мини|250п|Ћустендил (у средини) и Коњавска планина (у позадини лево) Коњавска планина (Коњава планина, Коњовска планина) је планина у западној Бугарској, део Милевско-коњавске планинске групе, у физичко-географској области Краиште, смештена на територији Перничке и Ћустендилске области. Највећа је по површини планина у Краишту.

Географске карактеристике Географски положај, границе, подела и величина Планина је смештена између следећих морфографских целина: на североистоку – Радомирска котлина; на истоку и југоистоку – Дупничка котлина; на југозападу – Ћустендилска котлина; на северу – долина реке Струме је одваја од Рудине планине; на северозападу – Земенска клисура реке Струме је одваја од Земенске планине; на истоку – преко превоја високог 710 m у рејону села Дељан повезује се са планином Верила; на југоистоку – у рејону града Дупница, долина реке Џерман је одваја од Риле; на југу – Скринска клисура реке Струме је одваја од северног дела (Руенска планина) планине Влахина.

Као целина, планина се може условно поделити на 5 делова: Западни део (Риша планина) – између Земенске клисуре реке Струме и Коњавског превоја, врх Риш (1.442,6 m); Централни (главни) део – између Коњавског превоја и долине Угљарске реке, врх Виден (1.487,1 m); Колош – између долина река Угљарска и Разметаница, врх Колош (1.313,8 m); Источни део (Гологлавске висије) – између долине реке Разметанице и Дупничке котлине, врх Манастириште (1.094,4 m); Јужни део (Поглед планина) – између пута Ћустендил – Дупница и Скринске клисуре реке Струме, врх Поглед (962,2 m).

Дужина планине од северозапада ка југоистоку је око 37 km, а ширина до 20 km. У њеном југоисточном делу, на обе обале реке Разметанице, смештена је историјско-географска област Разметаница, која у пракси представља котлинску депресију.

Одлике рељефа и геолошка грађа Било планине у западном и централном делу је равно, смештено на око 1.200—1.300 m надморске висине. Источно од врха Колош, у Гологлавским висијама, као и на југу у Поглед планини оно се снижава. Њени западни и јужни обронци, окренути ка долини реке Струме, веома су стрми, док су северни ка Радомирској котлини степенасти.

Највећу распрострањеност на планини имају горњојурски седименти – глиновити шкриљци и кречњаци. У мањој мери на североистоку се налазе средњојурски седименти – конгломерати, пешчари и глине. На другом месту по распрострањености су средњотријаски седименти – кречњаци и доломити. Доњотријаски седименти су представљени песковитим шкриљцима, пешчарима и конгломератима. Од осталих стена срећу се кристаласти шкриљци у западним деловима и масивне стене у западним и источним деловима. Делувијалне наслаге налазе се по периферији планине и дуж великих речних тераса. Алувијалне наслаге су карактеристичне за Чокљово блато, које је испуњено тресетом, као и за речна корита. Широку распрострањеност имају и крашки облици.

Воде, земљиште и вегетација Цела планина припада сливу реке Струме. Реке које извиру на њој су леве притоке Струме – Оролачка река, Блатешница, Шегава, Љава река и др., затим леве притоке реке Арката (лева притока Струме) и десне притоке реке Џерман – Разметаница и др. Земљишни покривач чине циметна и светло-смеђа шумска земљишта. Северне падине планине обрасле су широколисним шумама (буква, храст, граб и др.), док су јужне обешумљене.

Насеља На планини и у њеном подножју смештена су 2 града и 57 села. Ћустендилска област – 1 град и 42 села: Општина Бобов Дол – Бабино, Бабинска Река, Блато, Бобов Дол, Голема Фуча, Голем Врбовник, Големо Село, Горња Козница, Долистово, Коркина, Локвата, Мали Врбовник, Мало Село, Мламолово, Новосељане, Паничарево и Шатрово; Општина Бобошево – Блажијево, Висока Могила, Вуково, Грамаде, Каменик, Сопово и Циклово; Општина Дупница – Блатино, Дељан, Ђаково, Кременик и Пиперево; Општина Ћустендил – Буново, Горња Граштица, Грбино, Двориште, Доња Граштица, Катриште, Коњаво, Раждавица, Таваличево, Црвењано и Шипочано; Општина Невестино – Доња Козница, Лиљач и Мрводол. Перничка област – 1 град и 15 села: Општина Земен – Блатешница и Земен; Општина Ковачевци – Егалница и Калиште; Општина Радомир – Бајкалско, Галабник, Дебели Лаг, Драгомирово, Жедна, Житуша, Извор, Касилаг, Кленовик, Кондофреј, Угљарци и Чуковец.

Саобраћај и туризам Кроз планину и њеним подножјем пролазе деонице пет путева из Државне путне мреже Бугарске:

По источном подножју, од села Дељан до града Дупнице, у дужини од 19,7 km – деоница пута првог реда бр. 1 Видин – Софија – Благоевград – Гранични прелаз „Кулата”. Кроз њен средњи и највиши део (Коњавски превој), у дужини од 24,2 km – деоница пута првог реда бр. 6 Гранични прелаз „Ђуешево” – Софија – Карлово – Бургас. Од запада ка истоку, северно од Поглед планине, између села Невестино и града Дупнице, у дужини од 23,7 km – деоница пута другог реда бр. 62 Ћустендил – Дупница – Самоков. Од запада ка истоку, кроз средину планине, између села Коњаво и града Бобов Дол, у дужини од 26,1 km – цела деоница пута трећег реда бр. 602. Преко превоја између Колоша и Гологлавских висија и по њеном северном подножју, између села Големо Село и Калиште, у дужини од 36 km – деоница пута трећег реда бр. 623 Дупница – Бобов Дол – Земен – Трекљано.

Дуж целог северозападног и западног подножја планине, долином реке Струме кроз Земенску клисуру, пролази деоница железничке линије Софија – Перник – Ђуешево. У њеном југоисточном делу кроз историјско-географску област Разметаница пролази и цела деоница железничке линије Дупница – Бобов Дол.

Коњавска планина пружа одличне услове за љубитеље летења без мотора – параглајдеристе и змајаре.

Види још Списак планина у Бугарској

Топографске карте

Референце

Литература

Категорија:Планине у Бугарској Категорија:Перничка област Категорија:Ћустендилска област