24. оружана брдска дивизија СС-а „Карстјегер” () била је немачка брдска пешадијска дивизија -а, оружаног крила немачке Нацистичке партије, које је служило уз (али никада формално није било његов део) током Другог светског рата. На послератном Нирнбершком процесу, је проглашен злочиначком организацијом због своје велике умешаности у ратне злочине и злочине против човечности. Названа („Ловац са краса”), формација је била једна од 38 дивизија које је оформио . Формирана 18. јула 1944. године од СС добровољачког батаљона „Карствер”, њена номинална снага никада није била више од теоретске и дивизија је убрзо сведена на Оружану брдску () бригаду СС-а. Током свог постојања као батаљон, дивизија и бригада, првенствено је била укључена у борбу против партизана на Красу, на границама Југославије, Италије и Аустрије; планински терен захтевао је специјализоване брдске трупе и опрему.
Основана 1942. године као чета, јединица се састојала углавном од фолксдојчера (етничких Немаца/Аустријанаца) из Југославије и италијанске провинције Јужни Тирол. Иако фокусирана на противпартизанске операције, јединица је такође учествовала у акцијама након капитулације Италије, када је кренула у разоружавање италијанских трупа у Тарвизију и заштиту етничких немачких заједница у Италији. Поред тога, на крају рата успешно се борила да задржи отворене превоје према Аустрији, омогућавајући немачким јединицама да побегну са Балкана и предају се британским снагама. Остаци јединице постали су једни од последњих Немаца који су положили оружје када су се 9. маја 1945. предали Британској 6. оклопној дивизији. Заједничка италијанско-немачка студија повезала је дивизију са 23 ратна злочина који су укључивали убиство укупно 277 људи у Италији између капитулације Италије и краја рата.
Историја
Порекло мини|Центар за обуку СС добровољачког батаљона „Карствер” налазио се у Потенштајну у Баварској.|alt=Црно-бела фотографија зграде са планином у позадини. Средином 1942. године, Вафен-СС је формирао чету намењену за противпартизанске операције у суровом и високопланинском пограничном региону између Италије, Аустрије и Југославије, познатом као Крас. СС-Штандартенфирер (пуковник) Ханс Бранд, геолог и спелеолог, предложио је стварање ове јединице. Чета је формирана у СС центру за обуку у Дахауу 10. јула 1942. од војника батаљона за обуку и замену служби снабдевања 23. оружане брдске дивизије СС-а „Кама” (2. хрватске).
У новембру 1942. године проширена је на ниво батаљона јачине око 500 војника, и као СС добровољачки батаљон „Карствер” (), провела је првих шест месеци 1943. на обуци у Аустрији. Јединица је регруте углавном црпела међу Немцима из Југославије (Volksdeutsche) и Јужним Тиролцима, док је официрски кадар регрутован из СС геолошких одреда. СС геолошки корпус (), из којег су ти одреди долазили, формиран је у априлу 1941. у јачини батаљона и састојао се углавном од инжењера и неколико геолога. Они су испитивали пећине и природне препреке, те одређивали да ли је ванпутни терен погодан за тенкове. Такође су били одговорни за проналажење извора пијаће воде. Након Касибилског примирја у септембру 1943, батаљон је добио задатак да разоружа италијанске трупе око Тарвизија, на тромеђи ових земаља. Затим је прешао на дужности заштите оближњих фолксдојчерских заједница. Од октобра 1943. до јуна 1944. године, батаљон је био стациониран у Градиски д'Изонцо у Италији, и учествовао је у противпартизанским операцијама у областима Трста, Удина и на Истарском полуострву. Колона батаљона је 10. октобра упала у заседу на превоју Предел, претрпевши губитке од три погинула и осам рањених. Следећег дана батаљон је у знак одмазде спалио село Стрмец на Пределу и убио 16 локалних мушкараца. До 19. октобра 1943, батаљон је претрпео укупно 18 погинулих и 45 рањених у низу окршаја у близини села Бовец (Флич). Током истог периода, батаљон је заробио два италијанска брдска топа од 75 mm, што је значајно повећало његову ватрену моћ. мини|Припадници батаљона „Карствер”, 1942. године. Током касног октобра и новембра 1943. године, батаљон је био ангажован у противпартизанским операцијама око Жаге и Кобарида, укључујући операцију Трауфе (Стреха). Крајем