мини|upright=1.35|Шумски пожар у Националној шуми Кајбаб, Аризони, Сједињене Државе, 2020. године. Пожар Мангам спалио је више од 280 km² шуме. Шумски пожар, пожар на отвореном или пожар у дивљини је непланиран и неконтролисан пожар на подручју са сагорљивом вегетацијом. Неки природни шумски екосистеми зависе од шумских пожара. Савремено управљање шумама често укључује прописана (контролисана) паљења како би се ублажио ризик од пожара и подстакли природни шумски циклуси. Контролисана паљења могу се претворити у шумске пожаре уколико пређу заштитне линије.
Шумски пожари се могу класификовати према узроку паљења, физичким својствима, присутном сагорљивом материјалу и утицају временских прилика на ватру. Озбиљност шумског пожара резултат је комбинације фактора као што су доступно гориво, физичко окружење и временске прилике.Graham, et al., 12, 36National Wildfire Coordinating Group Communicator's Guide For Wildland Fire Management, 4–6. Климатски циклуси са влажним периодима који стварају значајне количине горива, након којих следе суша и врућина, често претходе озбиљним шумским пожарима. Ови циклуси су интензивирани климатским променама,Parmesan, C., M.D. Morecroft, Y. Trisurat, R. Adrian, G.Z. Anshari, A. Arneth, Q. Gao, P. Gonzalez, R. Harris, J. Price, N. Stevens, and G.H. Talukdarr, 2022: Chapter 2: Terrestrial and Freshwater Ecosystems and Their Services . In: Climate Change 2022: Impacts, Adaptation and Vulnerability. Contribution of Working Group II to the Sixth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change а могу бити додатно погоршани укидањем мера ублажавања (попут смањења буџета или недостатка средстава за опрему), или самом огромном размером догађаја.
Шумски пожари су честа врста катастрофе у појединим регионима, укључујући Сибир (Русија); Калифорнију, Вашингтон, Орегон, Тексас, Флориду (Сједињене Државе); Британску Колумбију (Канада); и Аустралију. Подручја са медитеранском климом или у биому тајге посебно су осетљива. Шумски пожари могу озбиљно утицати на људе и њихова насеља. Последице укључују, на пример, директне здравствене последице због дима и ватре, као и уништавање имовине (посебно на местима где се дивљина сусреће са урбаним срединама) и економске губитке. Такође постоји потенцијал за контаминацију воде и земљишта.
На глобалном нивоу, људске активности су погоршале последице шумских пожара, уз двоструко већу површину спаљеног земљишта у поређењу са природним нивоима. Људи утичу на шумске пожаре кроз климатске промене (нпр. интензивнији топлотни таласи и суше), промене намене земљишта и праксе гашења пожара. Угљеник који се ослобађа из пожара може додати концентрацијама угљен-диоксида у атмосфери и тако допринети ефекту стаклене баште. Ово ствара повратну спрегу климатских промена.IPCC, 2021: Summary for Policymakers . In: Climate Change 2021: The Physical Science Basis. Contribution of Working Group I to the Sixth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change
Природни шумски пожари могу имати корисне ефекте на оне екосистеме који су еволуирали заједно са ватром. Заправо, многе биљне врсте зависе од утицаја ватре за раст и размножавање.
Паљење мини|десно|alt=Две илустрације Земље, једна изнад друге. Мора су тамносиве боје, а континенти светлије сиве. Обе слике имају црвене, жуте и беле маркере који показују где су се догодили пожари током месеца августа (горња слика) и фебруара (доња слика) 2008. године.|Глобални пожари током 2008. године за месеце август (горња слика) и фебруар (доња слика), како их је детектовао спектрорадиометар за снимање умерене резолуције (MODIS) на сателиту Тера агенције NASA.До паљења ватре долази услед природних узрока или људске активности (намерне или ненамерне). Преко 85% шумских пожара у Сједињеним Државама изазвано је људском активношћу.мини|Шумски пожари изазвани муњом су честе појаве током сушне летње сезоне у Невади.
Природни узроци Природне појаве које могу изазвати шумске пожаре без учешћа људи укључују муње, вулканске ерупције, искре од пада стења и спонтано сагоревање.
