Риђа пећарка (; позната и као обични лончар, хорнеро, алонсито, касеро, хорнериљо) је врста птице певачице из породице лончара (Furnariidae), ендемична за Јужну Америку. То је мала птица која мери између 16 и 23 cm у дужину и не показује изражени полни диморфизам.

Риђа пећарка је инсективорна птица која храну налази док хода по тлу. Његова исхрана се углавном састоји од малих бескичмењака као што су тврдокрилци, цврчци, лептири и други инсекти. Ради се о моногамој врсти која гради карактеристично гнездо од блата на дрвећу, грађевинама и другим структурама. Женка полаже три до четири јајета, а оба пола помажу у инкубацији. Како није птица селица, живи и размножава се унутар свог сталног подручја. Због широке распрострањености и све веће бројности, риђа пећарка је од стране Међународне уније за заштиту природе (IUCN) класификована као врста са најмањом бригом за опстанак.

Риђој пећарки је погодовало присуство људи, те је постала центар многих легенди и песама које припадају фолклору Јужне Америке. Поред тога, пољопривредници радо прихватају ову птицу јер штити усеве од штетних инсеката. Риђа пећарка је национална птица Аргентине. Појавила се на аргентинској кованици од пола цента аустрала искованој 1985. године, а од 2017. године и на новчаници од хиљаду пезоса.

Етимологија Име рода, Furnarius, потиче од латинске речи furnus, што значи „пећ” (или „рерна”). Специфијски епитет rufus такође потиче из латинског језика и значи „црвено” или „риђе”, на основу описа који је дао Филибер Комерсон описујући боју његовог перја.

Народни називи Риђа пећарка (српски назив). Хорнеро (у Уругвају, Аргентини и Боливији). Алонсито (у Аргентини и Парагвају). Касеро (кућар). Хорнериљо (у Аргентини).

Таксономија

Риђу пећарку је први пут описао 1788. године Јохан Фридрих Гмелин у првом тому свог дела Systema Naturae, под научним именом Merops rufus, иако је Филибер Комерсон забележио неке белешке о овој врсти још 1767. године на основу примерка којег је набавио у заливу Бараган, током експедиције Луја Антоана де Бугенвила. Комерсон је риђу пећарку назвао Turdus fulvus, а његове белешке објавио је 1779. године Жорж-Луј Леклер де Бифон у свом делу Histoire Naturelle. Његово данашње научно име први пут је у орнитологији употребио енглески орнитолог Џон Гулд у књизи Zoology of the Voyage of H.M.S. Beagle, објављеној 1841. године.

Данас риђа пећарка, заједно са још пет врста, чини род Furnarius, који припада породици лончара (Furnariidae), обухватајући птице певачице пореклом из Средње и Јужне Америке. Најближи сродник риђе пећарке је ћубасти лончар (Furnarius cristatus), који има слично перје и навике као Furnarius rufus, с тим да је ћубасти лончар мањи и поседује своју карактеристичну ћубу.

Реч Furnarius из његовог биномног имена потиче од латинског furnus, што се односи на пећ од блата, чији облик подсећа на гнездо лончара. С друге стране, епитет rufus, такође на латинском, означава риђу боју коју има перје ове птице. Године 2003, Шпанско орнитолошко друштво (SEO) препоручило је назив „обични лончар” (шп. hornero común) за врсту Furnarius rufus.

Подврсте

Према класификацији Клеменсове контролне листе (Clements Checklist v.2017), признато је пет подврста риђе пећарке, које се углавном разликују по променама у боји перја:

