Мери Шерман Морган (4. новембар 1921 — 4. август 2004) била је америчка научница специјализована за ракетна горива, заслужна за проналазак течног горива Хајдајн (енгл. ) 1957. године, које је покретало ракету Јупитер-Ц (енгл. ) која је лансирала први сателит Сједињених Америчких Држава, Експлорер 1.

Рани живот и образовање Као друго најмлађе од шесторо деце, Мери Шерман је рођена у породици Мајкла и Дороти Шерман на њиховој фарми у Реју у Северној Дакоти. Одрасла је у сиромашном пољопривредном домаћинству са браћом и сестрама који су је малтретирали и равнодушним родитељима који јој нису дозвољавали да иде у школу како би радила на фарми. Социјалне службе су интервенисале и запретиле хапшењем Мерином оцу уколико јој не дозволи да похађа школу. Социјални радник јој је затим обезбедио часове јахања и коња како би могла да иде до своје једнособне школе. Није похађала никакав облик школовања све до своје девете године. Године 1939. матурирала је као ђак генерације у својој средњој школи. Захваљујући овим признањима, добила је стипендију за колеџ. Затим се уписала на Колеџ Десејлс (енгл. ) у Толиду, као студенткиња хемије.

Каријера Током Мериног факултетског образовања, избио је Други светски рат. Због одласка мушкараца у рат у иностранство, у Сједињеним Америчким Државама убрзо је дошло до мањка хемичара и других научника. Локални регрутер за запошљавање чуо је да Шерманова има знање из хемије и понудио јој посао у фабрици у Сандаскију. Није желео да јој каже који производ фабрика производи нити шта ће њен посао бити — већ само да ће морати да добије безбедносну дозволу високог нивоа строге поверљивости. Због недостатка новца, одлучила је да прихвати посао, иако је због тога морала да одложи стицање дипломе. Испоставило се да је посао био у фабрици муниције „Плам Брук Орднанс Воркс” (енгл. ), која је била задужена за производњу експлозива тринитротолуена (ТНТ), динитротолуена (ДНТ) и пентолита. Ова фабрика је произвела више од милијарду фунти муниције током Другог светског рата.

Мери Шерман је затруднела ван брака 1943. године, што је била тешка дилема у ери када се такво понашање сматрало изузетно срамотним, а жене су често биле подвргаване илегалним абортусима или скриване од својих пријатеља и породице. У то време, живела је са својом сестром од тетке Мери Хибард у Хјурону. Године 1944. родила је ћерку, Мери Џ. Шерман, коју је касније дала на усвајање Хибардовој и њеном супругу Ирвингу. Детету су променили име у Рут Естер.

Након што је ратне године провела дизајнирајући експлозиве за војску, пријавила се за посао у компанији Норт Американ Авијејшон (енгл. ) и запослила се у њиховом одељењу Рокетдајн (енгл. ), са седиштем у Канога Парку у Калифорнији. Убрзо након запослења, унапређена је на позицију специјалисте за теоријске перформансе (енгл. ), што је захтевало да математички израчунава очекиване перформансе нових ракетних горива. Од 900 инжењера, она је била једина жена и једна од ретких без факултетске дипломе. То су била два главна извора предрасуда са којима се суочавала током рада у компанији.

Током рада у компанији Норт Американ Авијејшон, упознала је свог будућег супруга Џорџа Ричарда „Реда” Моргана, машинског инжењера који је дипломирао на Калтеху (енгл. ). Заједно су имали четворо деце — Џорџа, Стивена, Монику и Карен.

Ера Свемирске трке

Током програма развоја пројектила Јупитер, тим Вернера фон Брауна користио је модификоване пројектиле Редстоун, назване Јупитер-Ц, како би убрзао ракету до орбиталних брзина. Како би побољшали перформансе првог степена, доделили су уговор одељењу Рокетдајн компаније Норт Американ Авијејшон да осмисле снажније гориво. Гориво је морало да пружи додатну снагу ракети уз задржавање истог дизајна мотора из војних пројектила Редстоун, што је био веома тежак задатак. Њене колеге су сматрале да је тај подухват осуђен на пропаст.

Захваљујући њеној стручности и искуству, Морганова је добила задатак да води групу студената на пракси у одељењу Рокетдајн и њихов рад је резултирао стварањем новог погонског горива, Хајдајна. Стандардни Редстоун је користио као гориво 75% раствор етил-алкохола, али је први степен ракете Јупитер-Ц користио гориво Хајдајн, мешавину од 60% несиметричног диметилхидразина (УДМХ) и 40% диетилентриамина (ДЕТА). Ово гориво је било знатно снажније од етил-алкохола. Први истраживачко-развојни лет ракете Редстоун на Хајдајн погон одржан је 29. новембра 1956. године, а Хајдајн је касније покретао три пробна лета ракете Јупитер-Ц са носним конусом.

