Ово је појмовник термина повезаних са духовности. Духовност је уско повезана са религијом.

А Агностицизам: Став да је постојање Бога или натприродног непознато или несазнатљиво. Аикидо: (, такође коришћењем старијег стила канђија) Буквално значи „пут хармоније енергије”, или уз мало песничке слободе, „пут хармоничног духа”, аикидо је модерна јапанска борилачка вештина. Практиканти аикида су познати као аикидоке. Сматра се да аикидо садржи и значајну духовну компоненту. Акаша записи: (Акаша је санскртска реч која значи „небо”, „простор” или „етар”). У религији теозофије и филозофској школи званој антропозофија, Акаша записи су збирка свих универзалних догађаја, мисли, речи, емоција и намера који су се икада догодили у прошлости, садашњости или будућности у смислу свих ентитета и облика живота, не само људских. Теозофи верују да су они кодирани у нефизичкој равни постојања познатој као ментална раван. Анимизам: Религиозно веровање да сви објекти, места и створења поседују засебну духовну суштину. Аскетизам: Означава живот који карактерише уздржавање од световних задовољстава. Они који практикују аскетски начин живота често своје праксе виде као врле и теже им како би постигли већу духовност. Атеизам: У најширем смислу, одсуство веровања у постојање божанстава. У ужем смислу, атеизам је одбацивање веровања да постоји било какво божанство. У још ужем смислу, атеизам је специфичан став да божанства не постоје. Атеизам је у супротности са теизмом, који је, у свом најопштијем облику, веровање у постојање бар једног божанства. Ахимса: Религиозни принцип ненасиља и поштовања према свом животу. Ахимса () је санскртска реч за избегавање повређивања (химса). Најчешће се тумачи као мир и поштовање према свим осећајним бићима. Ахимса је срж хиндуизма, џаинизма и будизма. Први пут се у индијској филозофији помиње у хиндуистичким списима званим Упанишаде, од којих најстарији датирају око 800. године пре нове ере. Они који практикују ахимсу често су вегетаријанци или вегани.

Б Багуа: () Древни кинески филозофски концепт, багуа је осмоугаони дијаграм са осам триграма на свакој страни. Концепт багуе се не примењује само на кинеску таоистичку мисао и Ји Ђинг, већ се користи и у другим доменима кинеске културе, као што су фенг шуи, борилачке вештине, навигација итд. Бахаизам: (Бахаи вера) Глобална религија коју је основао Бахаулах, прогнаник из Ирана из деветнаестог века. Благослов: Изворно означава шкропљење крвљу током паганских жртвовања. Благослов (такође се користи за означавање давања истог) је уношење светости, божанске воље или нечијих нада у нешто. У оквиру католицизма, православља и сличних традиција, формалне благослове цркве врше епископи, свештеници, а понекад и ђакони, али као и у многим другим религијама, свако може формално благословити другога. Бог: Термин Бог се у српском језику пише великим словом као властита именица, јер је лингвистички безгранична енигма, као и математички концепт бесконачности. Бог се користи да означи специфичан монотеистички концепт натприродног Врховног Бића у складу са традицијом аврамских религија. Бог није име, и да би се сачувала енигма Бога као концепта изван људског поимања, понекад се пише „Б-г” да би се избегла објективизација (Бог као идеја, а не физички објекат). Богови и богиње: Мушка и женска божанства у политеистичким религијама. То су антропоморфна концептуална супер-бића са моћима, одговорностима и привилегијама које су ограничене, али бића која су достојна обожавања или жртвовања у замену за бенефиције, за разлику од свемогућег концепта монотеизма. Богојављење: (, „појава; чудесни феномен”) Хришћански празник намењен прослављању објаве или откривења Бога човечанству у људском облику, у личности Исуса. Празновање води порекло из источних хришћанских цркава, а укључивало је Исусово рођење, посету три мудраца (Гашпар, Мелхиор и Валтазар) који су стигли у Витлејем, као и све догађаје из Исусовог детињства, све до његовог крштења у Јордану од стране Јована Крститеља. Празник је првобитно био заснован на јеврејском Празнику светлости и виђен као његово испуњење. Утврђен је за 6. јануар (односно 19. јануар по јулијанском календару). Богослужење: Обично се односи на специфичне чинове религиозне хвале, почасти или преданости, типично усмерене ка натприродном бићу као што је бог или богиња. Религиозно богослужење се може обављати индивидуално, у неформално организованим групама или као део организоване службе са одређеним вођом (као у цркви, синагоги, храму или џамији). Типични чинови богослужења укључују: молитву, жртву, ритуале, медитацију, празнике, фестивале, ходочашћа, химне или псалме, изградњу храмова или светилишта, стварање идола божанства.