Подврсте Подврста Аутор Распрострањеност Коментари F. r. rufus <center>(Гмелин, 1788)Systema Naturae Настањује југоисток Бразила (Парана на југу до Рио Гранде до Сула), Уругвај и централну и источну Аргентину (од југа Сантијага дел Естера ка истоку до Коријентеса, на југ до Неукена и североистока Чубута). Номинална је подврста и највећа по величини. F. r. albogularis <center>(фон Спикс, 1824)Оригинално описана као Figulus albogularis у Avium species novae Настањује исток и југоисток Бразила (Токантинс, југ Сеаре, Алагоас и Баија на југу до Гојаса, Сао Паула и Рио де Жанеира). Има тамнију круну. F. r. commersoni <center>фон Пелцелн, 1868Оригинално описана као Furnarius commersoni у Zur Ornithologie Brasiliens Настањује запад Бразила, државу Мато Гросо и границу са Боливијом. Слична подврсти F. r. albogularis, али са блеђим перјем на доњем делу тела и црвенијим леђима. F. r. paraguayae <center>Чери и Рајхенбергер, 1921American Museum Novitates Настањује Парагвај и северну Аргентину (Формоза на југ до Ла Риохе, север Сантијага дел Естера и север Санта Феа). Има чело и потиљак интензивније црвенкасте боје. F. r. schuhmacheri <center>Лаубман, 1933Verhandlungen der Ornithologischen Gesellschaft in Bayern Настањује север и исток Боливије, од департмана Ла Паз и Бени до департмана Тариха.

До 2018. године неки аутори, попут Међународног орнитолошког конгреса (IOC) и Birds of the World (HBW), нису сматрали подврсту Furnarius rufus schuhmacheri важећом, јер тврде да су њени описи засновани на оштећеним примерцима. Стога је често сврставају у подврсту commersoni.

Опис

Риђа пећарка је мала птица певачица и највећа је врста у оквиру рода Furnarius. Риђа пећарка не показује уочљив полни диморфизам, иако мужјак има нешто већу тежину и дужа крила од женке. Дужина птице износи од 16 до 23 cm, а тежина између 31 и 65 g. Према стандардним мерењима, крило је дугачко око 10,2 cm, реп 7,1 cm, а кљун 2,5 cm. Популације риђих пећарки које живе даље од екватора имају веће димензије, у складу са Бергмановим правилом. Млади примерци имају нешто блеђе перје на стомаку у односу на одрасле јединке.

Крила риђе пећарке су већином црвенкастосмеђа, осим секундарних пера која су бледосмеђа и летних пера која су црнкаста. Покровна пера испод крила су светлобраон боје. Леђа птице су црвенкастосмеђа, грло беличасто, груди су светлобраон, док ка стомаку браон боја постаје блеђа и сјајнија, а реп је риђ. Чело риђе пећарке је црвенкастосмеђе, уз нешто светлији предео између кљуна и очију, круна је сивкастосмеђа, а јасно недефинисана пруга изнад ока је сјајне светлобраон боје. Кљун и ноге су тамносиви.

мини|десно|Примерак риђе пећарке са накострешеним перјем услед хладноће.

У ретким приликама забележени су примерци риђих пећарки који имају леуцизам. Такође, пронађена су најмање два примерка са потпуним албинизмом. У тим случајевима птица има перје које је већином беле боје.

Вокализација

мини|десно|Песма и зов пара риђих пећарки снимљени у Артур Ногејри, Бразил. мини|десно|Звуци узбуне у Езеизи, Аргентина.

Риђа пећарка изводи координисано певање у дуету описано као изненадна и интензивна серија нота, које имају металик звук „ки-ки-ки”. Мужјак започиње песму сталним трилером. Женка се придружује стварајући низ дефинисанијих нота, а истовремено трилер који изводи мужјак прелази у триоле. Женка завршава песму са три или четири оштре ноте. Иако риђе пећарке певају ову песму током целе године и она је повезана са одбраном територије, најчешће је изводе у периоду пред полагање јаја, што сугерише да песма може служити за одржавање везе између парова. Приликом сусрета, пар пећарки пева у дуету са истегнутим вратом, раширеним репом и благим махањем крилима.

Песма мужјака разликује се од песме женке. Док се песма мужјака искључиво састоји од једне врсте ноте која се понавља све бржим ритмом, песма женке је састављена од две врсте нота и изводи се на вишој фреквенцији него песма мужјака. С друге стране, зовови риђе пећарке се описују као упоран и сталан металик „крип”, који се такође користи као знак за узбуну у присуству потенцијалних претњи и грабљиваца.

Екологија и понашање

мини|170п|лево|Риђа пећарка на грму у Парку независности (Парке да Индепенденсија), Бразил.

