Кристин Дарден () (девојачко Ман; рођена 10. септембра 1942) америчка је ваздухопловна инжењерка која је већи део своје четрдесетогодишње каријере у аеродинамици у Наси посветила истраживању суперсоничног лета и звучних удара. Била је прва Афроамериканка у Насином Истраживачком центру Лангли која је унапређена у Вишу извршну службу (енгл. Senior Executive Service), највиши ранг у савезној државној служби.
Дарденова је једна од истраживачица представљених у књизи Скривене бројке: Амерички сан и неиспричана прича о црним математичаркама које су помогле да се победи у свемирској трци (2016), историји неких од најутицајнијих афроамеричких математичарки и инжењерки у Наси средином 20. века, коју је написала Маргот Ли Шетерли.
Године 2019, Кристин Дарден је награђена Конгресном златном медаљом.
Рани живот и образовање
Кристин Ман је рођена 10. септембра 1942. године од мајке учитељице Десме Л. Чејни и оца агента осигурања Ное Хораса Мана Старијег у Монроу, у Северној Каролини. Оба родитеља су је охрабривала да стекне квалитетно образовање. Почевши од њене треће године, мајка ју је доводила у своју учионицу где је предавала, а са четири године, Кристин је уписана у вртић. Током основне школе, показивала је велико интересовање за растављање и састављање механичких предмета попут свог бицикла. Последње две године основне школе завршила је у школи Ален (енгл. Allen School), интернату у Ешвилу у Северној Каролини.
Матурирала је као ђак генерације 1958. године, након чега је добила стипендију за похађање Универзитета Хамптон, историјски црначког колеџа тада познатог као Институт Хамптон. Током студија на Хамптону, учествовала је у неким од раних протеста Покрета за грађанска права. Учествовала је у неколико студентских сит-ин протеста заједно са својим црним вршњацима. Дипломирала је на Хамптону са дипломом бачелор наука из математике 1962. године. Такође је стекла сертификат за наставу и кратко време предавала математику у средњој школи.
Каријера
Настава Године 1963, Кристин Ман се удала за Волтера Л. Дардена Млађег, наставника науке у средњој школи. Године 1965. постала је истраживачки асистент на Државном колеџу у Вирџинији, где је проучавала физику аеросола. Дарденова је 1967. године магистрирала на Државном колеџу у Вирџинији, где је наставила и да предаје.
Истраживачки центар Лангли Године 1967, Дарденова је почела да ради као људски рачунар у рачунарском базену Насиног Истраживачког центра Лангли. У то време, рачунари су се све више користили за сложене прорачуне како би подржали инжењеринг и дизајн. Одељење, које је некада имало задатак да обрађује мноштво прикупљених података о тестовима летења, до 1940-их година је стекло репутацију „људских рачунара” који су били кључни за пословање Насе. Током 1950-их и 1960-их, све више ових жена добијало је прилике да напредују као техничари и инжењери.
Године 1983, Дарденова је докторирала инжењерство на Универзитету Џорџ Вашингтон и унапређена је у ваздухопловног инжењера. Специјализовала се за анализу суперсоничне буке. Године 1989. именована је за вођу тима за звучни удар, подружнице Програма за истраживање великих брзина (енгл. High Speed Research (HSR) Program). Радила је на дизајну који би смањио негативне ефекте звучних удара, попут загађења буком и оштећења озонског омотача. Њен тим је тестирао нове дизајне крила и носа за суперсоничне авионе.
Влада је отказала програм у фебруару 1998. године, „без помпе или саопштења за штампу”. Сажетак из 1998. који је објавила Дарденова описује програм као фокусиран на „технологије потребне за развој еколошки прихватљивог, економски одрживог брзог цивилног транспорта [ХСЦТ]”. Написала је више од 50 чланака у општој области ваздухопловног дизајна, специјализујући се за суперсонични проток и дизајн закрилаца, као и предвиђање и минимизацију звучних удара.
Године 1999, Дарден је постала директорка Канцеларије за управљање аеро-перформанс центром. Била је прва Афроамериканка у Ланглију која је унапређена у Вишу извршну службу, највиши чин у савезној државној служби.
У марту 2007. године, Дарденова се пензионисала у Наси као директорка Канцеларије за стратешке комуникације и образовање.
Награде Године 1985, Дарденова је добила Награду за техничко достигнуће др А. Т. Ведерс од Националне техничке асоцијације. Добила је Награду Кендис од Националне коалиције 100 црнкиња 1987. године. Добила је три сертификата за изванредне перформансе од Истраживачког центра Лангли: 1989, 1991. и 1992. године.
Дана 28. јануара 2018, Кристин Дарден је добила Председничку награду за грађанство на Универзитету Хамптон у знак признања за њен допринос и услугу.
Добила је почасну диплому Државног универзитета Северне Каролине 19. децембра 2018. године.
Такође је добила почасну диплому Универзитета Џорџ Вашингтон 19. маја 2019. године.
Године 2019, Дарден је награђена Конгресном златном медаљом.
Одржала је Предавање „Кристин Дарден” на фестивалу Метфест (енгл. MathFest) 2021. године.
Референце
Категорија:Рођени 1942. Категорија:Биографије живих особа Категорија:Инжењери Насе Категорија:Носиоци Конгресне златне медаље