Људска активност Извори пожара изазваних од стране човека могу укључивати намерно паљење, случајно паљење или неконтролисану употребу ватре у крчењу земљишта и пољопривреди као што је пољопривреда по принципу „посеци и спали”.Karki, 7, 11–19. У тропима, пољопривредници често практикују методу сече и спаљивања за крчење поља током сушне сезоне.
У средњим географским ширинама, најчешћи људски узроци шумских пожара су опрема која ствара варнице (моторне тестере, брусилице, косачице итд.), надземни далеководи и намерно паљење.
Намерно паљење може чинити преко 20% пожара изазваних људским фактором, иако су људске активности, укључујући логорске ватре, кварове на далеководима и употребу опреме, одговорне за око 85% свих шумских пожара. Комбинација ових извора паљења са сувим условима доводи до чешћих и тежих пожара. Међутим, током сезоне шумских пожара у Аустралији 2019–20. „независна студија открила је да су интернет ботови и тролови преувеличавали улогу подметања пожара”. Током пожара у Канади 2023. лажне тврдње о намерном паљењу добиле су на снази на друштвеним мрежама; ипак, намерно паљење генерално није главни узрок шумских пожара у Канади. У Калифорнији, обично 6–10% шумских пожара годишње настане намерним подметањем.
Пожари у угљеним слојевима горе у хиљадама широм света, као на пример на Планини која гори (Burning Mountain) у Новом Јужном Велсу; Сентрејлији у Пенсилванији; и неколико пожара које одржава угаљ у Кини. Они могу неочекивано да се разбуктају и запале оближњи запаљиви материјал.
Ширење
мини|alt=Равна пространства смеђе траве и нешто зеленог дрвећа са црним и сивим димом, као и видљивим пламеном у даљини.|Површински пожар у западној пустињи Јуте, Сједињене Државе мини|alt=Планински регион са угљенисаним земљиштем и дрвећем услед недавног пожара.|Угљенисани пејзаж након крунског пожара на Северним Каскадама, Сједињене Државе мини|Шумски пожари видљиви из даљине у Националном парку Дајти, Тирана, Албанија
Ширење шумских пожара варира у зависности од присутног запаљивог материјала, његовог вертикалног распореда и садржаја влаге, као и од временских услова.Graham, et al., iv. Распоред и густина горива делимично су условљени топографијом, јер облик рељефа одређује факторе као што су доступност сунчеве светлости и воде за раст биљака. Свеобухватно, типови пожара се могу генерално окарактерисати према њиховим горивима на следећи начин: Подземни пожари се хране подземним корењем, трулим лишћем на шумском тлу и другим закопаним органским материјама. Подземни пожари обично горе тињањем и могу споро да горе данима до месецима, као што су пожари тресета на Калимантану и источној Суматри, Индонезија, који су настали као резултат пројекта за стварање пиринчаних поља који је ненамерно исушио тресет.Graham, et al., 9, 13 Површински пожари се хране ниском вегетацијом на шумском тлу као што су лишће, опало грање, остаци, трава и ниско жбуње.Graham, et al ., iv, 10, 14 Ова врста пожара често гори на релативно нижој температури од крунских пожара (мањој од 400 °C) и може се ширити спором брзином, иако стрме падине и ветар могу убрзати стопу ширења. Овај тип горива посебно је подложан паљењу услед пребацивања (скакања пожара). Мрежасти пожари троше материјал између ниске вегетације и крошњи дрвећа, као што су мала стабла, оборена дебла и пузавице. Инвазивне биљке које се пењу уз дрвеће такође могу подстаћи мрежасте пожаре. Крунски или вршни пожари горе суспендовани материјал на нивоу крошњи, као што су висока стабла, пузавице и маховине. Паљење крунског пожара зависи од густине суспендованог материјала, висине крошње, континуитета крошње, довољних површинских и мрежастих пожара, садржаја влаге у вегетацији и временских услова током пожара.Graham, et al., iv, 8, 11, 15. Пожари које запале људи могу се проширити на амазонску прашуму, оштећујући екосистеме који нису посебно прилагођени топлоти или сушним условима.