новембра, стављен је под команду Врховног СС и полицијског вође за Италију, Обергрупенфирера Карла Волфа, ради једне операције. У фебруару 1944, батаљон је спровео операцију Рате (Пацов), током које је спалио села Комен и Браник, а њихово становништво интернирао у радне логоре. Почетком 1944. године, Бранд је предложио да се словеначки националисти регрутују у батаљон, али је идеју одбила СС команда која се плашила да би таква политика омогућила инфилтрацију југословенских партизана у јединицу. У овој фази се процењивало да у региону Горице делује око 20.000 комунистичких партизана. Током марта 1944, батаљон је био укључен у брзу серију операција, укључујући Ципресе (Чемпрес), Мерцфајлхен (Љубичица), Маулвурф (Кртица) и Хелблау (Светлоплаво), које су резултовале значајним губицима герилаца, као и погубљењима заробљених партизана. У марту и априлу током 12 дана спроведена је операција Остерглоке (Нарцис), након које је уследила операција Лијане крајем маја и дуготрајна операција Анемари, која је трајала од 7. маја до 16. јула 1944. године. У јуну 1944, једна патрола батаљона није се вратила са мисије у околини града Чивидале дел Фриули. Два дана касније пронађени су голи, са одсеченим главама натакнутим на бајонете. Јединица је постала позната по стрељању осумњичених партизана. Током ангажовања у противпартизанским борбама, батаљон је нарастао на снагу од око 1.000 људи.
Проширење мини|десно|СС добровољачки батаљон „Карствер” на артиљеријској обуци.|alt=Војник води коњску запрегу која вуче брдски топ узбрдо. Дана 18. јула 1944, рајхсфирер-СС Хајнрих Химлер наредио је да се батаљон прошири на величину дивизије, иако је одобрена снага износила само 6.600 војника. Формирање 24. оружане брдске дивизије СС-а „Карстјегер” било је поверено Вишем СС и полицијском вођи за Оперативну зону Јадранско приморје, СС-Групенфиреру Одилу Глобочнику. Назив „Карстјегер” настао је комбинацијом речи Карст (Крас), која је означавала регион операција, и речи Јегер (Jäger), немачког војног термина за лаку пешадију. Дивизија је требало да се састоји од два брдска пешадијска пука (Gebirgsjäger), уз артиљеријски пук, извиђачки, противтенковски (Panzerjäger) и пионирски батаљон, као и трупе за замену и снабдевање. Дивизија је била снабдевена са 14 заробљених италијанских тенкова Carro Armato P 40, али су се они показали као непоуздани, па је у сваком тренутку само половина њих била оперативна. У августу 1944. године, недовољно попуњена дивизија учествовала је у операцији Дахштајн под командом 188. брдске дивизије. Између августа и новембра 1944. године, дивизија је наставила да обавља противпартизанске дужности у истом региону, али је њена снага достигла свега 3.000 војника, што је било мање од половине планираног састава. Показало се да је немогуће регрутовати довољно војника за дивизију, па је у децембру 1944. дивизија деградирана у бригаду.
Током краја 1944. и почетка 1945. године, Оружана брдска (Карстјегер) бригада СС-а борила се прво против партизана које су подржавали Британци у Јулијским Алпима, а затим је била распоређена у приобално подручје око Трста и лагуне Марано-Градо. Нашавши се у опасности да је одсеку савезничке снаге, бригада се убрзо вратила у Јулијске Алпе, морајући да се пробије кроз долину реке Таљаменто између Осопа и Џемоне дел Фриули. Крајем априла 1945. године, бригада се борила против британских и новозеландских снага на јужном ободу Јулијских Алпа. Чета за замену бригаде, која је послата у Чивидале из свог центра за обуку у Потенштајну, успела је уз помоћ једне тенковске чете да уништи неколико британских тенкова користећи панцерфаусте. У последњим недељама рата, бригада је била део борбене групе (Kampfgruppe) под командом СС-Бригадефирера Хајнца Хармела, која је добила наређење да задржи отворене превоје преко Караванки између Југославије и Аустрије. Овај задатак је био од кључне важности да би се омогућило немачким снагама да се повуку из Југославије како би се предале британским, а не југословенским снагама. Борбена група је успела у свом последњем задатку и била је једна од последњих немачких јединица која се предала, када је 9. маја 1945. наишла на британску 6. оклопну дивизију.
