У фантастичној игри играња улога Dungeons & Dragons (Денџонс енд дрегонс), спољашња раван (енгл. ) је једна од неколико општих врста равни постојања. Такође се могу називати божанским равнима, духовним равнима или светским равнима. Спољашње равни су дом бићима као што су божанства и њихове слуге, попут демона, небеских бића и ђавола. Свака спољашња раван обично представља физичку манифестацију одређеног моралног и етичког сврставања, а ентитети који тамо бораве често отелотворују особине повезане с тим сврставањем.

Неопипљиве и езотеричне спољашње равни — царства идеала, филозофија и богова — стоје у супротности са унутрашњим равнима, које чине материјалне градивне блокове стварности, као и царства енергије и материје.

Све спољашње равни су просторно бесконачне, али су састављене од карактеристика и локација коначног обима. Многе од ових равни често су подељене у скуп даљих бесконачности које се називају слојевима, а који су у суштини подравни које представљају једну специфичну фасету или тему равни. На пример, географија Батора подсећа на пакао како га је приказао Данте Алигијери у својој Божанственој комедији. Поред тога, сваки слој може садржати и низ царстава. Свако царство је дом појединачног божанства, а повремено и групе божанстава.

Историја објављивања Спољашње равни су први пут представљене у првом тому, број 8 часописа The Dragon, објављеном у јулу 1977. године, као део Великог точка равни. У чланку „Planes: The Concepts of Spatial, Temporal and Physical Relationships in D&D”, Гари Гајгакс спомиње да постоји 16 спољашњих равни и описује Седам небеса, Рајске близанце и Јелисеј као „типичне више равни”, Нирвану као „раван коначног Закона”, а Лимб као „раван коначног Хаоса (ентропије)”, док Девет паклова, Хадове три таме и 666 слојева Бездана назива „типичним нижим равнима”. Остале спољашње равни поменуте по имену у чланку укључују Срећна ловишта, Олимп, Гладсхајм, Пандемонијум, Тартар, Гехену, Акерон и Аркадију.

Спољашње равни су даље „разрађене у Приручнику за играче (1978) и књизи Deities & Demigods (1980)”. Додатак Приручника за играче укључивао је апстрактни дијаграм равни и спомињао истих 16 спољашњих равни: Седам небеса апсолутног законског добра, Рајски близанци неутрално добрих законских бића, равни Јелисеја апсолутног неутралног добра, Срећна ловишта неутрално добрих хаотика, равни Олимпа добрих хаотика, равни Гладсхајма (Асгард, Валхала, Ванахвајм, итд.) хаотично добрих неутрала, равни Лимба неутралног (апсолутног) хаоса (ентропије), равни Пандемонијума хаотично злих неутрала, 666 слојева Бездана апсолутног хаотичног зла, равни Тартара злих хаотичних неутрала, Хадове „Три таме” апсолутног (неутралног) зла, пећи Гехене законски злих неутрала, Девет паклова апсолутног законског зла, доње равни Акерона законски злих неутрала, Нирвана апсолутних (неутралних) законских бића и равни Аркадије неутрално добрих законских бића. Шенон Апелклајн, аутор књиге Designers & Dragons, истакао је да је током раних 1980-их часопис Dragon наставио да „детаљније описује неке од равни”, међутим, „није постојао свеобухватан план за равни у игри D&D, осим неколико све старијих цртежа”.

И Апелклајн и Кертис Д. Карбонел, у својој књизи Dread Trident: Tabletop Role-Playing Games and the Modern Fantastic, нагласили су да су информације о равнима и заједничкој космологији кодификоване у приручницима Manual of the Planes (1987) и Tales of the Outer Planes (1988). Карбонел је написао да је вођа пројекта и дизајнер Џеф Граб детаљно описао „шематизацију пет неопходних области равни: Основне материјалне, Етеричне, Астралне, Унутрашње и Спољашње равни. Ова основна структура се и даље користи у петом издању, уз неке промене које пружају мања преуређења и појашњења [...]. Грабов приступ показао је потребу за кодификацијом, уз задржавање флексибилности, што је остао примарни циљ најновијег издања”.

