Pauer pop (izvorno: ) je podžanr rok muzike koji kombinuje melodične vokalne harmonije i strukturu klasičnih pop pesama iz sredine 1960-ih sa energičnim, glasnim nastupom i distorziranim zvukom električnih gitara. Sam termin je u maju 1967. godine skovao Pit Taunsend, gitarista britanske grupe -{The Who}-, kako bi opisao rani zvučni izraz svog benda. Ipak, pauer pop se kao zaokružen i prepoznatljiv muzički pokret u potpunosti uobličio početkom 1970-ih godina u Sjedinjenim Američkim Državama, nastajući kao svesna estetska reakcija protiv rastuće pretencioznosti i progresivnih ekscesa tadašnjeg mejnstrim roka. Karakteristike zvuka Muzičku strukturu pauer popa odlikuje oslanjanje na trominutnu formu pesme i tradicionalnu rok postavu (dve gitare, bas i bubanj). Stilski koreni žanra duboko su usađeni u klasični rokenrol zasnovan na bazičnoj progresiji od tri akorda i prepoznatljivim rifovima u stilu Čak Berija. Ključni element je kontrast: dok su vokalne linije izrazito melodične, često aranžirane u vidu komplikovanih dvoglasnika i troglasnika pod direktnim uticajem sastava -{The Beatles}- i -{The Beach Boys}-, instrumentalna podloga je agresivna i naglašena oštrim gitarskim rifovima (tzv. -{crunch}- ili -{jangly}- zvuk gitara sa 12 žica).

Tekstualno, žanr u potpunosti odbacuje političke, mistične ili psihodelične teme. Fokus je stavljen na tinejdžersku romantiku, čežnju, melanholiju i slomljeno srce. Ovi motivi se unutar pauer popa interpretiraju bez cinizma ili ironije, sa izraženom emotivnom direktnošću koja je kasnije snažno uticala na razvoj emotivnih i pop-pank podžanrova krajem devedesetih godina.

Istorijski razvoj

Transatlantska paralela (1971—1975) Tokom prve polovine 1970-ih godina došlo je do oštre geografske i stilske podele u ranoj artikulaciji novih andergraund rok žanrova. Dok su američki muzičari u potrazi za revitalizacijom pop melodije stvorili pauer pop, u Velikoj Britaniji se paralelno razvijao klupski pab rok () pokret. Oba pravca su delila identičan senzibilitet bune protiv stadionskog roka i kompleksnih aranžmana progresivnih grupa, ali su im rešenja bila različita: britanski pab rok je insistirao na uličnom, ogoljenom i sirovom ritam i bluzu ili rokenrolu, dok se američki pauer pop više oslanjao na perfekciju studijske produkcije i radio-foničnost. Arhitekte američke scene u ovoj fazi bili su sastavi iz Klivlenda i iz Memfisa. Predvođeni Erikom Karmenom, su singlom -{Go All the Way}- (1972) definisali komercijalni kalup žanra — eksplozivan uvodni gitarski rif koji se momentalno uliva u čist pop refren. Sa druge strane, albumi sastava , prvenstveno -{#1 Record}- (1972) i -{Radio City}- (1974), doživeli su komercijalni krah, ali su svojom melanholičnom tekstopisačkom strukturom postali temeljna tačka celokupnog kasnijeg američkog alternativnog roka.

Proboj na mejnstrim scenu i Novi talas (1976—1980) Krajem sedamdesetih godina, usled eksplozije panka i novog talasa, pauer pop doživljava svoj najveći komercijalni uspon, a britanska pab rok infrastruktura se u potpunosti uliva u ovaj zvuk. Ključna tačka spajanja bila je nezavisna londonska izdavačka kuća , gde je muzičar i producent Nik Lou postavio standarde britanskog pauer popa kroz rad sa Elvisom Kostelom i autorsku pesmu -{(What's So Funny 'Bout) Peace, Love, and Understanding}-.

U Sjedinjenim Državama, sastav unosi elemente težeg hard rok zvuka, što kulminira istorijskim koncertnim albumom -{At Budokan}- (1978), dok grupa 1979. godine objavljuje singl -{My Sharona}-, koji postaje planetarni hit i dovodi žanr na vrhove svetskih top-lista. Istovremeno, britanske grupe poput -{The Jam}- i uspešno spajaju uličnu energiju sa melodijskim rešenjima inspirisanim pauer pop tradicijom.

