Говор геј мушкараца (енгл. Gay male speech) био је у фокусу бројних модерних стереотипа, као и социолингвистичких студија, посебно у оквиру северноамеричког енглеског. Научна истраживања открила су фонетски значајне карактеристике које производе многи геј мушкарци и показала да слушаоци тачно погађају сексуалну оријентацију говорника у проценту већем од случајности. Историјски гледано, карактеристике говора геј мушкараца биле су веома стигматизоване, тако да су ове особине често биле ублажаване у одређеним окружењима, као што је радно место.
Истраживања не подржавају идеју да геј говор у потпуности усваја карактеристике мејнстрим женског говора већ да селективно усваја неке од тих особина.Munson et al., 2006, Постоје сличности између говора геј мушкараца и говора других чланова ЛГБТ+ заједнице. Карактеристике лезбијског говора такође су потврђене у 21. веку, иако су друштвено далеко мање примећене од карактеристика говора геј мушкараца. Говор дрег краљица представља додатну тему истраживања и, иако се неке дрег краљице могу идентификовати и као геј мушкарци, опис њихових говорних стилова можда није тако родно бинаран (геј насупрот стрејт).Essing (2019). Breaking Away from the Binary. https://www.uni-muenster.de/Ejournals/index.php/satura/article/view/3063 Као и код других маргинализованих заједница, говорни кодови могу бити дубоко повезани са локалним, интимним заједницама и/или супкултурама.
Северноамерички енглески Лингвисти су од раног 20. века покушавали да изолују шта тачно чини енглески језик геј мушкараца другачијим од језика других демографских група, обично га упоређујући са говором стрејт мушкараца или женским говором.Cameron, Deborah, and Don Kulick. 2003. Language and Sexuality. Cambridge: Cambridge University Press У старијим радовима, логопеди су се често фокусирали на висок тон код мушкараца, посматрајући његову сличност са женским говором као дефект.Travis, Lee Edward, ed. . . Пошто се геј заједница састоји од многих мањих супкултура, говор геј мушкараца не спада униформно под једну хомогену категорију.Podesva, Robert J., Sarah J. Roberts, and Kathryn Campbell-Kibler. "Sharing Resources and Indexing Meanings in the Production of Gay Styles." Language and Sexuality: Contesting Meaning in Theory and Practice (2001):
Геј „врскање”
Оно што се понекад колоквијално описује као геј „врскање” јесте један начин говора који се повезује са неким хомосексуалним мушкарцима који говоре енглески, а можда и друге језике. Укључује маркиран изговор сибилантних сугласника (нарочито и ). Научник за говор Бенџамин Мансон (Benjamin Munson) и његове колеге тврде да ово није погрешно артикулисан (и стога технички није врскање) колико хиперартикулисан .Mack & Munson, 2011, Специфично, документовано је да геј мушкарци изговарају са вишом фреквенцијом спектралних врхова, екстремно негативно асиметричним спектром и дужим трајањем у поређењу са хетеросексуалним мушкарцима.Munson et al., 2006, Међутим, не говоре сви амерички геј мушкарци са овим хиперартикулисаним Munson, B., & Zimmerman, L.J. (2006b). Perceptual Bias and the Myth of the 'Gay Lisp' (можда мање од половине), а неки хетеросексуални мушкарци такође производе ову карактеристику.
Самогласници Студија из 2006. године о геј мушкарцима у региону америчког дијалекта Горњег Средњег Запада открила је да они теже да снизе самогласник (осим испред назалних сугласника), као и самогласник .Munson et al., 2006, Овај лингвистички феномен обично је повезан са калифорнијским померањем самогласника и такође је пријављен у студији једног геј говорника самог калифорнијског енглеског, који је појачао ове исте карактеристике и такође померио напред самогласнике и када је говорио са пријатељима, више него у другим говорним ситуацијама. Студија сугерише да амерички геј мушкарци могу да користе или интензивирају регионални калифорнијски звук за стилски ефекат, укључујући евоцирање персоне „забављача” или неког ко воли журке.
