Опсада Гвозданског (3. октобра 1577-13. јануара 1578), део хрватско-турских ратова. Завршена је турском победом и освајањем града.

Позадина Утврђени град Гвозданско у 16. веку припадао је породици Зрински и служио је за заштиту рударског насеља. У време опсаде заповедник тврђаве био је Јеремија Таубенхаузер.

Након што су турски пљачкашки одреди у јулу и августу 1577. опустошили околину Стеничњака и Бихаћа, босански паша Ферхад Соколовић кренуо је у септембру 1577. у поход на Хрватску војну крајину са око 6.000 бораца. Према овим турским снагама стајао је врховни капетан хрватске крајине Иван Ауерсперг у Стеничњаку са једва 600 коњаника (од тога мање од половине на окупу), док је сењски капетан Гашпар Раб био у Бечу. Ферхад-паша је 23. септембра 1577. спојио своје снаге са клишким и ливањским санџаком и кренуо према реци Глини, где су Цазин и Бужим заузети су прошле године. Већ 29. септембра Турци су без борбе заузели тврђаве Подзвизд, Стурлић, Ајтић-град, Пецки и обе Кладуше (мали број стражара побегао је без борбе), а Хресно и Смрчковић су се с муком одбранили. Ферхадов капиџибаша је првих дана октобра са 5.000 људи опљачкао крајеве око Коране, а ливањски паша је кренуо према Купи у Туропоље. На вести о паду Подзвизда хрватски бан Гашпар Алапић је довео банску чету у Вуковину и позвао инсурекцију како би заштитио Покупље и области уз Саву. До 15. октобра пали су тврђаве Бојна и Срачице, а Ферхад-бег је 3. октобра опсео Гвозданско.

Како би искористио очигледну слабост хришћана, Ферхад-паша је наставио ратовање преко зиме, што је за оно време било неуобичајено. Утврђени Острожац освојен је на јуриш 13. новембра, а Зрин се предао 20. децембра. Нападнути су и Изачић и Леденице, који су се одбранили.

Опсада Пад Зриња запретио је Гвозданском и његовим рудницима потпуним уништењем. Гвозданско је сада било са свих страна окружено турским градовима (Зрин, Срачица, Бојна, Бужин, Новиград на Уни) тако да му се није могло помоћи ниоткуда. Неке турске трупе су стајале под градом још од октобра, а око Божића је сам Ферхат-паша дошао до њега са великом војском и опколио га са свих страна. Повео је са собом и 1.000 босанских лагумџија. Градски гарнизон бројао је само 300 људи, од чега само 60 професионалних војника (харамија), под капетанима Докторовићем, Николом Ожеговићем и Андријом Степшићем. У граду је било мало хране и воде, па чак и муниције: последње залихе, довољне за три месеца, стигле су у августу. Стога је у граду ускоро настала глад и жеђ. Гарнизон је јео своје псе једног по једног, док Турци нису отровали последња два. Ферхат-бег је позвао гарнизон на предају, али су они одбили. Први јуриш на град извршен је 10. јануара 1578. године, али су га браниоци херојски одбили. Турски јуриши 11. и 12. јануара су подједнако одбијени. После последњег јуриша, у граду је остало само 25 до 30 бранилаца.

Ферхат је заказао последњи јуриш за ноћ између 12. и 13. јануара. Али око поноћи светла и стражарске ватре у граду су се угасиле, стога је Ферхат посумњао у неку превару и одложио јуриш за јутро. Ујутро, 13. јануара, Турци су без икаквог отпора разбили капије и упали у град. У дворишту, тремовима и одајама лежала су мртва тела бранилаца, умрлих од рана, мраза, глади и жеђи. Турци нису нашли ни мрвицу хране ни кап воде у граду. Овај страшни призор је толико дирнуо Ферхат-пашу да је дао да се мртви браниоци Гвозданског сахране по хришћанском обичају. Затим је уништио руднике, затрпавајући јаме и рушећи потпорне стубове. Тако је пропао чувени рудник сребра у Хрватској, који је једно време био и ковница сребрног новца.

Референца

Литература

Категорија:Историја Хрватске под Хабзбуршком монархијом Категорија:1578.