Дневник једне собарице () је драмски филм из 1964. године у режији Луиса Буњуела, који је заједно са Жан-Клодом Каријером написао и сценарио на основу истоименог романа Октава Мирбоа. Главне улоге тумаче Жана Моро, Жорж Жере, Данијел Ивернел, Франсоаз Лигањ, Жан Озен и Мишел Пиколи. Радња прати Селестину, париску собарицу која користи своје тело и лукавство како би се снашла међу перверзијама, изопаченошћу и насиљем са којима се сусреће на провинцијском имању где одлази да ради. Иако је изразито сатиричан и одражава редитељеве типичне антибуржоаске ставове, ово је један од Буњуелових реалистичнијих филмова који углавном избегава бизарне надреалистичке слике и сасвим нетипичне заплете карактеристичне за многа његова друга дела.

Радња У Француској крајем 1920-их година, Селестина, отмена и привлачна млада собарица из Париза, стиже на једно провинцијско имање и придружује се послузи коју чине куварица, плашљива собарица Маријана и коњушар Жозеф, који вечери проводи пишући националистичке и антисемитске летке са својим пријатељем. Селестина је превасходно унајмљена да ради за остарелог господина Рабура, који инсистира да је зове „Мари” — што је име које је користио за све своје претходне собарице — и воли да јој додирује ногу док му она чита, као и да је посматра док хода носећи одређену обућу. Међутим, чини се да она радо пристаје да му угоди, а он је брани од своје ћерке, госпође Монтеј, када Селестина разбије њену лампу.

Госпођа Монтеј води домаћинство и изузетно је строга око тога како се ствари раде. Она и њен супруг нису физички интимни због њене диспареуније, проблема при ком јој локални свештеник није био од помоћи, па господин Монтеј вишак енергије троши тако што лови ситну дивљач у околним шумама и прогања сваку жену у близини, укључујући и бившу собарицу, иако Селестина кроз игру успева да га држи на одстојању. Господин Монтеј је такође у завади са суседом, пензионисаним капетаном Можеом, који баца своје смеће на Рабурово имање како би му се осветио јер Монтеј лицемерно шири гласине о његовој вези са сопственом домаћицом Розом.

Једног дана, Рабур је пронађен мртав у свом кревету, стежући пар чизама које је Селестина претходно носила за њега. У исто време, Жозеф у шуми наилази на Клер, сеоску девојчицу која често борави око кухиње на имању, те је силује и убија. Њено тело пронађено је шест дана касније, непосредно пре него што Селестина треба да се укрца на воз за Париз, пошто је дала отказ. Она одмах посумња да је Жозеф убица и, како се зближила са Клер, одлучује да се врати свом послу и покуша да сакупи доказе који би га оптужили.

Жозеф, педантан човек, примећује када му Селестина претреса собу. Он се суочава са њом и, иако су њихови односи увек били конфликтни и она га отворено оптужује за убиство Клер, он јој изјављује љубав, јер сматра да су у души исти. Селестина покушава да га заведе, али Жозеф каже да морају да сачекају, јер жели нешто више од пролазне авантуре.

Након што напусти канцеларију судије а да га није ни видела, Селестина среће Можеа. Он јој говори да је отпустио Розу, објашњавајући да је након дванаест година службе престала да ради кућне послове, постала посесивна и да би постала љубоморна кад год би он разговарао са Селестином. Може је тада проси, а Селестина му говори да ће размислити.

Да би искушала Жозефа, Селестина га чека у његовом кревету, али он јој се поново одупире. Каже да планира да је ожени и купи кафе у Шербуру који би заједно водили, наговештавајући да верује да ће предстојећа револуција бити добра за посао. Она му се заклиње на распећу да ће се удати за њега како би спавао са њом, а док се он пење у кревет, она тражи да призна да је убио Клер, али јој он само говори да ућути. Жозеф и Селестина објављују своју веридбу, а господин Монтеј преусмерава своју пажњу са Селестине на Маријану.

Селестина скида метално ојачање са врха једне Жозефове ципеле. Док Жозеф и његов пријатељ праве планове да оду на десничарски политички скуп, долазе два полицајца и хапсе их, пошто су пронашли метално ојачање на месту Клериног убиства. Док га одводе, Жозеф говори Селестини да тог дана када је Клер убијена није носио те ципеле.

Мислећи да је осветила Клер, Селестина одлучује да се уда за Можеа. Он је двори и мења тестамент како би јој оставио све, али се она према њему понаша хладно. Када га упита за Жозефа, Може јој говори да ће бити пуштен без суђења због недостатка доказа.

У Шербуру, Жозеф бодри параду националиста док марширају поред његовог кафеа, који је његова привлачна млађа супруга помогла да се напуни војницима.

Улоге

| Жана Моро || Селестина |- | Жорж Жере || Жозеф |- | Данијел Ивернел || капетан Може |- | Франсоаз Лигањ || госпођа Монтеј |- | Жан Озен || господин Рабур |- | Мишел Пиколи || господин Монтеј |- | Муни || Маријана |- | Гилберта Женија || Роза |- | Жоела Бернар || Жозефова жена

Референце

Спољашње везе

Категорија:Филмови 1964. Категорија:Филмови на француском језику Категорија:Француске филмске драме Категорија:Италијанске филмске драме Категорија:Француски црно-бели филмови Категорија:Италијански црно-бели филмови