Феминистичка теологија је покрет који се налази у неколико религија, укључујући будизам, хиндуизам, зороастризам, сикизам, џаинизам, неопаганизам, бахаи веру, јудаизам, ислам, хришћанство и нову мисао, са циљем да се преиспитају традиције, праксе, свети списи и теологије тих религија из феминистичке перспективе. Неки од циљева феминистичке теологије укључују повећање улоге жена међу свештенством и верским властима, реинтерпретацију патријархалне (мушки доминиране) слике и језика о Богу, одређивање места жена у односу на каријеру и мајчинство, проучавање слика жена у светим текстовима религија и матријархалну религију.

Иако не постоји прецизан датум који би одредио почетак овог покрета, његово порекло се може пратити до чланка из 1960-их, „Људска ситуација: Женски поглед“, који је написала Валери Сејвинг (Голдштајн). Њено дело је довело у питање теологије које су писали мушкарци за мушкарце у модерној перспективи, а затим је демонтирало оно што је створило током година: патријархалне системе који угњетавају жене. Након што је Сејвингов рад објављен, многи научници су преузели њене идеје и разрадили их, што је даље изградило феминистички теолошки покрет. Гренц и Олсон посматрају кораке феминистичке теологије у три аспекта: прво, феминистичке теолозиње критикују третман жена у прошлости, друго, одређују алтернативне библијске/религијске текстове који подржавају феминистичке идеологије и треће, полажу право на теологију која се придржава таквих стандарда, кроз поновно укидање, укидање и/или ревизију.Grenz and Olson, p. 227. Гренц и Олсон такође помињу да, иако се све феминисткиње слажу да постоји мана у систему, постоји неслагање око тога колико далеко ван Библије и хришћанске традиције жене су спремне да иду да би потражиле подршку за своје идеале. Овај концепт је такође важан када се феминистичка теологија односи на друге религије или духовне везе ван хришћанства.

Примат монотеистичке или скоро монотеистичке „Велике богиње“ заговарају неки модерни матријархисти као женску верзију, претходницу или аналогију аврамског Бога, повезаног са историјским успоном монотеизма у медитеранској ери Осовине.

Мајка Природа (понекад позната као Мајка Земља) је уобичајени приказ природе који се фокусира на животворне и негујуће особине природе отелотворујући је у облику мајке. Слике жена које представљају мајку земљу и мајку природу су безвременске. У праисторијским временима, богиње су биле обожаване због њихове повезаности са плодношћу и пољопривредним обиљем. Свештенице су имале власт над аспектима инканске, асирске, вавилонске, словенске, римске, грчке, индијске и ирокешке религије у миленијумима пре настанка патријархата.

Други који практикују феминистичку духовност могу се уместо тога придржавати феминистичке реинтерпретације западних монотеистичких традиција. У тим случајевима, идеја да Бог има мушки род се одбацује и о Богу се не говори користећи мушке заменице. Феминистичка духовност може такође да се противи сликама Бога које доживљавају као ауторитарне, родитељске или дисциплинарне, уместо тога наглашавајући „мајчинске“ особине као што су неговање, прихватање и креативност.

Керол П. Крајст је ауторка широко прештампаног есеја „Зашто женама треба богиња“, који аргументује у прилог концепту о постојању древне религије врховне богиње. Овај есеј је представљен као главни говор пред публиком од преко 500 људи на конференцији „Поновно појављивање Велике богиње“ на Универзитету Калифорније у Санта Крузу у пролеће 1978. године, а први пут је објављен у збирци Јереси: Издање о Великој богињи (1978), стр. 8–13. Керол П. Крајст је такође била косектор класичних феминистичких религијских антологија „Ткање визија: Нови обрасци у феминистичкој духовности“ (1989) и „Успон женског духа“ (1979/1989); потоња је укључивала њен есеј „Зашто женама треба богиња“.

Покрет светаца последњег дана је јединствен међу деноминацијама по томе што потврђује постојање Божанске женствености као део своје основне доктрине. Божанска женственост светаца последњих дана назива се „Небеска Мајка“. Иако се свеци последњег дана не моле Небеској Мајци, она се сматра супругом Небеског Оца и стога Његовом равном на небу, према опису мужева и жена као равноправних партнера у делу „Породица: Проглас свету“.

Референце

Категорија:Феминистичка теорија