В Ваби-саби: Представља свеобухватни јапански поглед на свет или естетику. Тешко је објаснити ваби-саби у терминима западне културе, али ова естетика се понекад описује као лепота која је несавршена, нетрајна или некомплетна. Концепт је изведен из будистичке тврдње о првој племенитој истини — Дука. Велика буђења: Обично се каже да су то периоди религиозног препорода у англоамеричкој верској историји. Такође су описана као периодичне револуције у америчкој религиозној мисли. Чини се да Велика буђења формирају циклус, са периодом од отприлике 80 година. Три су општеприхваћена Велика буђења у америчкој историји: Прво велико буђење (1730-е – 1740-е); Друго велико буђење (1820-е – 1830-е); Треће велико буђење (1880-е – 1900-е). Вечно враћање: Концепт који потиче из древног Египта, а развио га је у својим учењима Питагора. Вечност: Иако у популарном уму вечност често једноставно значи постојање у бесконачном износу времена, многи су је користили да означе безвремено постојање у потпуности изван времена. Постоји низ аргумената за вечност којима су заговорници овог концепта, пре свега Аристотел, наводно доказали да су материја, кретање и време морали постојати вечно. Випасана: (Санскрт: vipasyanā) Пракса медитације увида. Иако се често назива будистичком медитацијом, пракса коју је подучавао Буда била је несекташка и има универзалну примену. Не захтева прелазак у будизам. Иако се саме праксе медитације разликују од школе до школе, основни принцип је истраживање феномена (Санскрт: дарме) како се манифестују у пет агрегата, а то су: материја или облик, осећај, перцепција, менталне формације и свест. Овај процес доводи до директне искуствене перцепције, Випасане.

Г Глосолалија: Обухвата изговарање онога што лаичком слушаоцу делује или као непознати страни језик (ксеноглосија), бесмислени слогови или изговарање непознатог мистичног језика; ови искази се понекад дешавају као део верског богослужења и у таквим круговима се обично називају „говорењем у језицима”. Гностицизам: Заједнички термин за различите мистичне иницијацијске религије, секте и школе знања које су биле најистакнутије у првих неколико векова нове ере. Такође се примењује на модерна оживљавања ових група. Гуру: (, ) Учитељ у хиндуизму, будизму или сикизму. Засновано на дугој линији филозофског разумевања важности знања, гуру се у овим религијама види као свети проводник или пут ка самоостварењу. Гуру Грант Сахиб: Грант је пенџабска реч за књигу; Сахиб на хиндију значи господар (из арапског) — ово је више од свете књиге Сика. Сики третирају овај Грант као живог Гуруа. Свети текст обухвата 1430 страница и садржи стварне речи које су изговорили оснивачи сикизма и разни други свеци из других религија.