Карбонел је такође нагласио да је поставка кампање Spelljammer из 1989. додала космологију која је „омогућила путовање између различитих поставки”, као што су Dragonlance, Greyhawk и Заборављена царства. Међутим, поставке као што су Dark Sun и Ravenloft биле су неприступачне у овој космологији. Затим, 1993. године, компанија TSR је желела да направи серију књига о Спољашњим равнима. Зеб Кук, творац универзума Planescape, то описује овако: Тако је ту била огромна колекција материјала прикупљана преко десет година, која је просто била тихо игнорисана, без икакве логике у њој, и ми смо мислили: „Ох, не морамо то да објашњавамо — довољно је рећи 'Дошло је из Спољашњих равни'”. Онда је [један од дизајнера из TSR-а] рекао: „Хајде да направимо ову серију књига, по једну о свакој равни”, што би значило око 10 милиона књига. TSR је на то одговорио: „Па, то је добра идеја, али 10 милиона књига и није баш тако сјајна замисао. Радије бисмо створили свет за кампању који је смештен у Спољашње равни”, јер су до тада схватили да се светови добро продају. И тако су дошли до мене, старијег дизајнера са великом празнином у распореду, и желели да преузмем ову идеју и спроведем је у дело. „Направи нам свет за кампању који је потпуно другачији од свих које имамо....”

Карбонел је назвао поставку кампање Planescape из 1994. године „најкомплекснијим примером мултиверзума створеним током различитих AD&D поставки другог издања” и написао: „Суптилнији и софистициранији покушај хармонизације, Planescape је пружио алтернативни начин путовања између равни у односу на научно-фантастични приступ Spelljammer-а”. Треће издање Manual of the Planes (2001) детаљно је описало и унутрашње и спољашње равни. Кевин Калп, пишући за платформу Dungeon Masters Guild, приметио је да су „аутори користили приступ који је говорио 'овако је то рађено у прошлости, а ево и других начина на које то можете да урадите', што је омогућило да књига избегне урезивање планарне механике у камен. Уместо тога, дала је модуларни приступ пружањем Опција, флексибилне стратегије која је задовољила обожаваоце и првог издања и Planescape-а. Представљене су огромне количине нових идеја и локација, које су се лепо уклопиле у канон из ранијих издања”.

Четврто издање Manual of the Planes (2008) променило је локације различитих спољашњих равни како би се уклопиле у нову космологију Светске осе (енгл. World Axis). Међутим, пето издање Приручника за играче (2014) и Водича за Господаре тамница (2014) вратило је већи део космологије равни назад на модел Великог точка, при чему су неки аспекти модела Светске осе задржани у описима унутрашњих равни.

Стандардна космологија мини|Модел „Великог точка” равни, како је описан у Приручнику за играче (Player's Handbook) 5. издања. Стандардна космологија игре Dungeons & Dragons садржи шеснаест спољашњих равни. Ова космологија је приказана кроз модел Великог точка, где су спољашње равни распоређене у прстен од шеснаест равни са добрим равнима (или Вишим равнима) на врху, и злим равнима (или Нижим равнима) на дну. Прикази обично постављају законске равни (или Равни закона) на леву страну, а хаотичне равни (или Равни хаоса) на десну страну. Између свих њих налазе се неутралне равни, или Равни сукоба. У центру се налазе унутрашње и материјалне равни.

Још једна раван лежи у самом центру прстена, Спољне земље (енгл. Outlands), која је неутрална по сврставању. У центру Спољних земаља налази се Торањ бесконачне висине; град Сигил лебди изнад врха Торња.

Ова космологија је стандардна за треће и пето издање и званична је космологија коришћена у поставкама кампања као што су Planescape и Greyhawk. „Уобичајено је да богови из различитих поставки кампања деле раван, али задржавају свој сопствени простор. На пример, планина Селестија дом је и Хеиронеуса из Greyhawk-а и Торма из Заборављених царстава”. Многа од алтернативних имена потичу из Manual of the Planes за прво издање (1987), а објашњење унутар игре у поставци Planescape јесте да ова имена користе „Неупућени”, односно ликови са Основне материјалне равни који нису упознати са равнима постојања.

