Кавернозни синус је паран венски простор неправилног облика у дупликатури тврде мождане опне. Један је од дуралних венских синуса главе (који се називају и дурални синуси, церебрални синуси или кранијални синуси), попут мреже венски канали који се налазе између ендосталног и менингеалног слоја тврде мождане опне у мозгу. Они примају крв из церебралних вена и цереброспиналну течност (ЦСТ) из субарахноидног простора преко арахноидних гранулација и углавном се празне у унутрашњу југуларну вену.
Анатомија Кавернозно синус је локализован са обе стране тела сфеноидне кости, латерално од селе турцика хипофизе. Напред се пружа од седишњег дела горње орбиталне фисуре до врха петрозног дела темпоралне кости позади. Величине су приближно 1 × 2 см код одрасле особе.
У њега се уливају околни венски крвни судови и синуси. Анастомозиран је са супротним кавернозним синусом путем трансверзалног синуса и са истостраном југуларном веном путем петрозног синуса. У његовом лумену се налазе унутрашња каротидна артерија, симпатички нервни плексуси и н. абдуценс, а у латералном зиду н. окуломоторијус, н. трохлеарис, н. офталмикус и н. максиларис. Обе стране кавернозног синуса су међусобно повезане преко интеркавернозних синуса. Кавернозни синус се налази између унутрашњег и спољашњег слоја дуре матер.
Блиске структуре мини|Леви кавернозни синус гледан отпозади. Горе: оптички тракт, оптичка хијазма, унутрашња каротидна артерија.
Доле: форамен лацерум и спој тела и великог крила сфеноидне кости.
Медијално: хипофиза (hypophysis cerebri) и сфеноидални ваздушни синус.
Латерално: темпорални режањ са ункусом.
Напред: горња орбитална фисура и врх очне дупље.
Позади: врх петрозне темпоралне кости.
Венске везе Кавернозни синус прима крв из:
Горње и доње очне вена
Сфенопаријеталног синуса
Површинских средњих можданих вена
Доњих можданих вена
Крв напушта синус преко горњих и доњих петрозалних синуса, парних венских канали у тврдој можданој опни (дури) , као и преко емисарних вена кроз форамине лобање (углавном кроз форамен овале). Постоје и везе са птеригоидним венским плексусом преко доње очне вене (venae ophthalmicae inferiores) , дубоке фацијалне вене и емисарних вена.
Садржај синуса Поред крви која пролази кроз венски синус, кроз синус пролази и неколико анатомских структура, укључујући неке кранијалне живце и њихове гране.
Структуре унутар спољашњег (латералног) зида одељка од горњег до доњег дела:
Окуломоторни нерв
Трохлеарни нерв
Офталмолошке и максиларне гране тригеминалног нерва
Структуре које пролазе кроз средњи (медијални) зид:
Абдуценс нерв
Унутрашња каротидна артерија праћена унутрашњим каротидним плексусом
Ови нерви, са изузетком CN V2, пролазе кроз кавернозни синус и улазе у орбитални врх кроз горњу орбиталну фисуру. Максиларни нерв, одељак V2 тригеминалног нерва, путује кроз доњи део синуса и излази кроз форамен ротондум. Максиларна грана пролази споља, али непосредно поред, латералног зида синуса.
Оптични нерв се налази одмах изнад и изван кавернозног синуса, супериорно и латерално од хипофизе са сваке стране, и улази у орбитални врх преко оптичког канала.
Функција
Венска дренажа Као један од венских синуса, кавернозни синус прима крв из горње и доње офталмолошке вене и из површинских кортикалних вена, и повезан је са базиларним венским плексусом позади. Кавернозни синус се дренира кроз два већа канала, горњи и доњи петрозални синус, на крају у унутрашњу југуларну вену преко сигмоидног синуса, такође се дренирајући емисарном веном у птеригоидни плексус.
Клинички значај Кавернозни инус је једина анатомска локација у телу у којој артерија потпуно пролази кроз венску структуру. Ако унутрашња каротидна артерија пукне унутар кавернозног синуса, ствара се артериовенска фистула (тачније, каротидно-кавернозна фистула). Лезије које погађају кавернозни синус могу утицати на изоловане живце или све живце који пролазе кроз њега.
Како се хипофиза налази између два упарена кавернозна синуса, абнормално растући аденом хипофизе, који се налази на коштаној сели турцици (шириће се у правцу најмањег отпора) на крају ће напасти кавернозни синус. Синдром кавернозног синуса може настати услед масовног ефекта ових тумора и изазвати офталмоплегију (од компресије окуломоторног нерва, трохлеарног нерва и нерва абдуценс), офталмолошки губитак сензорне осетљивости (од компресије офталмолошког нерва) и максиларни губитак сензорне осетљивости (од компресије максиларног нерва). Комплетна лезија кавернозног синуса нарушава функцију ЦН III, IV и VI, узрокујући тоталну офталмоплегију, обично праћену фиксном, проширеном зеницом. Захваћеност ЦН V (V1 и варијабилна захваћеност V2) узрокује губитак сензора у овим деловима тригеминалног нерва. Хорнеров синдром се такође може јавити због захваћености каротидног окуларног симпатичког система, али га може бити тешко проценити у контексту потпуне повреде трећег нерва.Blumenfeld, H, Neuroanatomy through clinical cases. Sinauer Associates, Inc., 2002.
Због својих веза са фацијалном веном преко горње офталмолошке вене, могуће је добити инфекције у кавернозном синусу од спољашње повреде лица унутар опасног подручја лица. Код пацијената са тромбофлебитисом фацијалне вене, делови угрушка могу се одломити и ући у кавернозни синус, формирајући тромбозу кавернозног синуса. Одатле се инфекција може проширити на дуралне венске синусе. Инфекције се такође могу унети посекотинама лица и пуцањем бубуљица у подручјима која дренира фацијална вена.Kumar, P. & Clark, M. Clinical Medicine, 6th ed. London: W.B. Saunders; 2005.
Потенцијални узроци синдрома кавернозног синуса укључују метастатске туморе, директно ширење назофарингеалних тумора, менингиом, туморе хипофизе или апоплексију хипофизе, анеуризме интракавернозне каротидне артерије, каротидно-кавернозну фистулу, бактеријску инфекцију која изазива тромбозу кавернозног синуса, асептичну тромбозу кавернозног синуса, идиопатску грануломатозну болест (Толоса-Хантов синдром) и гљивичне инфекције. Синдром кавернозног синуса је медицинско хитно стање која захтева хитну медицинску помоћ (дијагнозу и лечење).
Референце
Категорија:Медицинска мнемотехника Категорија:Вене главе и врата