„Сексуална екологија: Сида и судбина геј мушкараца” (енгл. ) је књига геј активисте Габријела Ротела из 1997. године, у којој он говори о томе зашто је ХИВ наставио да инфицира велики број геј мушкараца упркос широкој употреби кондома и зашто је велики број стручњака веровао да ће нове инфекције ХИВ-ом непропорционално погађати геј мушкарце у будућности. Ротело истражује порекло и временску линију епидемије сиде, ослањајући се на епидемиологију, социологију, геј историју и екологију. Његов закључак је да геј мушкарци морају да смање број партнера и повећају употребу кондома како би смањили стопу инфекције. Ротелов централни аргумент произилази из епидемиолошког концепта према којем су епидемије полно преносивих болести резултат три фактора, што се понекад назива тријадом ризика: „инфективност” полно преносиве болести (ППБ), односно колико се лако шири; „преваленција” те ППБ у одређеној групи; и „стопа контаката”, или просечан број сексуалних партнера које људи имају унутар одређене групе.
Ротело пише да су геј мушкарци употребом кондома значајно смањили прву ставку у тријади (инфективност), али да сами кондоми нису били у стању да сузбију епидемију јер је друга ставка тријаде (преваленција) већ била превисока. Геј мушкарци су морали да се позабаве трећом ставком тријаде: стопом контаката. Према Ротелу, смањење стопе контаката уз континуирано инсистирање на кондомима могло би обезбедити довољно додатног „простора за грешку” како би се нове инфекције довеле испод преломне тачке епидемије.Sexual Ecology,
„Сексуална екологија” сматрана је великим доприносом дискурсу о сиди и постала је геј бестселер. Часопис Њу сајентист назвао ју је „изузетном књигом... дашком свежег ваздуха у растућој литанији о епидемији сиде.” Њујорк тајмс назвао је књигу „оштром” и „храбром”, рекавши да она „заслужује пажњу широке публике”; Бостон глоуб ју је описао као „Тихо пролеће епидемије сиде.” Књига је такође добила похвале од ЛГБТ заједнице. За часопис Нејшн, геј историчар Мартин Дуберман назвао је „Сексуалну екологију” „најважнијом књигом о геј мушкарцима и сиди још од књиге А бенд је наставио да свира. А од ње је и далеко боља.”
Књигу су критиковали други у геј заједници због тврдње да је мењање више партнера играло значајну улогу у етиологији и дуговечности геј епидемије сиде, те да је уз употребу кондома, смањење броја партнера било кључно за сузбијање епидемије. У новинама Вилиџ војс, Марк Шуфс назвао је „Сексуалну екологију” „токсичном” и „ружним искривљавањем геј живота.” Активиста за борбу против сиде Џим Иго упоредио је Ротела са десничарима као што су Пат Бјукенан и Џеси Хелмс, написавши да он „тражи жртвено јагње и стигматизује оне од нас који се упуштају у мултипартнерство.” Активистичка организација Сексуална паника! формирана је делом како би се борила против поруке „Сексуалне екологије”, оптужујући Ротела и друге писце које је група називала „геј неоконзервативцима” (посебно Микеланђела Сињорилеа, Лерија Крамера и Ендруа Саливана) за издају геј сексуалних слобода.
Позадина Током 1980-их, Ротело је био активиста за борбу против сиде у Њујорку и члан организације ACT UP. Године 1989. основао је часопис Аутвик и постао његов главни уредник. Њујорк тајмс га је назвао „најпрогресивнијим геј публикацијама”, истичући да је „дао глас новој генерацији активиста за борбу против сиде... и обезбедио тачку окупљања за милитантније чланове геј заједнице.” Ротело је био контроверзан због промовисања речи „квир” као кровног термина за сексуалне мањине и због феномена „аутовања”, који је започео у Аутвику; себе је сматрао припадником геј левице. Године 1992. постао је први отворено геј мушкарац који је постао колумниста за једну од главних америчких новина (Њујорк њуздеј) и користио је ту платформу да се залаже за геј права и активизам у вези са сидом.
Током Ротеловог мандата у новинама Њујорк њуздеј, епидемиолози сиде почели су да извештавају о „другом таласу” ХИВ инфекција међу геј мушкарцима. Неке студије су показале да ће 40 процената или више младих геј мушкараца постати инфицирано ХИВ-ом до средњег доба, упркос широкој промоцији кондома. Многи активисти, укључујући Ротела, претходно су тврдили да је проблем нових ХИВ инфекција у великој мери решен промоцијом кондома 1980-их година.
Почео је да истражује основне разлоге због којих је сида првобитно погодила геј мушкарце и зашто се наставила. Један од резултата био је „Рођење сиде” („The Birth of AIDS”), насловна прича за часопис АутRotello, Gabriel. „The Birth of AIDS”, Out, 4. 1994, стр. 88—93, 130—137. која је описала настајући научни консензус да је ХИВ постојао у људским популацијама деценијама пре 1980-их, али да раније није произвео епидемију јер му је био потребан јединствен скуп околности да би се ширио. Чланак је касније проширен у књигу „Сексуална екологија”.
Како је Ротело почео да пише књигу, у Њујорку су се отворили геј секс клубови који су први пут након више од деценије дозвољавали незаштићени анални секс у отвореним просторима. Писао је колумне у којима је то критиковао за Њујорк њуздејRotello, Gabriel, „Sex Clubs are the Killing Fields of AIDS”, New York Newsday, 28. 4. 1994. и придружио се групи званој Геј и лезбијски активисти за превенцију ХИВ-а (GALHPA), која је веровала да би таква места требало да спроводе праксу сигурног секса или да буду затворена. Став групе GALHPA био је контроверзан и поново је покренуо „дебате о јавним купатилима (батхаусима)” са почетка 1980-их. Управо у том контексту је издавачка кућа Dutton 1997. године објавила „Сексуалну екологију”.
