Авион Фоке Вулф W 4 је био бродски патролни авион и први војни авион који је направила компанија -{Focke-Wulf Flugzeugbau AG}- са седиштем у Бремену, 1927. године Пројектовање и развој мини|десно|300п|Мотор Gnome et Rhône Jupiter VI 9 Ak авиона Фоке Вулф W 4 мини|десно|300п|Цртеж авиона Фоке Вулф W 4 у 2 пројекције мини|десно|300п|Изглед спреда авиона Фоке Вулф W 4 мини|десно|300п|Авион Фоке Вулф W 4 полеће Изигравањем Версајског споразума, којим је забрањена изградња војног авиона, W 4 је проглашен цивилним авионом, намењеним, како је наведено за превоз поште и за курирске услуге преко морских рута. Уствари W 4 је развијен као одговор на захтев немачке морнарице (Рајхсмарине) у оквиру тајног програма наоружања из 1927. године за катапултирајућим извиђачким авионом за флоту, синонимом за бродске извиђачке авионе. Пројектован је на бази копненог извиђачког авиона К 23. Технички опис Авион Фоке Вулф W 4 је једномоторни конзолни двокрилац што значи да су крила овог авиона самоносива и да нису никаквим подупирачина ослоњена на труп или на друго крило. Авион је мешовите конструкције саздане од челилних цеви и профила, дрвета и шђерплоча, делова од дуралуминијума и осталих лаких легура а облога трупа и крила је од дуралуминијумског лима, шперплоча и импрегнираног платнаStützer H., , Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934, E.S.Mitter&Sohn, Herford. Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936.

Труп се састоји од носеће просторне челичне конструкције и облоге. Попречни пресек ове конструкције је правоугаони са заобљеним горњим делом а по дужини ова челична конструкција се сужава ка вертикалној ивици на репу. Предњи део је дијагонално учвршћен додатним челичним цевима, док је преостали део учвршћен затезачима од челичних жица. Моторни простор до заштитног зида је обложен дуралуминијумским лимовима, а остатак трупа је пресвучен импрегнираним платном. Одељак за пртљаг се налази иза заштитног зида, а затим следе одвојене кабине за посаду. Да би се створио додатни простор за одлагање ствари у задњој кабини, седиште посматрача је склопиво. Авионом се управља из предње кабине мада су обе опремљене управљачким уређајима што омогућава управљање и из задње кабине.

Погонска група: овог авиона се састојала од једног 9-то цилиндричног радијалног мотора, ваздухом хлађен Gnome et Rhône Jupiter VI 9 Ak снаге 382 -{kW}- и двокраке дрвене елисе фиксног корака.

Крила Оба крила су имала облик елипсе и била су једнака по својим димензијама. Оба крила су била релативно дебелог профила и опремљена су елеронима без њихове круте физичке везе. Горња и доња крила су конзолна и нису међусобно повезана (упорницама и затезачима). Горње крило је из једног дела и повезано је са трупом преко балдахином издигнутог поклопца кабине у коме се налази резервоар за гориво, док је доње крило причвршћено за доњу ивицу трупа и има непрекидне носаче. Крила се могу брзо одвојити ради сувоземног транспорта отпуштањем осам вијака. Конструкција крила се састоји од два носача (рамењаче) и ребра направљених од шперплоче и пресвучена су импрегнираним платном, осим предње ивице, која је направљена од шперплоче као торзиона кутија. Горње крило је у односу на доње било померено ка мотору.

Репне површине: Хоризонтални стабилизатори су имали облик полуелипсе и били су издигнути при врху трупа авиона а подупирачем ослоњени са доње стране на труп авиона. Предњи део се могао померати и тиме регулисати у току лета авиона. Конструкција му је била од дрвета а облога од импрегнираног платна. За њега су биле закачена кормила висине, исте грађе као и хоризонтални стабилизатори. Вертикални стабилизатор је био постављен испод трупа авиона и за њега као и за труп је било везано кормило правца. Оба ова елемента репа су имала дрвену конструкцију са ребрима и облогу од импрегнираног платна.

Стајни трап: Уместо точкова овај авион је имао два паралелна, једностепена, дрвена чуна (пловка без кобилице), који су повезани са трупом авиона решеткастом челичном конструкцијом направљеном од танкозидих цеви. На предњим носачима су постојале пречаге помоћу којих се посада могла попети на доње крило са кога се улазило у кокпит авиона.

Наоружање: пошто је авион декларисан као цивилни није био наоружан, мада је пројектом предвиђено да напред има један фиксни а у другој кабини један покретни митраљез на обртном постољу.

Оперативно коришћење Једини произведени W.4 (регистарски број D-1730) је прошао тестирање у истраживачком центру у Травеминдеу, и није испунио очекивања Ратне морнарице, вероватно због прекорачене тежине за катапултирање и то је био крај. Авион није нашао цивилну употребу па је отписан 1932. године https://airwar.ru/enc/other1/fww4.html.

Земље у којима је коришћен овај авион

Референце

Литература

Stützer H., , Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934, E.S.Mitter&Sohn, Herford. Reinhold Thiel: Focke-Wulf Flugzeugbau. Hauschild, Bremen 2011, Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936,

Види још Фоке Вулф W 7 Арадо Ar 66 Арадо SSD I Де Хевиланд DH.60 Мот Јункерс Ju 20 Рогожарски ПВТ Физир ФН - Марс Физир Ф1М-Јупитер CR.30 Idro

Спољашње везе https://airwar.ru/enc/other1/fww4.html https://histaviation.com/fw_w4.html https://www.militaryfactory.com/aircraft/contractor.php?thisCompany=Focke-Wulf

Категорија:Војни авиони Категорија:Фоке Вулф авиони Категорија:Хидроавиони