Евуаре (познат и као Евуаре Велики; владао око 1440. — око 1473.) био је дванаести („краљ”) Краљевства Бенин. Рођен је као Огун, син Охена, и провео је део своје младости ван престонице Бенина. Огун је преузео престо након што је убио свог брата Уваифиокуна и узео владарско име Евуаре. Традиције народа Едо повезују његово рођење и младост са , дворским маскенбалом који укључује маскиране плесаче, као и са продавачицом са пијаце Емотан и сукобима који укључују лозу Огијамијен. Евуаре је обновио и проширио престоницу Бенина, проширио њене зидове и шанчеве, и реорганизовао управу краљевства. Ојачао је канцеларије директно повезане са и увео линеарно наслеђивање кроз титулу („престолонаследник”). Његова владавина се такође повезује са организацијом дворских одељења, сервисних одреда и институција.
Бенинска традиција приписује многе војне походе Евуареу, кроз које су суседне заједнице и краљевства доведени у вазални однос са Бенином. Његова владавина се такође памти у вези са светим краљевством, краљевским ритуалима, годишњим Игуе фестивалом, регалијама од коралних перли и религијским традицијама које се тичу Олокуна и Осанобуе. Извештаји о бенинској уметности повезују га са резбарством, музиком и променама у релативном статусу занатских еснафа. Његова владавина поклопила се са најранијим португалским истраживањем бенинске обале и почетком комерцијалних контаката са Европљанима, иако остаје неизвесно да ли су португалски посетиоци стигли до престонице Бенина током његовог живота. Касније традиције се такође фокусирају на историју његове породице, законе о жалости и експанзију коју су наставили његови наследници. Упамћен као („Евуаре Велики”), он остаје значајна личност у усменој традицији Едоа, дворским церемонијама и писању историје. Модерни историчари га обично представљају као важну фигуру у развоју бенинских политичких институција, урбане форме, војног домета, те ритуалне и уметничке културе, док истовремено праве разлику између вероватних историјских догађаја и каснијих легендарних материјала.
Позадина
Династички контекст Евуаре је био владар из петнаестог века у Краљевству Бенин, чија је владавина реконструисана на основу усмене традиције и каснијих историјских записа, а не из сачуваних савремених бенинских записа. Дошао је након низа владара међу којима су били Охен, Егбека, Оробиру и Уваифиокун. Егбека, Охенов најстарији син, наследио га је око 1370. године и у традицији се памти по грађанском сукобу са („краљотворцима”) и слабој администрацији. Оробиру, Охенов други син, наследио је Егбеку и у традицији се описује као миран и успешан владар. Када је Оробиру умро, престо је наводно остао празан неколико месеци јер је Огун, легитимни наследник у традицији, већ био протеран из престонице, данас познате као Бенин Сити, заједно са својим млађим братом Уваифиокуном. Џејкоб Егаревба, у делу Кратка историја Бенина, датира Евуареово ступање на престо око 1440. године; Натали Сандомирски у Енциклопедији афричке историје наводи његову владавину од око 1440. до 1473. године. Ауторка Хедер Милар у књизи Краљевство Бенин у западној Африци смешта његово ступање на престо око 1440, а смрт око 1481. године. Евуареова владавина пада непосредно пре најранијих португалских описа Бенина и према антропологу Роберту Елвину Бредберију, ниједан савремени писани извор не бележи директно ни његов живот ни његова дела.
Традиције о рођењу и пореклу Евуаре је рођен као Огун, син Охена. Усмене традиције се не слажу око имена његове мајке; једна верзија је именује као Елере, али друге дају имена као што су Елеје или Онхерен. Традиције о Огуновом рођењу усредсређене су на три понављајућа елемента: Охенову тајну везу са женом у Утеу, коришћење маскенбала за прикривање те везе и политички проблем настао повезивањем краљевске куће са лозом Огијамијен. Ове приче су релевантне за Евуареа јер нека каснија тумачења повезују спорне околности Огуновог рођења са његовом проблематичном младошћу, изгнанством и коначним ступањем на престо. У једној верзији, Охен је тајно посетио жену у Утеу чији је отац био моћни исцелитељ. Након једне продужене посете, Охен је наредио да се направе маске како би његово одсуство из палате могло бити прикривено. Друга верзија каже да је пророчица саветовала Охена, који није имао деце, да се ожени Елере, ћерком („војводе од Утеа”), и да је Елере касније родила Огуна. Даљи извештај именује Огунову мајку као Онхерен, жену у постменопаузи која га је зачела након божанске интервенције.
