Коњар () је село у Мађарској, у источном делу државе. Село се налази у региону велике јужне равнице, Хајду-бихарске жупаније у Деречка јарашу.Основни подаци и поштански број селаНасеље са геоподацима]
Географија мини|лево|200п|Мапа територије насеља из 1782. (Josephinische Landesaufnahme) мини|лево|200п|Сеоска улица са родиним гнездом и кућа са сламнатим кровом Налази се у Великој равници, у жупанији Хајду-Бихар, на око 30 километара југоисточно од седишта жупаније, Дебрецена.Magyarország kistájainak katasztere. Dövényi Zoltán. Друго, ревидирано и проширено издање. Budapest: MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. 2010. 266. o. Непосредна суседна насеља су: Хајдубагош на северу, Хосупаљи на североистоку и истоку, Естар на југоистоку, Хенцида на југу, Габорјан и Сентпетерсег на југозападу и Деречке на северозападу.Таксативни подаци о насељу
Историја Његово име потиче од словенске речи „konye“ (српски: коњ). Познато је неколико верзија имена села које је основала династија Акош: Komár, Komor, Kunár. Први пут се појављује у писаним изворима у документу из 1213. године.Кратка историја насеља
Коњар је био древно имање породице Хире из Алмошда. У 16. веку, породица Бачо из Хенциде, породица Калај и породица Чаки такође су били земљопоседници овде. Године 1605. насеље је добило привилегије од Иштвана Бочкаија. Између 1660. и 1690. године село је много страдало од Турака. Године 1745. земљопоседник насеља била је кнежевска породица Естерхази.
Велика прекретница у историји Коњара дошла је са оснивањем хајдучких насеља почетком 17. века. Заједница се развила око хајдучких становника који су били обавезни да служе војну службу, а истовремено су зарађивали за живот пољопривредом. Ова двострука улога обликовала је карактер села генерацијама.
Само насеље је знатно старије, а његово име се већ појављује у средњовековним писаним записима. Као део историјске жупаније Бихар, Коњар је вековима остао пољопривредно насеље, а његов развој је био уско повезан са природним условима реке Беретћо и мочваре Шаррет. Као и многе суседне заједнице, претрпео је поразе током османске окупације Мађарске, али је преживео и постепено се опоравио током 17. и 18. века.
Употреба званичног печата заједнице документована је од почетка 18. века. Матрица печата уклесана 1717. године један је од најранијих сачуваних симбола самоуправе села и представља историјског претходника садашњег грба. Главни мотиви печата сачувани су у каснијем грбу, што је омогућило да амблем одражава Коњарово историјско наслеђе дуже од три века.
Народски назван Ердегарок (Ördög árok, Csörsz árka) или Ђавољи јарак, део сарматске одбрамбене линије која је грађена у време Константина Великог (306–337), је такође пролазио кроз границу села.Историја и грб Коњара
Демографија Године 2001, 95% становништва насеља се изјаснило као Мађари, 5% као Роми.Скуп података о националности пописа из 2001. године
На попису из 2011. године, 94,7% становништва се изјаснило као Мађари, 8,7% као Роми (5,2% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 4,3%, калвинисти 44,5%, гркокатолици 0,5%, без вероисповести 33,5% (15,6% није одговорило).
У 2022. години, 91,6% становништва се изјаснило као Мађари, 8,8% као Роми, 0,1% као Украјинци, 0,6% као друге, недомаће националности (8,1% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према вероисповести, 31,2% су били реформисани, 1,9% римокатолици, 0,5% гркокатолици, 1,3% остали хришћани, 0,1% православци, 29% неконфесионални (35,8% није одговорило).
Референце
Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Коњар на arcanum.com Жупаније и градови Мађарске Dr. Borovszky Samu Коњар на cimerek.hu Konyár − „Националних и историјских симбола Мађарске“
Категорија:Насељена места у жупанији Хајду-Бихар