Остале карактеристике Неке друге говорне карактеристике такође су стереотипизоване као маркери геј или бисексуалних мушкараца: пажљиво емитован изговор, широк распон тона (висок тон који се брзо мења), дахав глас, продужени фрикативни сугласници, изговор као и као (африкатизација), итд. Истраживања показују да говорне карактеристике геј мушкараца укључују многе од истих особина које други говорници користе када покушавају да говоре са посебном пажњом или јасноћом, укључујући пренаглашавање артикулације и проширење простора самогласника у устима.Munson et al., 2006,
Перцепција Што се тиче перцепције, „геј звук” у северноамеричком енглеском популарно се претпоставља да укључује изговор сибиланата (, , ) са приметном асибилацијом, сибилацијом, шиштањем или стридентношћу. Предње, дентализоване и негативно асиметричне артикулације (поменуто „геј врскање”) заиста су пронађене као најснажнији перцептивни индикатори слушаоцу о сексуалној оријентацији мушког говорника,Mack & Munson, 2011, при чему експерименти откривају да се такве артикулације перципирају као оне које „звуче више геј” и „звуче млађе”.Mack & Munson, 2011, abstract. Дакле, чак и ако говорник не показује све ове обрасце, стереотип о геј говору и координација других нелингвистичких фактора, нпр. облачења и маниризама, могу помоћи у формирању перцепције ових акцената у говору.
Геј говор је такође широко стереотипизован као сличан женском говору. Међутим, на основу фонетике, истраживање Бенџамина Мансона и његових колега открило је да говор геј мушкараца не имитира једноставно или категорички женски говор.
У једној канадској студији, слушаоци су тачно идентификовали геј говорнике у 62% случајева. Експеримент на Универзитету Станфорд анализирао је акустику осам мушкараца (четири стрејт и четири геј), који су снимани како читају одломке, кроз перцепцију испитаника-слушалаца и задао овим слушаоцима да категоришу говорнике помоћу придева који одговарају уобичајеним америчким стереотипима о геј мушкарцима. Слушаоци су генерално били у стању да тачно идентификују сексуалну оријентацију говорника, одражавајући стереотипе. Међутим, није било статистички значајних разлика које су слушаоци идентификовали, ако су уопште постојале, на основу интонације. Ови налази су репрезентативни и за друге студије.
Друга студија испитивала је трајање одређених звукова (, , и почетак и ), фреквенцију наглашених самогласника, време почетка гласа код безвучних аспирисаних сугласника и отпуштање крајњих плозива. Студија је пронашла извесну корелацију између ових говорних особина и сексуалне оријентације, али је такође разјаснила уски фокус студије само на одређене фонетске карактеристике.
Ставови других научника Научница која се бави језиком и родом Робин Лејкоф (Robin Lakoff) не само да упоређује говор геј мушкараца са женским говором, већ и тврди да геј мушкарци намерно имитирају овај други,Lakoff, Robin Tolmach. Language and Woman's Place. . тврдећи да то укључује повећану употребу суперлатива, инфлектирану интонацију и врскање.Lakoff, Robin Tolmach. Language and Woman's Place. ., additional text. Каснији лингвисти су преиспитали тврдње Лејкофове и закључили да ове карактеризације нису доследне за жене, већ одражавају стереотипе који могу имати друштвено значење и важност, али не обухватају у потпуности стварну употребу родног језика.Queen, Robin M. . Queerly Phrased: Language, Gender, and Sexuality. Ed. Anna Livia and Kira Hall.
Лингвиста Дејвид Кристал (David Crystal) повезао је употребу „феминизираног” или „симп” гласа међу мушкарцима са проширеним опсегом тона, ефектима глисанда између наглашених слогова, већом употребом падајуће-растућих и растуће-падајућих тонова, вокалном дахавошћу и храпавошћу, и повремено чешћим преласком у фалсето регистар.. . Ипак, истраживања нису потврдила никакве јединствене интонацијске или тонске квалитете геј говора. Неке од ових карактеристика су представљене као опонашање женског говора и оцењене као погрдне или тривијализујуће према женама.