Риђа пећарка је ендемична за Јужну Америку и обично се среће у стаништима са ретком вегетацијом као што су пашњаци и грмље. Такође се може видети у градским парковима, на пољопривредном земљишту, у баштама и другим урбаним подручјима. Станиште ове птице мора садржати блато за изградњу гнезда. Риђа пећарка обично живи у низијама, близу водених површина, иако се његово подручје становања у Боливији протеже и до станишта на 3.500 метара надморске висине. Риђа пећарка је распрострањена од севера Боливије и централног Бразила до Уругваја и централне Аргентине.

Риђа пећарка је седентарна птица, кратког лета и прилично територијална. Територија једног пара пећарки варира од 0,25 до 1 хектара и оба појединца је бране током целе године. Иако животни век ове врсте није дубински проучаван, забележено је да најмање 71,4% одраслих пећарки преживи сваке године у свом природном станишту, са просечним очекиваним животним веком који варира између три и четири године, мада је доказано и да могу живети до осам година. Главни грабљивци риђе пећарке су птице грабљивице, змије, гуштери, опосуми, лисице и разне мачке.

мини|220п|десно|Риђа пећарка у Националном парку Игуасу у својој карактеристичној шетњи приликом лова.

Исхрана

Риђа пећарка се углавном храни инсектима као што су цврчци, бубашвабе, лептири, бубе, скакавци, мрави и стенице. Други мали бескичмењаци такође чине део његове исхране, као што су глисте, пужеви, црви и пауци. Повремено се храни семенкама, поврћем, воћем и хлебом. Поред тога, забележено је да је риђа пећарка способна да ухвати мале рибе и пуноглавце за исхрану. Ова птица сакупља храну углавном док хода или трчкара. Често се може видети на земљи како тражи храну међу сувим лишћем и ретком вегетацијом. Такође претражује муљ и кору дрвећа у потрази за могућим пленом. Уколико ухвати превеликог бескичмењака или инсекта, раскомада га.

Риђа пећарка обично тражи храну сам или са својим партнером, мада се повремено може прикључити групама ругалица (Mimus saturninus). Током сезоне размножавања, птићи се хране вилиним коњицима, гусеницама, мувама и другим малим инсектима и бескичмењацима.

Размножавање

мини|240п|лево|Пар риђих пећарки гради гнездо на дрвету. мини|240п|десно|Риђа пећарка на влажном тлу, носи блато или материјал за гнездо у кљуну.

Риђа пећарка се размножава током пролећа и аустралног лета. Он је моногамна птица и парови риђих пећарки генерално остају заједно на неодређено време, па чак и доживотно. Понекад женка носи јаја два пута годишње. Обично, птице врсте Molothrus bonariensis и Molothrus rufoaxillaris покушавају да паразитирају гнездо риђих пећарки, али већину времена пећарке избацују јаја ових птица.

Између три и четири јајета (обично четири) се полажу у раним јутарњим часовима у интервалу од два до три дана. Просечна величина јајета је 28 mm x 22 mm, са тежином од 4,6 до 7,1 g. Јаја су мат беле боје и имају овални облик. Инкубација траје између шеснаест и седамнаест дана, а током дана оба родитеља се смењују на инкубацији јаја, док ноћу у гнезду остаје женка. Излегање није истовремено и траје од пет до осам сати, па до три дана. Птићи се излегу алтрицијални (беспомоћни), остајући у гнезду око двадесет и пет дана. Птићи почињу да отварају очи са четири или пет дана, добијају већину свог перја за шеснаест до седамнаест дана, а у последњој недељи коју проведу у гнезду младе пећарке већ могу да производе звуке као одрасле јединке.

Оба родитеља хране младе од тренутка излегања па све до четири или пет дана након што малишани напусте гнездо. Током прве три недеље након напуштања гнезда птићи постају полако независни од својих родитеља, мада остају на територији својих родитеља око девет месеци и чак могу помоћи родитељима да изграде гнездо за следећу сезону парења.

Гнездо Риђа пећарка гради своје гнездо углавном између априла и јуна, почевши са изградњом између три и четири месеца пре полагања јаја. Гнездо граде и мужјак и женка у временском периоду који варира од четири дана до отприлике месец дана, у зависности од доступности материјала. Гнездо има облик земљане пећи и гради се од блата помешаног са биљним влакнима, длакама, балегом и ситним камењем. мини|210п|десно|Пећарка на завршеном гнезду.