Жељу Митев Желев (; 3. март 1935 — 30. јануар 2015) био је бугарски политичар и бивши дисидент, први демократски изабрани и некомунистички председник Бугарске, од 1990. до 1997. године. Желев је био једна од најистакнутијих личности Бугарске револуције 1989. године, којом је окончана 35-годишња владавина председника Тодора Живкова. Члан Савеза демократских снага, изабран је за председника од стране 7. Велике народне скупштине. Две године касније, победио је на првим директним председничким изборима у Бугарској. Изгубио је номинацију своје странке за кампању за реизбор 1996. године након што је изгубио тешку прелиминарну трку од Петра Стојанова.

Биографија Желев је рођен 1935. године у скромној сеоској породици у Веселинову у североисточној Бугарској. Студирао је филозофију на Универзитету у Софији, дипломирао 1958. и докторирао 1974. године, што је изузетно достигнуће с обзиром на то да је био под мраком као дисидент, пошто је искључен из Комунистичке партије 1965. године. Након протеривања, провео је године „социјалног паразитизма“, или незапослености у комунистичкој терминологији, које је провео у практичном унутрашњем егзилу у селу своје жене, зарађујући за живот радећи ситне послове на фармама.

Желев је био члан Бугарске комунистичке партије, али је из ње искључен из политичких разлога 1965. године. Био је незапослен шест година јер је свако запошљавање у Бугарској било регулисано од стране државе.

Године 1982. објавио је своје контроверзно дело Фашизам (Фашизмът). Три недеље након објављивања књиге 1982. године, она је уклоњена из књижара и библиотека широм земље, јер је њен опис фашистичких држава Италије, Немачке и Шпаније пре, током и после Другог светског рата учинио ове режиме упоредивим са комунистичким режимима у Источном блоку.

Године 1988, непосредно пре пада комунизма, Желев је основао Русенски комитет, а 1989. године постао је један од оснивача и председник Клуба за подршку отворености и реформи (време када је формирано много таквих демократских клубова), што му је помогло да постигне позицију председника Координационог савета странке Савез демократских снага (бугарски: СДС, СДС).Coordinating Council of the Union of Democratic Forces.

Желев је изабран за посланика у јуну 1990. године у 7. Великој народној скупштини; главни циљ скупштине био је стварање новог демократског Устава Бугарске. Након оставке председника Петра Младенова, скупштина је изабрала Желева за његовог наследника 1. августа 1990. године. Тако је постао први шеф државе у последњих 44 године који није био ни комуниста ни сапутник.

Према новом уставу усвојеном у јулу 1991. године, председника су бирали директно бирачи, на највише два мандата. Први такви избори одржани су у јануару 1992. године. Желев се кандидовао за ту функцију, иако су њена овлашћења значајно смањена према уставу из 1991. године. Иако је председничка функција била извршна према измењеном Живковљевом уставу, документ из 1991. године учинио је председничку функцију углавном представничком са мало де факто извршне власти.

Желев је предводио конкуренцију у првом колу, одржаном 12. јануара. Затим је недељу дана касније победио у другом кругу избора против Велка Валканова (кога су подржали социјалисти) са 52,8% гласова и постао први директно изабрани шеф државе Бугарске. Одмах је суспендовао своје чланство у УДС-у. Иако му је нови устав забрањивао само обављање водеће позиције у странци, он је веровао да председничка функција треба да буде изнад политике. Од тада, конвенција у Бугарској захтева да председник не буде формални члан политичке странке током свог мандата.

Желев је тражио други мандат 1996, али је изгубио номинацију УДФ-а од каснијег победника Петра Стојанова.

Након пораза на прелиминарним изборима УДФ-а 1996. и након завршетка председничког мандата 1997. године, Желев је остао у политици, али у много мањем обиму. Постао је почасни председник Либерално-демократске уније и почасни председник Либералне интернационале, а 1997. године је основао и председавао фондацијом која је названа по њему. Желев је био иницијатор и председник Балканског политичког клуба, уније бивших политичких лидера из југоисточне Европе. Као део клуба, изразио је подршку приступању Турске Европској унији.

Желев је 2009. године такође изразио своје мишљење да би Бугарска требало да усвоји председнички систем заснован на француском моделу: „Земља би требало да има и премијера и председника, али председнику би требало дати широка овлашћења како би могао да контролише извршну власт“.

Желев је преминуо у Софији у 79. години живота 30. јануара 2015. године.

Награде и признања Желев је 15. јануара 2010. године примио Орден 8. септембра за допринос признавању независности Републике Македоније од бивше Југославије.

Врх Желев на обали Лубеа, Антарктик, добио је име по Жељуу Желеву „због његове подршке бугарском антарктичком програму“.Zhelev Peak.

Референце

Спољашње везе

.

Категорија:Рођени 1935. Категорија:Умрли 2015. Категорија:Председници Бугарске Категорија:Бугарски филозофи