мини|десно|300п|Приказано црним тачкастим ознакама „Limes Sarmatiae” (сарматски лимес) на мапи мини|200п|Реконструкција куле римског утврђења на линији Черш-арок. Током археолошких ископавања, поред система ровова откривени су римски војни логор (Фелшегод) и стражарска станица (Хатван).Припрема еколошке реконструкције Чершовог рова коришћењем ГИС метода , tajokologiailapok.szie.hu Ђавољи јарак () такође познат као Чершов шанац (Csörsz árka) или сарматска граница (латински: ), представља неколико линија римских утврђења изграђених углавном током владавине Константина Великог (306–337), које су се протезале између данашње Мађарске, Румуније и Србије.
Ђавољи јарак је назив дат остацима древног одбрамбеног система дугог приближно 1260 km у Мађарској, који окружује Велику равницу. Изграђени одбрамбени систем који се састоји од утврда, јаркова и шанчева, почиње од дунавског завоја, протеже се источно дуж северне ивице Велике равнице до реке Тисе, затим скреће југоисточно око Дебрецена и протеже се све до Доњег Дунава. Тачно порекло и функција Чорсз шанца су и даље предмет дебате. Познат је под неколико имена у зависности од региона: Ördög árka, Avarárok, Ördögárok, Ördögborozda, Csörsz-árok, Rapsonné útja, Ördögszántás, Kakasborazda.Ördög-árok Magyar néprajzi lexikon , arcanum.hu Ђавољи јарак је систем ровова изграђених под римском контролом или независно од стране Сармата.
Шанац се први пут помиње у документу из 1067. године: ...велика јама, која се протеже до Арукшегуја, протеже се ...(„magna fovea, huae protensa usque ad Aruksceguj tendit“).Mi is az a Csörsz-árok? , jaszcorvina.wplanet.hu Његови остаци били су јасно видљиви више од 1600 година, али због индустријског крчења земљишта које је почело у 19. веку, сада се могу јасно идентификовати само мали делови. Ваздушна археологија је од велике помоћи у одређивању његове тачне локације. Рута је избегавала подручја са растреситим, песковитим земљиштем (где је могла брзо бити закопана), а тамо где улази у влажна, мочварна подручја, терен се вероватно разликовао од данашњег када је изграђена.
Историја Утврђења су се састојала од низа одбрамбених земљаних бедема и јарака који су окруживали равницу реке Тисе. Простирала су се од Аквинкума (унутар данашње Будимпеште) ка истоку, дуж линије северних Карпата до близине Дебрецена, а затим ка југу до Виминацијума (близу данашњег Старог Костолца). Devil's Dykes essays with photos (in Hungarian)
Ова римска одбрамбена линија је била намењена заштити територије Јазига (сарматског племена које је насељавало равницу Тисе, а које је Константин примио у Царство и свео на статус притока) и од упада околних Гота и Гепида.Penguin Atlas 87
Неки елементи утврђења, међутим, датирају из 2. века нове ере и вероватно су представљали ранију одбрамбену линију изграђену под царем Марком Аурелијом (владао 161–180) у време Маркоманских ратова, претходне прилике када су равницу Тисе окупирали Римљани.
Сарматијски лимес је имао за циљ проширење римског лимеса и изграђен је истовремено са Константиновим зидом у Влашкој (повезаним са Мезијским лимесом). Међутим, уништен је после неколико година, крајем 4. века.
Заиста, 374. године нове ере, Квади, германско племе на подручју данашње Моравске и Словачке, негодујући због подизања римских утврђења дуж „Сарматијског лимеса“ северно и источно од Дунава, на ономе што су сматрали својом територијом, и додатно разјарени подмуклим убиством свог краља Габинија, прешли су реку и опустошили провинцију Панонију.
Године 375, цар Валентинијан I је повратио Панонију са неколико легија. Након кратке кампање у којој су Квади брзо поражени, утврђења „Сарматијског лимеса“ су поправљена. Међутим, током аудијенције са квадским посланством у Бригетију на реци Дунав (сада Сьони у Мађарској), став изасланика је толико разбеснео Валентинијана да је доживео мождани удар док је љутито викао на њих, што је довело до његове смрти 17. новембра.
