Фурта () је село у Мађарској, у источном делу државе. Село се налази у региону велике јужне равнице, Хајду-бихарске жупаније у беретћоујфалушком јарашу.Основни подаци и поштански број селаНасеље са геоподацима]
Село се налази на географском месту спајања малих области Нађ-Шаррет, Бихари-шик и Киш-Шаррет. Насеље, које се налази поред потока Ељвеш, до данас је сачувало карактеристике и имиџ села Шарет-Бихара. О чувеним традицијама народне уметности, од којих је Фурта вез најважнији. Становништво углавном живи од пољопривредне производње. Као самостално село живи од 1990. године.Furta Krónikáskönyve 1998Furta Önk. 2015
Географија мини|лево|200п|Мапа територије насеља из 1782. (Josephinische Landesaufnahme) мини|лево|200п|Мапа села из периода 1818 - 1869. Насеље се налази у јужном делу жупаније Хајду-Бихар, у сливном подручју Беретћоујфалуа, поред аутопута 47 који повезује Дебрецен са Сегедином, 50 км од Дебрецена, 15 км јужно од Беретћоујфалуа, 82 км североисточно од Бекешчабе. Главни пут сада заобилази своју унутрашњост, некадашња стаза која је чак пролазила кроз село од тада је постала део пута 4253. Са Комадијем је повезан путем 4219.
Са географске тачке гледишта, лежи у северозападном делу равнице Бихар, на левој страни реке Беретћо. Граница у Фурти лежи у западном делу подручја заштите природе Бихари-легеле. Канал Ђерђеш-Серушсигет, који пролази кроз унутрашњост и чини њену западну ивицу, такође је јавна административна граница, која га одваја од суседне периферије села Жаке.
Почевши у смеру казаљке на сату са севера од суседних насеља: Беретћоујфалу (Беретћосентмартон, део Беретћоујфалуа) са североистока, Мезешаш са истока, Мађархоморог са југоистока и Жака са запада и северозапада. У јужном правцу најближе насеље је Комади, а у правцу севера Баконсег, али се његове административне области не граниче ни са једним од ова два насеља.Furta Önk 2015[Magyarország kistájainak katasztere. Dövényi Zoltán. Друго, ревидирано и проширено издање. Budapest: MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. 2010. 266. o. ]Таксативни подаци о насељу
Историја Од почетака до 1552. Извор за постојање села не може се пронаћи све до 16. века, па је вероватно да се радило о селу са позним насељем.Furta Krónikáskönyve, стр. 9 Међутим, из бројних археолошких налаза може се закључити да је ово подручје било насељено много пре 16. века. Камено оруђе и многи други пронађени налази у околини села доказују да су на овим просторима живеле групе људи још у неолитском периоду, али се још увек не може тачно утврдити када. Керамика пронађена у Гиоргиосу, Телеку, насељу Вересери и Кордасзигету, који су део границе Фурте, указује на порекло из 9. века.Furta Krónikáskönyve, стр. 10 Током 2010. године, приликом ископавања трасе гасовода на граници Фурте, откривен је и руб аварског насеља и део гробља. Али овде су откривени и сарматски артефакти из римског доба. Чињеница је да надолазећи Мађари који су овде дошли нису заузели ненасељена подручја. Племена Њек и Међер су се населила овде, на источној страни границе Фурте, да би заштитила источни део. Депозит Фурта-Телек је 10–14. на основу својих налаза из 19. века добио је пун доказ да се Међер, који је разорен током најезде Татара, може довести у везу са древним мађарским селом на које је сећање сачувано у пустињи Пап-Међер код Фурте. Као резултат археолошких теренских обилазака, четири од 10–12. века признато је као насеље. Једно је црквено село Петленд, које се помиње у документу из 1382. Ови древни називи места су такође наведени у Варадинском Регеструму.Furta Krónikáskönyve, стр. 10 — 12. Уништење села током периода татарске инвазије на дуже време прекинуло је живот села, које је по свој прилици поново насељено у 14. веку.Furta Krónikáskönyve, стр. 15 Уопште нису сачувани документовани спомени средњовековног живота Фурте, јер је она врло рано постала црквено власништво, а уништењем црквене архиве у Вараду изгубљена су и сећања на њену прошлост.Furta Krónikáskönyve, стр. 13Кратка историја насеља, стр. 75
