Јосип Адамчек (, 1933-1995), хрватски историчар, академик и редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Загребу.
Биографија
Живот и рад Јосип Адамчек је рођен 1933. године у Вуки код Осијека, где је завршио основну школу. Гимназију је похађао у Славонској Пожеги, а затим у Осијеку, где је матурирао 1953. године. Дипломирао је историју и филозофију 1959. године на Филозофском факултету у Загребу. Две године касније, запослио се као асистент на Катедри за хрватску историју на истом факултету, где је радио до смрти. Професор Адамчек је докторирао историјске науке 1977. године, одбранивши дисертацију под називом Аграрни односи у Хрватској од средине 15. до краја 17. века (објављена као књига 1980). У марту 1978. године изабран је за доцента, а у октобру исте године за ванредног професора. Убрзо након тога, унапређен је у звање редовног професора. Средином 1980-их постао је ванредни, а почетком деведесетих година и редовни члан Хрватске академије наука и уметности. Од 1977. до 1985. био је шеф Катедре за хрватску историју Центра за историјске науке (касније Института за хрватску историју Филозофског факултета). Више од четврт века (1961-1985) предавао је хрватску историју на загребачком Филозофском факултету.
Поље истраживања Тежиште научног и истраживачког рада професора Адамчека били су аграрни односи у Хрватској и устанци хрватских сељака у периоду од касног средњег века до укидања феудалних односа 1848. године. Од краја шездесетих до средине деведесетих, професор Адамчек је објавио велики број чланака и расправа на ову тему у историјским часописима у земљи и иностранству. Нека од ових дела сакупио је и објавио у књизи Буне и отпори. Сељачке буне у Хрватској у 17. веку (Загреб, 1987).
Резултат његовог тридесетогодишњег рада су две монографије. Поред већ поменуте Аграрни односи у Хрватској од средине 15. до краја 17. века, у којој је сажео огромну документарну грађу о друштвеним и економским проблемима раног хрватског модерног периода, постоји и монографија под називом Сељачка буна 1573. (Загреб, 1968) у којој је покушао да протумачи феномен хрватско-словеначке сељачке буне првенствено са становишта економских односа.
Радови професора Адамчека резултат су дугогодишњег истраживања у домаћим и страним архивима, посебно онима у Бечу и Будимпешти. Професор Адамчек је редовно објављивао сакупљену историјску грађу (примарне изворе) у хрватским архивским и историјским часописима. У сарадњи са проф. др Иваном Кампушем објавио је Пописи и порески обрачуни у Хрватској у 15. и 16. веку (Загреб, 1976), а заједно са др Ј. Колановићем, Ј. Барбарићем, А. Лукиновићем и В. Сојатом објавио је збирку извора Сељачке буне у Хрватској у 17. веку (Загреб, 1987).
Књиге
Чланци
Референце
Литература
Категорија:Хрватски историчари Категорија:Рођени 1933. Категорија:Умрли 1995.