као што су Астеци, Маје, Кечуа, Моче, Запотеци и Тупинамба у Бразилу.

мини|лево|upright=1.3|Истраживач Васко Нуњез де Балбоа пушта своје ратне псе на домородце који су изражавали истополну привлачност, 1513; Њујоршка јавна библиотека. Шпански освајачи су били ужаснути откривши да се хомосексуални секс отворено упражњава међу домородачким народима, и покушали су да га искорене тако што су оне које су назвали бердашима подвргли строгим казнама, укључујући јавно погубљење, спаљивање и растрзање од стране паса.Mártir de Anglería, Pedro. (1530). Décadas del Mundo Nuevo. Quoted by Coello de la Rosa, Alexandre. "Good Indians", "Bad Indians", "What Christians?": The Dark Side of the New World in Gonzalo Fernández de Oviedo y Valdés (1478–1557), Delaware Review of Latin American Studies, Vol. 3, No. 2, 2002.

Након колонизације

У Сједињеним Државама, чини се да су се хомосексуалне активности повећале у урбаним срединама током 19. века, заједно са другим неортодоксним сексуалним активностима. У то време, сексуално задовољство чак и у браку још увек се нормализовало у викторијанско доба и све до 1910-их. Секс ван брака, у било ком контексту, углавном се и даље сматрао донекле девијантним. Историчарка Хана Бланк примећује да је то део ширег просветитељског тренда коришћења науке за патологизацију моралних преступа који су раније били регулисани од стране цркве.

Азија

Источна Азија У Источној Азији, истополна љубав се помиње од најраније забележене историје.

Кина Хомосексуалност је широко документована у древној Кини и ставови према њој варирали су кроз време, место и друштвену класу.Passions of the Cut Sleeve: The Male Homosexual Tradition in China by Bret Hinsch; Review by: Frank Dikötter. Bulletin of the School of Oriental and African Studies, University of London, Vol. 55, No. 1(1992), Кинеска књижевност је забележила бројне анегдоте о мушкарцима који су ступали у хомосексуалне односе. У причи о преосталој брескви (余桃), смештеној у период Пролећа и јесени, историчар Хан Феј забележио је анегдоту о вези Ми Цисјаа (彌子瑕) и војводе Линга од Веја (衛靈公) у којој је Ми Цисја поделио посебно укусну брескву са својим љубавником. Прича о одсеченом рукаву (断袖) бележи да је цар Ај од Хана делио постељу са својим љубавником, Дунг Сјеном (董賢); када се цар Ај касније пробудио, пажљиво је одсекао свој рукав како не би пробудио Дунг Сјена, који је заспао на њему. Научник Пан Гуангдан (潘光旦) дошао је до закључка да су многи цареви у династији Хан имали једног или више мушких сексуалних партнера. Међутим, осим у необичним случајевима, попут цара Аја, чини се да су мушкарци који се у званичним историјама помињу због хомосексуалних веза имали и активне хетеросексуалне животе.

Са успоном династије Танг, Кина је постала све више под утицајем сексуалних обичаја странаца из Западне и средње Азије, а женске пратиље су почеле да замењују мушке пратиоце у погледу моћи и породичног статуса. Следећа династија Сунг била је последња династија која је у званичним документима имала поглавље о мушким пратиоцима царева. Током ових династија, општи став према хомосексуалности и даље је био толерантан, али су мушки љубавници почели да се сматрају мање легитимним у поређењу са супругама, а од мушкараца се обично очекивало да се ожене и продуже породичну лозу.

Током династије Минг, каже се да је цар Џенгде имао хомосексуалну везу са муслиманским вођом по имену Сејид Хусеин. У каснијој династији Минг, хомосексуалност је почела да се назива „јужњачким обичајем“ због чињенице да је Фуџијан био место јединственог система мушких бракова, о чему сведоче научник-бирократа Шен Дефу и писац Ли Ју, и митологизованог у народној причи, Дух зеца.

Династија Ћинг увела је први закон против добровољне, немонетизоване хомосексуалности у Кини. Међутим, предвиђена казна, која је укључивала месец дана затвора и 100 тешких удараца, заправо је била најлакша казна која је постојала у правном систему Ћинга. Хомосексуалност је почела да се елиминише у Кини Покретом за самојачање, када је хомофобија увезена у Кину заједно са западном науком и филозофијом.

Јапан Хомосексуалност у Јапану, различито позната као шудо или наншоку, документована је више од хиљаду година и имала је неке везе са будистичким монашким животом и самурајском традицијом. Ова култура истополне љубави изнедрила је снажне традиције сликарства и књижевности које документују и славе такве односе.

Тајланд Слично томе, на Тајланду, катоеј, или „ледибојеви“, вековима су обележје тајландског друштва, а тајландски краљеви су имали и мушке и женске љубавнике. Иако катоеј може обухватати једноставну феминизираност или трансвестизам, у тајландској култури се најчешће третира као трећи род. Друштво их углавном прихвата.

Јужна Азија