Физичка својства
мини|Земљани пут деловао је као баријера за пожар у Јужној Африци. Ефекти баријере могу се јасно видети на неспаљеној (лево) и спаљеној (десно) страни пута. Шумски пожари настају када се сви неопходни елементи ватреног троугла споје на осетљивом подручју: извор паљења долази у контакт са сагорљивим материјалом као што је вегетација која је изложена довољној топлоти и има адекватно снабдевање кисеоником из околног ваздуха. Висок садржај влаге обично спречава паљење и успорава ширење, јер су потребне више температуре за испаравање било какве воде у материјалу и загревање материјала до његове тачке паљења.
Густе шуме обично пружају више хлада, што резултира нижим температурама амбијента и већом влажношћу, те су стога мање осетљиве на шумске пожаре.Graham, et al., 12. Ређи материјали попут трава и лишћа лакше се пале јер садрже мање воде него гушћи материјали попут грања и дебала.National Wildfire Coordinating Group Communicator's Guide For Wildland Fire Management, 3. Биљке континуирано губе воду евапотранспирацијом, али губитак воде се обично балансира водом која се апсорбује из земљишта, влажношћу или кишом. Када се ова равнотежа не одржава, често као последица суша, биљке се суше и стога су запаљивије.
Фронт шумског пожара је део који одржава континуирано сагоревање пламена, где се несагорели материјал сусреће са активним пламеном, или прелаз тињања између несагорелог и сагорелог материјала.Glossary of Wildland Fire Terminology, 74. Како се фронт приближава, ватра загрева и околни ваздух и дрвенасти материјал кроз конвекцију и топлотно зрачење. Прво се дрво суши јер вода испарава на температури од 100 °C. Затим, пиролиза дрвета на 230 °C ослобађа запаљиве гасове. Коначно, дрво може да тиња на 380 °C или, када се довољно загреје, да се запали на 590 °C.de Sousa Costa and Sandberg, 229–230. Чак и пре него што пламен шумског пожара стигне на одређену локацију, пренос топлоте од фронта пожара загрева ваздух на 800 °C, што претходно загрева и суши запаљиве материјале, узрокујући да се материјали брже запале и омогућавајући пожару да се брже шири. Дуготрајни површински шумски пожари високе температуре могу подстаћи буктање (енгл. flashover): сушење крошњи дрвећа и њихово накнадно паљење одоздо.Graham, et al., 10–11.
Шумски пожари имају брзу стопу напредовања када горе кроз густа непрекидна горива. Могу се кретати брзином до 10,8 km/h у шумама и 22 km/h на травњацима.Billing, 5–6 Пожари могу да напредују тангенцијално на главни фронт формирајући бочни фронт, или да горе у супротном смеру од главног фронта повлачећи се уназад.Graham, et al., 12 Такође се могу ширити скакањем док ветрови и вертикални конвективни стубови носе угарке и друге запаљене материјале кроз ваздух преко путева, река и других баријера које би иначе деловале као противпожарне препреке.Graham, et al., 16. Буктање и пожари у крошњама дрвећа подстичу пребацивање пожара, а сува горива на тлу око шумског пожара посебно су рањива на паљење од ватрених угарака.Graham, et al., 9, 16. Пребацивање може створити нове тачке пожара док врели угарци и запаљени материјали пале горива низ ветар од главне ватре. Код аустралијских пожара познато је да се нове тачке паљења јављају чак до 20 km од фронта пожара.
Посебно велики шумски пожари могу утицати на ваздушне струје у својој непосредној близини помоћу ефекта димњака: ваздух се диже како се загрева, а велики шумски пожари стварају снажна узлазна струјања која ће привући нови, хладнији ваздух из околних подручја у топлотне стубове.National Wildfire Coordinating Group Communicator's Guide For Wildland Fire Management, 4. Велике вертикалне разлике у температури и влажности подстичу настанак пирокумулусних облака, јаких ветрова и ватрених вртлога снаге торнада брзином од преко 80 km/h.Graham, et al., 16–17.Olson, et al., 2 Брзе стопе ширења, обилно паљење круна или скакање пожара, присуство ватрених вртлога и јаки конвективни стубови указују на екстремне услове.Glossary of Wildland Fire Terminology, 69.
Варијације интензитета током дана и ноћи