Крајем 1937. године, Југословенско краљевско ратно ваздухопловство (ВВКЈ) наручило је од компаније Хокер еркрафт (енгл. Hawker Aircraft) дванаест Хокер харикена Mk I (енгл. Hawker Hurricane), што је била прва инострана куповина овог ловачког авиона. ВВКЈ је користило британски Хокер харикен Mk I од 1938. до 1941. године. Између 1938. и 1940. године, ВВКЈ је набавило 24 Харикена Mk I из раних производних серија. Још двадесет авиона произвела је фабрика Змај по лиценци у Југославији. Када је земља увучена у Други светски рат инвазијом Сила Осовине априла 1941. године, укупно 41 Харикен Mk I био је у служби као ловац. Остварили су одређене успехе против авиона Луфтвафеа, али су сви југословенски Харикени уништени или заробљени током једанаестодневне инвазије.

Средином 1944. године, југословенски партизани су формирали две ескадриле Краљевског ратног ваздухопловства (РАФ), бр. 351 и 352, које су обе користиле Харикен ловце-бомбардере. Ескадрила бр. 351 летела је на Харикенима Mk IIC током обуке, а касније је опремљена Харикенима Mk IV, док је ескадрила бр. 352 кратко летела на Харикенима Mk IIC током обуке пре него што је преопремљена авионима Супермарин спитфајер Mk V. Обе ескадриле су деловале у саставу 281. винга РАФ-а у оквиру Балканског ратног ваздухопловства, спроводећи мисије напада на земаљске циљеве као подршка партизанским операцијама све до краја рата. Харикени су остали у служби послератног Југословенског ратног ваздухопловства све до раних 1950-их.

Набавка мини|350px|Цртеж Хокер харикена Mk I из три угла Почетком 1938. године, ВВКЈ је наручило од Хокер еркрафта дванаест ловаца Хокер харикен Mk I, што је била прва страна куповина овог авиона. Британска влада је била спремна да испоручи вишак Харикена нацијама за које се веровало да ће се супротставити немачкој експанзији, јер је брзина производње авиона благо премашивала способност РАФ-а да их уведе у употребу у то време. Први од ових авиона намењених за југословенску службу био је бр. 205 (раније L1751), који је прелетео из Уједињеног Краљевства у Београд преко Француске и Италије, стигавши 15. децембра 1938. године. Прва серија авиона била је опремљена мотором Ролс-Ројс Мерлин II (енгл. Rolls-Royce Merlin) који је покретао двокраки дрвени пропелер. Првобитну наруџбину пратила је друга од дванаест авиона (N2718–N2729), који су били опремљени моторима Мерлин III који су покретали трокраке елисе са променљивим кораком, а испоручени су у фебруару и марту 1940. У исто време, југословенска влада је поднела захтев за производњу још авиона по лиценци. Након успешних преговора, производне линије су успостављене у фабрици Рогожарски у Београду и фабрици Змај у оближњем Земуну. Очекивало се да две фабрике произведу четрдесет, односно шездесет авиона, темпом од дванаест месечно. Од локално изграђених авиона, само је двадесет завршено у Змају; фабрика Рогожарски није произвела ниједан. Укупно 44 авиона ушло је у службу ВВКЈ.

Оперативна служба

Југословенско краљевско ратно ваздухопловство Када су ушли у службу, Харикени Mk I коришћени су за опремање 52. ваздухопловне групе 2. ловачког пука стациониране у Книћу, и 33. и 34. ваздухопловне групе 4. ловачког пука стациониране у Босанском Александровцу (Лакташи). Харикене је такође користила Самостална ловачка ескадрила 81. бомбардерске групе и Ваздухопловна школа за обуку, обе смештене у Мостару. Сви ови авиони били су распоређени у улози ловца/пресретача. Непосредно пре инвазије Сила Осовине на Југославију у априлу 1941, 41 од првобитна 44 Харикена био је оперативан. Били су распоређени на следећи начин:

