Тарски Никшићи (у историјским изворима познати и као Никшићи од Таре, Лимски Никшићи или Никшићи на Тари) представљају значајан источни огранак старог племена Никшића, који се у касном средњем веку са матичног племенског подручја Оногошта и Грачанице (Никшићке жупе) раселио према кањону и сливу реке Таре, Полимљеју и пљеваљско-колашинском крају.
Историјат и први помени Иако народно предање везује порекло племена за родоначелника Никшу, у историјским документима Тарски Никшићи се као засебна заједница јављају од средине 15. века.
Први сачувани помен Тарских Никшића датира од 1. септембра 1447. године у дубровачким изворима, где се у тужби Дубровчанина Миљена Радмиловића спомињу двојица Никшића са Таре (Радоња и Божичко).
Након пада средњовековних српских држава под османску власт, Тарски Никшићи се интензивно бележе у турским дефтерима од 1455. па све до друге половине 16. века. У дефтеру из 1455. године забележен је Вилајет Никшићи у области Лим-Тара са 196 домаћинстава (укључујући села Гостилун, Робковине и Стричина), где се први пут у турској администрацији користи назив Лимски Никшићи.
Каснијим пописима (1468/69, 1477. и 1516. године) Нахија Никшићи ушла је у састав Јелеча односно новопазарског кадилука, где су њени становници пописани у влашком статус са обавезом плаћања филурије.
Географски простор и веза са манастирима Овај огранак племена насељавао је простор средњег и доњег тока Таре, манастирске поседе у Полимљу (попут манастира Св. Петра и Павла) и простор око данашњег Колашина и Прошћења. Топоними као што су Бурен, Жари и Прошћење у историјским документима са краја 17. века недвосмислено потврђују њихово присуство на овим просторима.
Тарски Никшићи су имали важну улогу у обнови и подршци црквама и манастирима свога краја, посебно манастира Добриловина. Проигуман Василије је 1673. године саставио Добриловински катастих у којем су забележени прилози и имена кнезова и ктитора из реда Тарских Никшића.
У дипломатским и ослободилачким акцијама током Кандијског и Морејског рата (1684–1699), истакнути главари попут кнеза Мине Алексића из Прошћења и кнеза Јоксима остваривали су контакте са Млечанима и Светом Столом ради ослобођења од Османлија.
Порекло братстава и генетика Према етнографским истраживањима и савременим генетичким испитивањима (Српски ДНК пројекат), утврђено је да већина родова који потичу од племена Никшића (укључујући и Тарске Никшиће) носи карактеристичну генетичку генеалогију и Y-ДНК хаплогрупу I2a-PH908 (прецизније грану *Y134578 / FT14506*), што их повезује у истородну генетичку целину.
Из ове племенске групе у Потарју развио се већи број родова и братстава. Међутим, услед сукоба са Османлијама током 17. и 18. века, знатан део Тарских Никшића почео је да се исељава према Ваљевској Срачевини, Шумадији, Подрињу и западној Србији, док се део вратио или повезао са матичним родовима у Жупи Никшићкој.
Види још
Никшићи (племе) Манастир Добриловина Тара (река) Полимље Кричи
Референце
Литература
Категорија:Српска племена у средњем веку Категорија:Српска племена