Од 1552. до краја 17. века Име насеља Фурта у садашњем облику први пут се појављује у пореском попису из 1552. године. Настанак насеља се још увек везује за ову годину, јер овде почиње писана историја села. По попису који су кнежеви наредили, међу селима Трећег округа, Међер у 33. реду, Фурта у 35. реду, припадали су Нађвардској парохији, а у случају Фурте избројано је 12 порта. Према прорачунима, у Фурти је тада живело 120 становника. Након што је мало жупанство Варад изгубило правни статус земљопоседника у Фуртану, многа села су променили власника. Између 1589. и 1599. године село је припало Петру Гичију као донација, као део замка Жака. Између 1604. и 1614. године, удовица Петра Гиција, Кристина Кенди, поседовала је замак Сака и суседна села, укључујући Фурту. Пошто Петер Гици није имао потомака, наследио га је син његовог брата Ференца, Ђерђ Гици, који је 1616. предао замак Жака и Фурту Габору Бетлену; а кнез 1617. Ференц Редеји, тада главном капетану Варада.Furta Krónikáskönyve, стр. 15 Током турског потчињавања, село је све више страдало од пљачкашких трупа које су све чешће проваљивале, све док Фурта није разорена у септембру 1659. Међутим, насеље, које је, упркос искушењима, полако поново процветало, било је потпуно уништено кугом 1678. године, а његови преостали становници се расули.Furta Krónikáskönyve, стр. 16
Од 1720. до еманципације кметова мини|150px|left|Фуртански Urbárium Фурта је више од четрдесет година била ненасељено, пусто место. После протеривања Турака и краја Кнежевине Трансилваније, имања архијереја враћена су старим власницима, па је Фурта припала малолетном жупану Нађварада. Година 1720. је била прекретница у Фуртином животу. У то време, 17 „слободно лутајућих“ кметова из суседне Жаке изнајмило је дивљину Фурта од малолетног жупана Нађварада. Углавном реформисани сељаци Жаке и њихове породице основали су нови дом. Овај догађај означио је почетак поновног насељавања насеља.Furta Krónikáskönyve, стр. 18 Постепено повећање броја људи и развој села привремено је прекинута још једном епидемијом куге која је била разорна (такође на националном нивоу) између 1738. и 1740. године. Фуртан је однео животе 137 мушкараца и 155 жена, што је био значајан део становништва, и сматран је огромним губитком у насељу које је претрпело репопулацију.Furta Krónikáskönyve, стр. 23 Завршетком епидемије, пратећи активности Јаноша Алапија, који је представљао капитул Нагиварад који је власник села, постао је мајор и у Шуми дао саградити и католичку капелу. Да би повећао број становништва, шездесетих година 17. века, давањем разних повластица, населио је становнике римокатоличке вероисповести, страних националности, углавном немачког и словенског порекла, „касније образложене” у ново насеље села, тзв. Ред, где је испрва био само ред (од шест) кућа. Насељавање католичког становништва обухватало је период дужи од сто година. Однос између два дела села, католичког Сора и реформисаног села, дуго је био карактерисан сукобом неодређеног порекла, историјски наслеђеним.Furta Krónikáskönyve, стр. 33 После властелинске уредбе од 16. јуна 1772. године у Фуртану, Жигмонд Шуго, кметски судија Бихарског округа (представник провиста) потписао је Урбариум села Фурта, који је написан на основу карактеристика села, којим је поново регулисано стање кметства у Фурти. Фуртани су служили 87 година под условима предвиђеним у Урбаријуму.Furta Krónikáskönyve, стр. 79 После еманципације кметова 1853. године и самосталног граничног одвајања 1859. године, господска земљишта су уз државну накнаду прешла у сељачко власништво. Тиме је отворен и пут за снажнији развој самосталног сељачког ратарства у Фуртану.
Опис насеља крајем 18. века: ФУРТА: Мађарско село у жупанији Бихар, његово земљиште припада Нађ Вараду, његови становници су католици и реформатори, налази се у округу Шаррет, недалеко од Пап Међери Пусте, има чувену бујну башту, коју је створио Преосвећени Начелник. Његове границе су богате, његова различита својства су истакнута, припада првој класи. (Vályi András: Magyar országnak leírása, 1796–1799)
Демографија Године 2001. скоро 100% становништва насеља се изјаснило да је мађарске националностиA 2001-es népszámlálás nemzetiségi adatsora
Током пописа 2011. године, 88,2% становника се изјаснило као Мађари, 1,8% као Роми, а 1% као Румуни (11,8% се није изјаснило; због двојног идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 17%, реформатори 33%, гркокатолици 0,6%, неденоминациони 30,9% (17,1%: није одговорило).
У 2022. години, 95,4% становништва се изјаснило као Мађари, 2,2% као Румуни, 0,9% као Роми, 0,4% као Немци, 0,1-0,1% као Бугари, Русини, Украјинци и Словаци и 1,4% као други, недомаћини (4,6% укупан број није био већи од децла идентитета; 100%). Према вероисповести, 21,1% су били реформисани, 13,3% римокатолици, 1,1% гркокатолици, 1,4% остали хришћани, 1,4% остали католици, 0,3% православци, 0,1% лутерани, 25,9% неконфесионални нису одговорили (35,3%).
Литература
Референце
Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Подаци о свим насељима жупаније са сликама стр. 75 — 78. Интернет страница Удружења за очување традиције Ержебет Јухас „Фурта се претплатио на карту Мађарске”
Категорија:Насељена места у жупанији Хајду-Бихар