Политички елемент у овим традицијама тиче се породице Огијамијен, аутохтоне лозе која се у бенинској усменој традицији супротставља долазећиј монархији . Неке верзије кажу да је споразум забрањивао брак између краљевске куће и лозе Огијамијен. У једном извештају, Охен је желео да се ожени Елере, женом из Утеа и потомкињом Уби, као део напора да се реши спор између краљевске династије и породице Огијамијен. Охен је ноћу прешао реку Икпоба са пажевима, али су сумњичави дворјани на крају пријавили његово кретање . („војвода”) од Икпобе је затим поставио штетне традиционалне афричке лекове испод моста и код Утеа, узрокујући да Охен преспава и ризикује да буде јавно откривен. Охен је одговорио прављењем импровизованих костима за маскенбал за себе и Елере, враћајући се у палату прерушен, организујући замене за маскенбалску представу и доводећи Елере у харем, где је касније родила Огуна.
Маскенбал наставио је да се повезује са овим традицијама о рођењу и са дворским ритуалима. Изрека („Екоко нема другу песму”) односи се на запамћено импровизовано порекло маскенбала. Његов понављајући стих, , преведен је као „Следеће године, да те видимо, маскенбалу”. Маскенбал се изводио у Утеу, а такође се појављивао сваке године у палати, обично у вези са током периода Игуе фестивала у касном двадесетом веку. Представа је користила два маскирана извођача, једног мушког и једног женског. Мушки извођач је скривао лице траком тканине и звао се ; женски извођач је носио маску антилопе са уском вилицом и спуштеним очима, особинама које се наводе у похвалама женској лепоти у култури Едо. Њихови костими су укључивали пернате украсе за главу, црвено репно перје афричког сивог папагаја, огртаче са огледалцима, локално ткане тканине и звечке за глежњеве у стилу рафије. Кроз континуирано извођење у палати, маскенбал чува ритуално сећање на заједницу коју неке традиције повезују са Огуновом младошћу и изгнанством.
Ступање на престо
Изгнанство и повратак у Бенин Традиције нуде различите извештаје о Огуновом повратку из изгнанства и његовом ступању на престо, када је преузео име Евуаре.
Верзија са Оробируом У једној верзији о наслеђивању, Огун и његов млађи брат Уваифиокун живели су ван престонице Бенина након свог протеривања у време када је Оробиру умро. Огун је послао Уваифиокуна да пита старешине да ли би дозволили Огунов повратак. Уваифиокун је уместо тога рекао старешинама да није видео Огуна откако су два брата напустила престоницу. Затим је убедио старешине да њега прогласе („краљем”).
Циклус о Емотан Циклус о Емотан даје другачији приказ Огуновог повратка. Наводи се да су поглавице преферирале Огунову браћу као владаре које је лакше контролисати. По повратку из изгнанства, Огуну је помогла Емотан, жена која је продавала храну на пијаци Обе. Упозорила га је да се не открива поглавицама које су ковале завере да га убију, и сакрила га је од агената Уваифиокуна, његовог млађег брата и актуелног . У овој традицији, она је хранила Огуна, упозоравала га на шпијуне његовог брата и тихо окупљала његове присталице. Огун се касније придружио фестивалској поворци на пијаци прерушен у плесача и убио Уваифиокуна копљем.