Сажетак Ротело представља бројне митове о епидемији.Sexual Ecology, стр. 8—10. ХИВ је постојао код људи најмање неколико деценија пре него што се епидемија сиде први пут појавила у Африци, Хаитију и код америчких геј мушкараца. Према овој теорији, ХИВ није изазвао претходне епидемије јер се тешко преноси, а колективна понашања потребна за стварање епидемије нису постојала пре сексуалних револуција и револуција интравенског узимања дрога из 1960-их и 1970-их.
Пре Другог светског рата, већина америчких геј мушкараца није се упуштала у понашање високог ризика; имали су мање партнера и били су склонији оралном (уместо аналном) сексу. Геј мушкарци су имали мање полно преносивих болести од хетеросексуалне популације.Sexual Ecology, стр. 39—43, 49—50. Епидемиолошка „преломна тачка” је тренутак када заражена особа зарази више од једне друге особе и болест почне да се шири. Тријада ризика састоји се од преваленције (проценат људи у базену сексуалних партнера који су већ заражени), инфективности (вероватноћа да ће се болест пренети током једног сексуалног сусрета) и стопе контаката (просечан број сексуалних партнера у датој популацији).Sexual Ecology, стр. 44—45.
Једноставно речено, без промене партнера ниједна ППБ не може да се шири. Партнер А може да зарази партнера Б, али ће се ствари ту завршити. У потпуно моногамој популацији уопште не би било ППБ, без обзира на то колико би одређени микроби теоретски могли бити инфективни. Насупрот томе, што је виши ниво промене партнера, то је већа вероватноћа да ће чак и микроби које је релативно тешко пренети имати прилику да се шире.Sexual Ecology,
„Кључне групе”, мање групе које преносе ППБ у већој мери од околне популације, представљају додатни фактор. Чланови кључне групе имају велики број сексуалних партнера који и сами имају велики број партнера, стварајући повратну спрегу која може појачати болест.Sexual Ecology, стр. 47—49.
Током 1960-их и 1970-их, геј ослобођење и необавезни секс са више партнера постали су широко распрострањени; сличне промене међу младим хетеросексуалцима биле су у сенци мреже барова, места за крузинг, секс клубова и јавних купатила геј заједнице. Посетиоци јавних купатила и секс клубова могли су имати стотине сексуалних партнера годишње,Sexual Ecology, што је довело до сексуално преносивих епидемија сифилиса, гонореје, херпеса, ђардије и других цревних паразита, хепатитиса А и Б, Епштајн-Баровог вируса, хламидије и цитомегаловируса.
Од ретких вируса као што је HTLV до чешћих инфекција као што је хепатитис А, свака сексуално преносива инфекција која је ушла у геј мушки екосистем порасла је на незабележене нивое, тако да су до краја деценије хомосексуални мушкарци имали убедљиво највеће оптерећење полно преносивим болестима од било које друштвене групе у Америци. У многим случајевима, то је било десетине или чак, као код цревних паразита, стотине пута више од просека.Sexual Ecology,
ХИВ је ушао у овај систем и почео да се шири. Студија о преношењу хепатитиса Б међу геј мушкарцима започела је 1978. године, а њени узорци крви:
... постали су непроцењива мера пораста инфекције ХИВ-ом када је тест на антитела на ХИВ постао доступан средином осамдесетих. Истраживачи су тада могли да се врате, поново тестирају крв и добију stop-motion слику смртоносног упада ХИВ-а у геј мушку популацију.Sexual Ecology,
Када је студија почела, проценат геј мушкараца заражених ХИВ-ом био је једноцифрен. Попео се на између 40 и 60 процената у већини градова у којима је вршено тестирање до 1985. године, са врхунцем од 58 процената у Денверу и Сијетлу, 60 процената у Сан Дијегу, 70 процената у Филаделфији и 73 процента у Сан Франциску.Sexual Ecology, ХИВ-у је требало више времена да започне и да се прошири од других епидемија због његове мање инфективности. Аспекти геј сексуалне екологије које су епидемиолози навели укључивали су флексибилност у инсертивним и рецептивним улогама, истовремено постојање више партнера, вирусно оптерећење, смањени имунитет услед поновне инфекције ППБ-има и злоупотребе супстанци, као и улогу путовања. Према еволуционом биологу Полу В. Еволду, висок ниво преноса ХИВ-а међу геј мушкарцима произвео је вирулентније сојеве вируса.Sexual ecology, стр. 75—85.
Превенција сиде и „правило кондома” развили су се средином 1980-их. Кондоми су постали примарни одговор на превенцију сиде у геј свету након објављивања памфлета „Како имати секс у епидемији” аутора Мајкла Калена и Ричарда Берковица. Очекивало се да ће ово правило спречити нове инфекције и омогућити наставак геј сексуалне револуције.Sexual Ecology,
Други талас сиде појавио се током 1990-их. Геј мушкарци су користили кондоме у до 60 процената случајева, али су епидемиолошке студије и математички модели показали да то није довољно да се епидемија доведе испод преломне тачке.Sexual Ecology, стр. 124—127. Пад броја нових инфекција крајем 1980-их био је последица засићења; када је 50 до 60 процената геј мушкараца било заражено, инфекције су опадале све док нова кохорта младих, неинфицираних мушкараца није постала сексуално активна.Sexual Ecology, стр. 127—129. Активисти за превенцију фокусирали су се на повећање употребе кондома,Sexual Ecology, наводећи као разлоге недостатак образовања о сигурнијем сексу, доступност кондома, феномен ормара и злоупотребу супстанци.Sexual Ecology, стр. 136—145.