Разлике у 4. издању Модел Светске осе у четвртом издању наводи да се смртни свет налази између „Астралног мора изнад и Елементарног хаоса испод”. Већина спољашњих равни сада је лоцирана у Астралном мору (као што су Селестија и Девет паклова). Изузетак је Бездан, који се сада налази у Елементарном хаосу.

Космологија у поставкама кампање Друге космологије за Dungeons & Dragons развијене су након Greyhawk-а за различите друге поставке кампања, међутим, „оне би биле подведене под кровни концепт мултиверзума у петом издању”.

Космологија Заборављених царстава Космологија Заборављених царстава првобитно је била иста као и код стандардне D&D кампање. У трећем издању игре, космологија је значајно измењена тако да садржи двадесет шест спољашњих равни, распоређених у структуру налик дрвету око централног „дебла” материјалне равни Торил. За разлику од спољашњих равни стандардне D&D космологије које су се у великој мери заснивале на сврставању, спољашње равни у космологији Заборављених царстава заснивале су се на вери.

Равни Заборављених царстава прерађене су у четвртом издању како би одговарале новој подразумеваној космологији, при чему су многе равни или царства премештени у Астрално море, а мањи број њих се сада налази у Елементарном хаосу. Апелклајн је истакао да је модел Светске осе из четвртог издања „заправо потекао из Заборављених царстава, која су планирала нови поглед на небеса још 2005. или 2006. године. То је касније преузео SCRAMJET тим за дизајн светова за D&D 4e”.

Раван Пустош пропасти и очаја дизајнирана је да буде негостољубива према играчким ликовима. Иако има мало светлости или воде, овде се могу наћи други ликови из франшизе. Пет божанстава овде имају своје домове, укључујући Бејна (чији је дом претходно називан Акерон), Бешабу, Хоара, Ловијатара и Талону. Пустош пропасти и очаја састоји се од једне бесконачне равни, без саставних слојева. Повезује се путем Астралне равни са равнима Основног материјалног света (као што је Торил), а бројни портали је директно повезују са Хамергримом и Крвавим расцепом. Бешабино царство, Крвави Тор, повезује се директно са Безданом.

Списак равни Заборављених царстава

Космологија Еберона Космологија Еберона, коришћена у оригиналној поставци кампање Eberron, садржала је тринаест спољашњих равни у трећем издању,excerpt from Chapter 5 of the Eberron Campaign Setting. и добила најмање две нове за четврто издање под новом космологијом. Оне показују особине сличне онима у стандардној D&D космологији, али неке (Иријан, Мабар, Фернија и Ризија) више личе на унутрашње равни. Космологија је била јединствена по томе што су спољашње равни кружиле око Еберона кроз Астралну раван. Како су се кретале орбитом, њихово преклапање са материјалном равни се мењало, чиме је приступ тим равнима постајао лакши или ограниченији.

Као и већина других D&D поставки, у трећем издању игре, Еберон има низ равни. Поред Основне материјалне равни, Етеричне равни, Равни сенки и Астралне равни, поставка кампање Еберон има тринаест релативно јединствених равни. Капије или портали ка било којој од равни су веома ретки. Ових тринаест равни метафизички кружи око Еберона, и у зависности од њихове тренутне локације налазе се у једном од четири стања. Растућа/Опадајућа – Раван се или приближава Еберону или се удаљава од њега. Путовање кроз равни се одвија нормално. Додирна (Котерминозна) – Раван стварно додирује Еберон, и одређени ефекти су појачани у Еберону. Такође, може бити могуће путовати између равни одласком на одговарајуће место. На пример, када је Ризија, Раван леда у додиру, у њу се може ући из Еберона ходањем у мећаву. Због печата које су поставили друиди Чувари капија, Ксориат, Царство лудила, не може постати котерминозно са Ебероном. Удаљена – Раван је најудаљенија од Еберона, и одређени ефекти су ослабљени у Еберону. Такође, доћи до удаљене равни уз помоћ чаролије смена равни је тешко. Због сукоба између Куорија и дивова Ксен'дрика, Дал Куор се увек сматра удаљеним од Еберона.

Списак равни Еберона