+Распоред авиона Харикен Mk I, 6. април 1941.ФормацијаЈединицаЛокацијаАвиониНапомене163. и 164. ескадрила105. и 106. ескадрила108. ескадрилаСамостална ловачка ескадрила У 06:45 часова 6. априла 1941, Луфтвафе је покренуо Операцију Одмазда, серију усклађених бомбардерских напада на Београд који су се поклопили са ваздушним и копненим нападима широм земље. Неколико таласа немачких авиона приближило се Београду током дана, првобитно обрушавајући бомбардери Јункерс Ju 87 „штука” у пратњи ловаца. Око 08:00 часова, Харикени 52. ваздухопловне групе напали су други талас док је одлазио након бомбардовања града; један од обрушавајућих бомбардера оборен је од стране три пилота из 163. ескадриле. У остатку првог дана инвазије, Харикени ВВКЈ имали су мало акције, упркос константним патролирањима између Чачка, Краљева и Крагујевца. Мало авиона је имало радио-уређаје, па су ловци обично стизали прекасно да би учествовали у борбама. Две машине 4. ловачког пука имале су задатак да прате лаке бомбардере Бристол Бленим Mk I у нападу на циљеве у Аустрији, али су изгубиле из вида бомбардере у облацима. Један од пилота је затим покушао да пресретне неколико немачких ловаца Месершмит Bf 109.

Следећег дана, 2. ловачки пук наставио је да патролира изнад централне Србије, штитећи фабрике у Краљеву и Крагујевцу од потенцијалних немачких ваздушних напада који се никада нису догодили. Четврти ловачки пук такође је био активан, патролирајући изнад Босне и Хрватске, али је имао мало акције осим покушаја пресретања немачких извиђачких авиона. Два Харикена Ваздухопловне школе за обуку полетела су да пресретну малу формацију бомбардера Јункерс Ju 88 док су летели изнад Мостара према Сарајеву. Обојица су погођени узвратном ватром, при чему је један пилот рањен и приморан на принудно слетање. Други пилот наставио је да гони бомбардере када га је напала група немачких Bf 109. Био је тешко рањен, искочио је уз помоћ падобрана, али је на крају преминуо од губитка крви. Немци су 7. априла тврдили да су оборили још један Харикен.

Осмог априла, главни напор ВВКЈ био је усмерен ка немачком копненом продору кроз Качаничку клисуру на југу Косова. До тада је ВВКЈ изгубило преко 60 одсто својих авиона; 70 авиона из остатака разних бомбардерских и ловачких јединица сакупљено је за напад. Харикени 52. ваздухопловне групе чинили су последњи талас напада на око 13 километара густо збијених конвоја. Летећи испод ниских облака по веома лошем времену, обе ескадриле су митраљирале Немце. Један Харикен је погођен и принудно је слетео поред пута, а његов пилот је избегао заробљавање. На северу земље, Харикени 4. пука у патроли сукобили су се са немачким ловцима у неколико наврата, без резултата. Остали Харикени 4. пука пратили су још једну бомбардерску мисију против циљева у јужној Аустрији. Преосталих пет Харикена 105. ескадриле премештено је у Велике Радинце, где су се концентрисали и други преживели авиони.