Други језици Студија на преко 300 белгијских учесника који говоре фламански холандски, мушкараца и жена, открила је „знатно већу преваленцију” карактеристике сличне „врскању” код геј мушкараца него код других демографских група. Неколико студија је такође испитивало и потврдило карактеристике геј говора у порториканском шпанском и другим дијалектима карипског шпанског.Mack, Sara (2011). "A sociophonetic analysis of /s/ variation in Puerto Rican Spanish". 11th Hispanic Linguistics Symposium. Somerville, MA: Cascadilla. Упркос неким сличностима у „геј” говору пронађеним у различитим језицима, фонетске карактеристике које сигнализирају слушаочеву перцепцију „гејности” вероватно зависе од језика и специфичне су за њега, а карактеристика која се приписује „гејности” у једном лингвистичком варијетету или језику можда нема исто индексно значење у другом лингвистичком варијетету или језику. На пример, студија из 2015. године која је упоређивала говор који „звучи геј” на немачком и италијанском језику пронашла је благо различите акустичке сигнале за ове језике, као и различит степен корелације говора који „звучи геј” са говором који звучи родно нетипично.
Говор геј мушкараца није униформан широм језика и култура. Акустичке карактеристике повезане са „гејношћу” разликују се по језику због фонетских норми и културног контекста у вези са стереотипима. Слушаоци енглеског језика теже да повезују фонетске карактеристике попут предњег /s/ са геј говором на енглеском, као и у непознатим језицима укључујући француски, немачки и естонски. Међутим, слушаоци француског и немачког језика не повезују предње /s/ са „гејношћу” или феминизираношћу у сопственим или другим језицима, упркос томе што је та карактеристика присутна у говору геј мушкараца на овим језицима. Ова разлика се тумачи на следећи начин: док је предње /s/ јак друштвени стереотип на енглеском језику, оно делује више као „маркер” испод нивоа друштвене свести на француском и немачком. Ово показује како стереотипи у вези са лингвистичким карактеристикама повезаним са сексуалношћу и говором геј мушкараца варирају културно, где су несвесна свест слушалаца и приложено значење које се приписује томе да је неко геј, специфични за језик.
Говор геј мушкараца на Филипинима, познатији као геј линго (енгл. Gay Lingo), комбинација је енглеског, филипинског и других језика попут бикол дијалекатске схеме, са неким лингвистичким прилагођавањима, као што је афиксација. Како се језици временом развијају, геј линго је продро у уобичајени конвенционални језик, при чему неки хетеросексуални мушкарци примењују геј сленг у сопствени речник. Ово показује како, иако речи могу потицати из геј лексикона, оне не могу бити доказ за стереотипизацију особе као апсолутног геј мушкарца ако се користе, јер постоји шира публика на Филипинима.
Види још
Списак фиктивних геј ликова Да ли звучим геј? Гејдар ЛГБТ+ лингвистика ЛГБТ+ стереотипи Лингвистичко профилисање Врскање Полари Swish
Референце
Литература
Crocker, L., & Munson, B. (2006). Speech Characteristics of Gender-Nonconforming Boys. Oral Presentation given at the Conference on New Ways of Analyzing Variation in Language, Columbus, OH. Mack, S., & Munson, B. (2008). Implicit Processing, Social Stereotypes, and the 'Gay Lisp'. Oral presentation given at the annual meeting of the Linguistic Society of America, Chicago, IL.
Munson, B., & Zimmerman, L.J. (2006a). The Perception of Sexual Orientation, Masculinity, and Femininity in Formant-Resynthesized Speech. Oral Presentation given at the Conference on New Ways of Analyzing Variation in Language, Columbus, OH.
Спољашње везе Енциклопедијски чланак о „геј говору” Чланак у часопису Економист о „геј звучању” Иза врскања: Промена кода и геј говорни стилови
Категорија:Геј ефеминација Категорија:Људски глас Категорија:Социолингвистика