Епизода са Огијефом и Едо Засебна епизода о бекству коју је забележио Егаревба тиче се поглавице Огијефе и његовог поробљеног главног слуге, Еда. Огијефа је прво склонио Огуна у пресушени бунар прекривен лишћем, али је затим отишао да обавести људе који су тражили Огуна. Пре него што се Огијефа вратио, Едо је спустио мердевине у бунар и помогао Огуну да побегне. Огун је узео свој мач и копље и отишао у шикару између путева Окхоро и Уселу. Те ноћи, Огун је спавао испод дрвета и осетио да му течност пада на главу. Ујутро је открио да је то крв леопарда на дрвету и да је лежао на змији. Убио је обе животиње, посадио дрво и обећао да ће то место учинити светилиштем боговима своје судбине ако постане . Након ступања на престо, поставио је стражаре на том месту и тамо сваке године жртвовао леопарда, праксу коју су наставили каснији владари.
Након што је постао , Евуаре је наградио Еда поклонима. Када је Едо умро, Евуаре је откупио његово тело од Огијефе и приредио му свечану сахрану на улазу у палату познатом као . Традиција објашњава име земље, „Едо”, као изведено од овог обоженог лојалног слуге. Каснији израз значи „Едо Град Љубави” и подсећа на Едову лојалност у спасавању Евуареа. Циклус о Емотан затим наводи да је, након ступања на престо, Евуаре сахранио Емотан на пијаци Обе, посадио дрво на њеном гробу, обожио је и поставио свештеника по имену Екпате. Спомен-дрвеће је касније угинуло, а статуа Емотан је подигнута на том месту од стране Бенинске домородачке администрације на предлог Акензуе II.
Крунисање и рана владавина Након смрти Уваифиокуна, Огун је крунисан за и узео је владарско име Евуаре. Пре него што је преузео престо, подметнуо је пожар у престоници Бенина који је горео два дана и две ноћи као одговор на његово протеривање. Каснија тумачења Евуареове владавине третирају спаљивање престонице током борбе за власт као важан елемент традиције. Пола Бен-Амос, у делу Уметност Бенина, тумачи спаљивање престонице као симболични израз политичке трансформације, без обзира да ли се догађај одиграо тачно онако како је запамћено. Егаревба наводи да је Евуаре путовао кроз Гану, Гвинеју и Конго. Када није могао директно да победи противнике, традиције наводе да се ослањао на лукавства и ритуалне направе, укључујући торбу названу . Неки извештаји такође бележе насилне епизоде током његове владавине, укључујући убиство Екобе, описане као богате жене јужно од Бенина, и заплену њене имовине и зависних лица.
Владавина
Обнова Бенина Евуареу се приписује мењање физичке организације престонице Бенина. Палата је обновљена у великим размерама на месту које је наставила да заузима, успостављајући је као политички и ритуални центар краљевства. Главне улице, укључујући Акпакпава и Утантан, су побољшане. Град се проширио према Идумвонвина н'Аро-Аке на путу Бенин–Ифон, Ока на путу Бенин–Сакпоба, Етете на путу Бенин–Сапеле и Усе на путу Бенин–Силуко. Био је подељен на сектор , , и на град, . Широка авенија раздвајала је палату од градских четврти у којима су живели занатски еснафи и ритуални специјалисти који су служили владару. Већина становника живела је у већем делу града; мањи део садржао је краљевску палату и елиту.
Евуаре се повезује са изградњом или проширењем најунутрашњијег и највећег од зидова и шанчева престонице. Археолошки докази подржавају традиције које смештају велики Евуареов зид и велику обнову палате у петнаести век. Девет градских капија било је заштићено амајлијама закопаним испод њих, са намером да чувају краљевство од непријатељских духовних сила. Ови радови и заштитне мере допринели су његовој титули („Евуаре Велики”).
Влада и администрација мини|upright=.8|алт=Тамна ливена месингана стојећа фигура Обе изложена у стакленој витрини. Носи високу конусну круну са уским усправним завршетком, огрлицу од перли и шарену одећу која се обавија. Једном руком држи мали предмет на грудима, друга је испружена напред, а велики прстенасти украс виси о струку.|Ливена месингана фигура приказана у церемонијалним регалијама у Музеју ам Ротенбаум.