Године 1957. Совјетски Савез и Сједињене Америчке Државе поставили су себи циљ да лансирају сателите у Земљину орбиту као део глобалне научне прославе познате као Међународна геофизичка година.Dickson, Paul: “Sputnik, The Shock of the Century”. Walker & Company. 2001. У овом подухвату, напор Сједињених Америчких Држава назван је Пројекат Вангард (енгл. ). Совјетски Савез је успешно лансирао сателит Спутњик 1 4. октобра 1957. године, догађај који је убрзо уследио након веома јавне и катастрофалне експлозије ракете Вангард. До тог тренутка, САД су радиле под претпоставком да су технолошки у предности; чињеница да их је Совјетски Савез претекао била је извор велике срамоте. Спутњик 1 је остао у орбити 21 дан, показујући свој успех, а за мање од месец дана лансиран је и Спутњик 2. Политички притисак приморао је америчке политичаре да дозволе фон Брауну, бившем немачком ракетном научнику, да припреми своју ракету Јупитер-Ц за орбитални лет. Преименовани лансер (сада назван Џуно I) поставио је Експлорер 1 у орбиту 31. јануара 1958. године. Након Јупитер-Ц и шест лансирања Џуно I ракета, САД су прешле на нова, снажнија горива. Већина заслуга за Експлорер 1 приписује се фон Брауну, али сателит не би достигао орбиту без Рокетдајнове иновације у области горива.

Предложени назив горива Пошто је Хајдајн-ЛОКС (енгл. — течни кисеоник) била комбинација горива која се користила за ракету Редстоун, Морганова је у шали предложила да се њена нова формулација горива назове „Бејгл” (енгл. ), јер би се онда комбинација ракетног горива звала Бејгл и Локс (енгл. — димљени лосос, што је популарна кулинарска комбинација). Међутим, Америчка војска је одбила овај назив.

Смрт и наслеђе Мери Шерман Морган је преминула од хроничне опструктивне болести плућа (ХОБП) услед емфизема 4. августа 2004. године у 82. години, упркос томе што је 29 година раније престала са својом тешком навиком пушења. У јулу 2013. године, онлајн информативни магазин Би-Би-Сија (енгл. ) објавио је кратак видео-омаж Моргановој, који је наративно пратио њен син Џорџ.

Морганова је била тема полубиографске позоришне представе коју је написао њен син Џорџ. Представу под називом Ракетарка (енгл. ) продуцирала је позоришна секција Калифорнијског технолошког института (енгл. ), у режији Брајана Брофија, а изведена је на Калтеху у Пасадени 17. новембра 2008. године. Њен син је признао да је изненађујуће мало знао о животу и раду своје мајке у тренутку њене смрти, с обзиром на то да је радила у индустрији повезаној са одбраном и националном безбедношћу, те је била ограничена у вези са тим шта сме да говори. Због свог великог избегавања медијске пажње и статуса познате личности, никада није дала ниједан интервју током своје каријере нити током пензије. Толико је избрисала себе из постојања да, када је њен син Џорџ покушао да напише читуљу у листу Лос Анђелес тајмс након њене смрти 2004. године, није било довољно информација да би се уопште потврдило њено постојање. Новине нису могле да је објаве. Џорџ је покренуо блог како би сазнао више о својој мајци и прикупио што је могуће више информација. Правио је и лансирао ракете кућне израде са пријатељима у пустињи у Аризони, и како се присећао: „Да сам знао колико је стручности из ракетне технике имала моја мајка, могли смо је питати за помоћ и уштедети себи много невоља.” Представа је касније преточена у истоимену књигу. Књига је објављена 2013. године под називом Ракетарка (енгл. ), са поднасловом „Прича о Мери Шерман Морган, првој америчкој ракетној научници”. Било је посебно тешко доћи до информација због тајности Свемирске трке и односа током Хладног рата.

Иновација: Хајдајн Средином 1950-их година, Агенцији за балистичке пројектиле Америчке војске (енгл. ) било је потребно да драматично повећа перформансе пројектила Редстоун. Његова постојећа мешавина погонског горива, етил-алкохол и вода, није обезбеђивала довољан потисак за лансирање сателита у орбиту. Политички притисак се појачао након што је Совјетски Савез успешно лансирао Спутњик, што је повећало хитност постизања америчког орбиталног лансирања. Инжењери су били ограничени временом: нису могли да редизајнирају мотор ракете Редстоун, па је једина нада била побољшање његовог горива (Ouellette, 2018).

Морганова је добила задатак да води развој новог погонског горива. Створила је Хајдајн, високоенергетску мешавину од 60% несиметричног диметилхидразина (УДМХ) и 40% диетилентриамина (ДЕТА). Ова формулација је донела значајно повећање специфичног импулса, што је представљало приближно 10—12% боље перформансе у поређењу са ранијом мешавином горива за Редстоун (Ouellette, 2018). Хајдајн је омогућио лансирним возилима Јупитер-Ц, који су изведени из Редстоуна, а касније и ракетама Џуно I, да подигну теже више степене и корисне терете. Његова најпознатија употреба догодила се 31. јануара 1958. године, када је ракета Џуно I покретана Хајдајном лансирала Експлорер 1, први успешан амерички сателит (Dutfield, 2021; Demming, 2021).

Проблем који је решила Главни инжењерски изазов био је максимум перформанси постојећег америчког хардвера. Сједињеним Америчким Државама је био потребан начин да стигну до орбите без нових мотора, нових резервоара или нових дизајна ракета. Иновација Мери Шерман Морган директно је решила ово ограничење производњом горива које је било енергичније, али и даље компатибилно са постојећом инфраструктуром Редстоуна. Хајдајн је повећао потисак, густину енергије и ефикасност сагоревања, остајући притом довољно стабилан за оперативну употребу. Њен рад је практично омогућио пројектилу дизајнираном за суборбиталне мисије да функционише као орбитално лансирно возило.

Види још Хајдајн Експлорер 1

Референце

Литература

Спољашње везе „'Rocket Girl' Celebrates Smash World Premiere at Caltech in Pasadena” TACIT (Позоришна уметност на ЦИТ-у)

Категорија:Рођени 1921. Категорија:Умрли 2004.