Опсада Зрина (3-20. децембра 1577), део хрватско-турских ратова. Завршена је турском победом и освајањем града.
Позадина Тврђава Зрин Тврђава Зрин налазила се на узвишици код истоименог места. Помиње се од 1302. године као посед кнезова Бабонића, а од 1347. кнезова Шубића, по њему названих Зрински. Град је био овалног облика, окружен масивним зидом, са јаком кулом поред улаза и још једном на левој страни дворишта. Зрин је био средиште огромних поседа Зринских у том крају. Ферхад-пашин поход на Хрватску крајину (1577) Након што су турски пљачкашки одреди у јулу и августу 1577. опустошили околину Стеничњака и Бихаћа, босански паша Ферхад Соколовић кренуо је у септембру 1577. у поход на Хрватску војну крајину са око 6.000 бораца. Према овим турским снагама стајао је врховни капетан хрватске крајине Иван Ауерсперг у Стеничњаку са једва 600 коњаника (од тога мање од половине на окупу), док је сењски капетан Гашпар Раб био у Бечу. Ферхад-бег је 23. септембра 1577. спојио своје снаге са клишким и ливањским санџаком и кренуо према реци Глини, где су Цазин и Бужим заузети су прошле године. Већ 29. септембра Турци су без борбе заузели тврђаве Подзвизд, Стурлић, Ајтић-град, Пецки и обе Кладуше (мали број стражара побегао је без борбе), а Хресно и Смрчковић су се с муком одбранили. Ферхадов капиџибаша је првих дана октобра са 5.000 људи опљачкао крајеве око Коране, а ливањски паша је кренуо према Купи у Туропоље. На вести о паду Подзвизда хрватски бан Гашпар Алапић је довео банску чету у Вуковину и позвао инсурекцију како би заштитио Покупље и области уз Саву. До 15. октобра пали су тврђаве Бојна и Срачице, а Ферхад-бег је 3. октобра опсео Гвозданско.
Како би искористио очигледну слабост хришћана, Ферхад-паша је наставио ратовање преко зиме, што је за оно време било неуобичајено. Утврђени Острожац освојен је на јуриш 13. новембра, а Изачић и Леденице су се одбранили.
Опсада Одмах после неуспелог напада на Леденице (3. децембра) турска војска стигла је пред Зрин, постојбину кнезова Зринских. У граду је било 120 харамија. Град је био прилично јак, окружен троструким зидом, али градски кастелан Петар Камењан био је слаб и плашљив човек, те је после првих топовских хитаца почео да преговара са Ферхат-пашом о предаји града. Ферхат-паша му је са посадом обећао слободан одлазак, након чега се град предао 20. децембра 1577. године. Ферхат, међутим, није одржао реч, већ је заробио Камењана и послао га у Босну.
Референце
Литература
Категорија:Историја Хрватске под Хабзбуршком монархијом Категорија:1577.