Послератни Нирнбершки процес донео је деклараторну пресуду према којој је Вафен-СС проглашен злочиначком организацијом због велике умешаности у ратне злочине и злочине против човечности, укључујући убијање ратних заробљеника и злочине почињене у окупираним земљама. Изузети од ове пресуде били су они који су регрутовани у Вафен-СС, а да притом нису лично починили ратне злочине нити злочине против човечности.
Ратни злочини Заједничка италијанско-немачка студија повезала је припаднике ове дивизије са 23 злочина у којима је убијено 277 особа у Италији у периоду између капитулације Италије и краја Другог светског рата. Највећа од ових убистава била су: Убиства у Фосе дел Натизонеу, која су обухватала 113 особа убијених у дивизијској касарни у Чивидале дел Фриулију (Чедад) током непознатих датума. Убиство 27 људи у селу Малга Прамозио поред Палуце 21. јула 1944. у знак одмазде због напада италијанских партизана. Убиство 33 људи у селу Торлано поред Нимиса 25. августа 1944. у знак одмазде за партизанске нападе. Убиство 21 мушког таоца између градова Терцо д'Аквилеја и Червињано дел Фриули 28/29. априла 1945. као одмазда за партизанске нападе. Масакр 51 особе у селу Авазинис поред Тразагиса 2. маја 1945.
Борбени поредак Према формацији на папиру, коначни борбени поредак дивизије требало је да се састоји од: мини|Четрнаест заробљених италијанских тенкова Каро армато П 40 испоручено је новоформираној дивизији у јулу 1944. године, али су се показали као непоуздани.|alt=Тенк са закиваним трупом и куполом. 59. Вафен-СС брдски пешадијски пук (три батаљона) 60. Вафен-СС брдски пешадијски пук (три батаљона) 24. СС брдски артиљеријски пук (четири батаљона) 24. СС извиђачки батаљон 24. СС противтенковски батаљон 24. СС пионирски батаљон 24. СС брдски батаљон везе 24. СС резервни батаљон
Дивизијска структура укључивала је и јединице за снабдевање. Међутим, стварно су формирани само 59. Вафен-СС брдски пешадијски пук, један батаљон 24. СС брдског артиљеријског пука, једна чета 24. СС пионирског батаљона и половина чете дивизијске тенковске чете.
Команданти Према историчару Гордону Вилијамсону, три официра Вафен-СС-а командовала су овом дивизијом и касније бригадом: СС-Оберштурмбанфирер Карл Маркс (децембар 1944) СС-Штурмбанфирер Вернер Хан (децембар 1944 — фебруар 1945) СС-Оберфирер Адолф Вагнер (фебруар — мај 1945)
За разлику од њега, Роланд Калтенегер као јединог команданта ове јединице наводи искључиво Хана.
Ознаке и униформа Симбол дивизијског возила била је стилизована Тир руна са стрелицама усмереним улево и удесно. Биле су произведене ознаке за крагну, али се верује да никада нису издате нити ношене, а припадници дивизије носили су стандардне СС Зиг руне.
Види још Списак јединица Вафен-СС-а Чинови и ознаке Вафен-СС-а Страни добровољци и регрути Вафен-СС-а
Напомене
Референце
Литература
Категорија:Босна и Херцеговина у Другом светском рату Категорија:Немачке војне јединице у Југославији у Другом светском рату Категорија:Злочини-сила Осовине у Југославији