Бранислава Вујачић (Поповац, код Параћина, 27. март 1948) је српска песникиња с Косова и Метохије.
Основно и средње образовање стекла је у Параћину, и дипломирала на Катердри за српски језик и југословенску књижевност на Филозофском факултету у Приштини. У Приштини је радила као професор српског језика до НАТО бомбардовања 1999. године, када је избегла у Београд. Мајка је троје деце.
Поезију је објављивала од студентских дана са девојачким презименом Томић у часопису Стремљења, Јединству, Јефимији, и студентским листовима. Са тим презименом објавила је и прву самосталну збирку песаама „Пробуђени путеви“. Живи у Београду.
Поред поезије, пише есеје и критику.
Књиге песама Додир лета (заједно са Благојем Савићем и Вулетом Гогољевским), Јединство, Приштина, 1972, Пробуђени путеви, Јединство, Приштина, 1975. Усмерење пута, Народна и универзитетска библиотека „Иво Андрић“, Приштина, 2002. Песма за Јефимију, Панорама, Приштин - Београд, 2004. Невеста на прагу, Свет књиге, Београд, 2013.
Награде Награда Лазар Вучковић, 1972.
Извори Сунчица Денић: Немо ћути васцели круг, Стремљења, бр. 1, 2005, 131-133; Даница Андрејевић: Лирски поклон традицији, Стремљења, бр. 1. 2006, 107-111;
Категорија:Рођени 1948. Категорија:Параћинци Категорија:Приштевци Категорија:Косово и Метохија у уметности Категорија:Српски песници Категорија:Српски књижевници