Kasniji talasi i alternativni preporod (1980-e—1990-e) Tokom 1980-ih, pauer pop gubi primat na top-listama, ali snažno mutira unutar rane koledž rok scene (), gde rani radovi sastava -{R.E.M.}- usvajaju piskavi gitarski stil. Do potpunog kreativnog preporoda dolazi u prvoj polovini 1990-ih u jeku eksplozije alternativnog roka. Sastavi poput iz Škotske i iz Kalifornije vraćaju fokus na tehnikolor produkciju i harmonije. Definitivni moderni obrazac pauer popa postavlja grupa -{Weezer}- svojim debitantskim izdanjem -{Weezer}- (poznatim kao Plavi album, 1994), uspevajući da i dalje poveže teške gitarske rifove devedesetih sa bazičnom pauer pop melodičnošću i senzibilitetom autsajdera.

Na prostorima bivše Jugoslavije Unutar jugoslovenske rok scene retko koji izvođač je delovao isključivo u striktnim žanrovskim okvirima pauer popa, već su ključni elementi ovog pravca — prvenstveno naglašena melodičnost, trominutna forma i bogati vokalni višeglasnici — bili integrisani u sklopu novog talasa i pop-roka kasnih sedamdesetih i prve polovine osamdesetih godina.

Rane elemente ovog zvuka na domaćem terenu donosi zagrebački sastav Parni valjak na debitantskom albumu Dođite na šou! (1976), kao i grupa Aerodrom na svom prvencu Kad misli mi vrludaju (1979). Sa eksplozijom novog talasa, pauer pop strukture postaju jasnije vidljive. Grupe Prljavo kazalište i Film koriste pauer pop energiju u svojim pesmama iz tog ranijeg perioda. Istovremeno, sastavi sa izrazitim smislom za pop harmonije i čvršću gitarsku osnovu, kao što su Xenia (poznati po singlu Troje) i Stidljiva ljubičica iz Vrbovca, kao i grupa Modeli iz Dubrovnika koja je svoj album snimala u Beogradu, stvaraju muziku koja je bila najbliža onome što se na zapadu definisalo kao britanski novi talas i pauer pop.

Na beogradskoj sceni tog perioda, pauer pop senzibilitet bio je ugrađen u zvuk grupe Bulevar čiji su albumi Loš i mlad (1981) i Mala noćna muzika (1982) doneli rafiniran spoj gitarskog roka i čistih pop melodija. Snažan pečat ovom stilu dale su i rane koncertne i studijske aktivnosti sastava Piloti na samom početku njihove karijere; njihov debitantski album Piloti (1981) i hitovi poput pesme Ne veruj u idole doneli su prepoznatljiv, melodičan gitarski zvuk pod snažnim uticajem svetskih pauer pop trendova. Istovremeno, beogradska grupa Idoli koristila je upeglane pop harmonije šezdesetih godina, što je najjasnije vidljivo u njihovoj ranoj fazi i singlu Retko te viđam sa devojkama. Takođe, predstavnici beogradske alternativne scene u okviru projekta Artistička radna akcija (1981), poput sastava Petar i zli vuci (sa hitom Ogledalo), osvežili su andergraund scenu čistim trominutnim pop-rok strukturama upakovanim u novotalasnu energiju.

Nakon raspada Jugoslavije, tradicija spajanja melodičnih gitarskih rifova i pop aranžmana nastavila je da živi na alternativnoj sceni u Srbiji. Od početka devedesetih godina naovamo, u zemlji se razvila izuzetno plodna autorska scena sa velikim brojem bendova koji su unutar andergraund kulture negovali ovaj stilski izraz. Kroz klupsku mrežu i talas prepoznatljiv pod nazivom Brzi bendovi Beograda, brojne domaće grupe su uspešno povezivale nasleđe novog talasa sa modernim američkim i britanskim pauer pop uticajima s kraja devedesetih, održavajući kontinuitet žanra na domaćem terenu kroz svesno odbacivanje mejnstrim estrade u korist sirovog, ali visoko melodičnog rok izraza.

Vidi još Novi talas Pab rok Garažni rok Pank rok

Reference

Spoljašnje veze Detaljan hronološki pregled i istorija pauer pop žanra na sajtu

Категорија:Музички жанрови Категорија:Жанрови рок музике