Д Дамапада: Будистички спис, садржи 423 стиха у 26 категорија. Према традицији, ово су одговори које је Буда дао на разна питања у различитим приликама, а већина се бави етиком. Дарма: Пут виших истина. Бића која живе у складу са Дармом брже напредују ка просветљењу, нирвани или личном ослобођењу. Деизам: Поглед да разум, а не откривење или традиција, треба да буде основа веровања у Бога. Деисти одбацују организовану религију и промовишу разум као суштински елемент у доношењу моралних одлука. Десетак: Десети део нечега, плаћен као добровољни прилог или као порез или намет, обично за подршку јеврејској или хришћанској верској организацији. Deus: Алтернативно Deo/Dios у романским језицима, име за Бога. Потиче из латинског, који пак долази од грчког „Зевс”. Реч има индоевропски корен који значи сунце или светлост. Дух: (Авет) Ефемерно поновно појављивање или феномен у садашњости догађаја из прошлости, вероватно резултат тренутног окидача на неко прошло трауматично искуство или колективно памћење. Дух: Може имати корене у праиндоевропској речи за дах, представља опипљиву суштину човечанства представљену личном снагом воље, моралом и вољом. Духовна еволуција: Филозофска, теолошка или езотерична идеја да природа и људска бића или људска култура еволуирају по унапред одређеном космолошком обрасцу или успону. Духовност: У ужем смислу, бављење питањима духа, међутим то може бити дефинисано; али је и широк термин са многим доступним тумачењима. Може укључивати веру у натприродне моћи, као у религији, али нагласак је на личном искуству. Душа: Према многим религијским и филозофским традицијама, душа је етерична супстанца која настаје из духа људског бића, способна за бесмртно преживљавање.

Е Егзорцизам: Пракса итеривања демона или других злих духовних ентитета за које се претпоставља да су запосели особу или предмет. Езотеризам: Односи се на знање погодно само за напредне, привилеговане или инициране, за разлику од егзотеричног знања које је јавно. Еманационизам: Технички компонента хенотеизма у космологији одређених религиозних или филозофских система који тврде да Врховно Биће није директно створило физички универзум, већ је еманирало нижа духовна бића која су створила свет. Ентеоген: Модерни термин изведен из две старогрчке речи, ἔνθεος (entheos) и γενέσθαι (genesthai). Ентеоген је „оно што узрокује да особа буде у Богу”. Епигенеза: Идеја да пошто је ум дат људском бићу, управо је тај оригинални креативни импулс — епигенеза — био узрок целокупног развоја човечанства. Есхатологија: Део теологије који се бави коначним догађајима у људској историји или крајњом судбином људског рода, обично фразирано као крај света. Еутеизам и дистеизам: Дијалектичке супротности унутар спектра теистичких религијских веровања. Еутеизам је веровање да Бог постоји и да је добар. Дистеизам је веровање да Бог постоји, али није добар.

Ж Жртва: Позната као пракса приношења хране, или живота животиња или људи божанствима, као чин умилостивљења или богослужења. Термин се користи и метафорички за описивање несебичних добрих дела према другима.

З Загробни живот: Генерички термин који се односи на наводни наставак постојања након смрти, типично духовни и искуствени, изван овог света. Зазен: У зен будизму, седећа медитација је медитативна дисциплина коју практиканти изводе како би смирили тело и ум и искусили увид у природу постојања. Зикр: Арапски назив за „сећање” или „изговарање”. То је сећање на Бога које се у Курану заповеда свим муслиманима.

И Иконолатрија: Обожавање или поштовање икона у религији. Иконе користе православне и католичке цркве да помогну у молитви и богослужењу Богу. Инволуција: Процес којим Божанско манифестује космос. Процес којим се креација уздиже у више стање свести је еволуција. Интегритет: Обухвата лични унутрашњи осећај „целовитости” који произилази из поштења и доследне исправности моралног карактера. Исцељивање вером: Коришћење искључиво духовних средстава у лечењу болести, понекад праћено одбијањем савремених медицинских техника.

Ј Јана: Санскртска реч са низом значења укључујући возило, путовање и пут. Изражава метафору духовне праксе као пута или путовања. Ји Ђинг: Најстарији од класичних кинеских текстова. Описује древни систем космологије и филозофије који је у срцу кинеских културних веровања. Јин и јанг: Концепт у древној кинеској филозофији и метафизици који описује две исконске супротстављене, али комплементарне силе које се налазе у свим стварима у универзуму.