Следећег дана, у неким деловима Југославије пао је јак снег, приземљивши Харикене 52. ваздухопловне групе у Книћу. На северу се развила велика ваздушна битка између Ровина и Босанског Александровца, у којој су учествовали Харикени из 106. и 108. ескадриле. Југословени су оборили један или два Bf 109, али су изгубили два Харикена у том процесу. До 10. априла, ВВКЈ се брзо распадало пред успешном немачком офанзивом, али су Харикени 105. ескадриле успели да полете упркос лошем времену које се настављало, патролирајући и улазећи у борбу са немачким авионима без резултата. У Книћу, гласине о приближавању немачких копнених снага навеле су 164. ескадрилу да покуша да прелети својим Харикенима на безбеднији аеродром. Пет машина је полетело, али су се готово одмах две судариле, а друга је ударила у планину обавијену маглом. Два преживела пилота безбедно су се вратила у Кнић. У међувремену, земаљско особље онеспособило је Харикене 163. ескадриле како би спречило њихово заробљавање и коришћење од стране Немаца. Када је постало јасно да су гласине о приближавању немачких снага неосноване, учињени су очајнички покушаји да се авиони врате у летно стање. Истог дана, Харикени 4. пука забележили су победу над једним Bf 109 док су јурили извиђачке авионе изнад Босне. мини|лево|Југословенски Харикени су 11. априла оборили тешки ловац Месершмит Bf 110 (пример на слици). Једанаестог априла, Харикени 4. пука оборили су тешки ловац Месершмит Bf 110 изнад Нове Градишке. Следећег дана, два или три преостала Харикена 105. ескадриле спалило је земаљско особље у Великим Радинцима, док су друге машине из исте ескадриле прелетеле у Бијељину, где су се концентрисали и други авиони. Овај премештај је тек био завршен када је велика формација немачких Bf 110 прелетела аеродром и уништила преко двадесет авиона, укључујући све осим једног Харикена 105. ескадриле. У Книћу су немачка возила која су се приближавала приморала последња два Харикена 163. ескадриле да хитно полете ка Земуну. Први пилот је безбедно слетео, али су га одмах заробили наоружани фолксдојчери (нем. Volksdeutsche). Други пилот, видевши да Земун није безбедан, одустао је од слетања и покушао да одлети у Бијељину, али је остао без горива и погинуо приликом покушаја принудног слетања у близини Ваљева. Чак и у овој касној фази, 4. пук је и даље имао пет или шест Харикена способних за летење. Они су наставили да јуре извиђачке авионе током целог дана, оборивши један Ju 88 у близини Бање Луке. Када су немачки бомбардери поново напали аеродроме око Мостара, један преостали Харикен Ваздухопловне школе за обуку напао је Ju 88, али је погођен узвратном ватром, због чега је пилот морао да искочи падобраном.

Следећег дана Харикени 4. пука поново су патролирали изнад Босне, оборивши још један Bf 110, овог пута изнад Бање Луке. Један авион је уништен 13. априла, а пилот је тешко рањен. Дана 14. априла, један Харикен је још увек био у летном стању у Никшићу у Црној Гори. Овај авион се сукобио са италијанским ловцима 14. или 15. априла и погођен је 37 пута. Упркос томе, био је и даље способан за лет 16. априла када је његов пилот покушао да одлети у Грчку, али је био приморан да се врати због лошег времена, након чега је авион напуштен. Најмање два Харикена заробљена су нетакнута од стране инвазионих снага, али је ово означило крај службе Хокер харикена у ВВКЈ, јер је сав отпор инвазионим снагама Осовине престао 18. априла, након безусловне предаје Врховне команде Југославије претходног дана.

Југословенски партизани

Оснивање

Формирање ескадрила састављених од припадника југословенских партизана у оквиру Краљевског ратног ваздухопловства (РАФ) разматрано је између партизанског вође Јосипа Броза Тита и шефа британске мисије при партизанима, бригадира Фицроја Маклејна, 12. марта 1944. Као резултат ових разговора, касније тог месеца постигнут је споразум да РАФ обучи југословенско особље које би чинило две ескадриле, једну ловачку и једну ловачко-бомбардерску. Након завршене обуке, ове две ескадриле требало је да спроводе операције искључиво изнад Југославије. Договорено је да нове ескадриле углавном чини бивше особље ВВКЈ које је побегло из земље током инвазије и касније пристало да се придружи партизанима. Прва ескадрила формирана је на аеродрому у близини Бенгазија у Либији, као 352. (југословенска) ескадрила РАФ-а. Њени припадници су положили партизанску заклетву 21. маја 1944. До краја јуна, ова ескадрила била је опремљена школским авионима Т-6 Тексан (енгл. Harvard) и Харикенима Mk IIC, који су потом замењени авионима Супермарин спитфајер Mk V, које је користила до краја рата. Харикени Mk IIC предати су другој партизанској ескадрили, формираној као 351. (југословенска) ескадрила РАФ-а, која је такође основана као ловачко-бомбардерска јединица у Либији 1. јула 1944.