Након његове смрти, политичке борбе и недостатак доброг вођства у Римском царству довели су до заборава и уништења „Сарматског лимеса“.
Димензије Дубина рова: 2–5 m Ширина рова: 5–8 m Укупна дужина система рова: ~1260 km Ограђена површина: ~60-65.000 km² Количина премештене земље: ~10 милиона m³ Број радних дана утрошених на изградњу: ~10 милиона (или 2.250 дана на основу 15 година, 5 месеци годишње; или 1.800 дана на основу брзине од 700 м/дан.) Број људи укључених у изградњу: ~5.500 људи „Брзина“ изградње рова: ~700 м/дан (на основу 15 година изградње и (израчунато са 5 радних месеци годишње)
Остаци Два рестаурирана дела јарка могу се видети и у облику изложбе: М3 Археопарк код Полгара, поред аутопута, ово приказује само центар Археопарка, а не и јарак: . Мали реконструисани део савременог бедема и данас се може видети источно од Дебрецена, на јужној страни пута који води до Вамошперча, насупрот Шумске железнице Жужи, локација јарка из описа: стајалиште Чере-ерде, у шуми.
Литература
Balás Vilmos: Az alföldi hosszanti földsáncok, Régészeti füzetek Ser II. No. 9, Magyar Nemzeti Múzeum, Budapest, 1961 Soproni Sándor: Limes sarmatiae. Archaeologiai Értesítő|Archeológia Értesítő 96., 1969 Patay Pál (régész): Neuere Ergebnisse in der topographischen Untersuchung der Erdwalle in der Tiefebene, Móra Ferenc Múzeum Évkönyve, Szeged, 1969/2 Mócsy András: Pannonia and Upper Moesia, London, 1974 Borzsák István: Semiramis kertjeitől a Csörsz árkáig, A Magyar Tudományos Akadémia Nyelv- és Irodalomtudományi Osztályának Közleményei 30., Budapest, 1978 E. Luttwak: La grande strategia dell’Impero romano, Milánó, 1981 AAVV, Il mondo di Roma imperiale: la formazione, Bari, 1989 Molnár Géza: Az ártéri gazdálkodás, 1991 Makkay János: Attila kardja, Árpád kardja, Csongrád Megyei Múzeumok Igazgatósága, Szeged, 1995, Fischl Klára: Előzetes jelentés a Csörsz-árok kutatásáról Csincsén, Somogyi Múzeumok Közleményei 11., 33–46. o., 1995 Istvánovits Eszter–Kulcsár Valéria: The history and perspectives of the research of the Csörsz Ditch, Proceeding of the XVIIIth Internatinal Congress of Roman Frontier Studies Held in Amman, 2000 Garam Éva–Patay Pál–Soproni Sándor: Sarmatischen Wallsystem im Karpatenbecken, Régészeti Füzetek Ser. II., No. 23. Magyar Nemzeti Múzeum, Budapest, 1983, 2003 Száraz M. Gy.: Ördög barázdája, Magyar Nemzet (napilap, 1938–2018), 2004. január 24. Tóth József (geográfus): Ősi épített tájak a Kárpát-medencében, Fríg Kiadó, Budapest, 2007 J. R. Whittaker: Le frontiere imperiali, in: Storia dei Greci e dei Romani, vol. 18, La Roma tardo-antica, per una preistoria dell’idea di Europa, Milánó, 2008 Bernát Péter: A legendától a valóságig: a Csörsz-árok története , Múlt-kor, 2007. szeptember 20. Bernát Péter: Taktika és stratégia a római erődépítészetben, Várak folyóirat, 2009/2., április, 18–22. o. Patay Pál: Csörsz árka, Várak folyóirat, 2009/3., június, 8–12. oldal Harkányiné Székely Zsuzsanna: Csörsz-árok, Tájak–Korok–Múzeumok Egyesület 823. kötet, Budapest, 2010, Harkányiné Székely Zsuzsanna: Csörsz-mondák, Szent István Egyetem Kiadó, Gödöllő, 2016 Farkas Kristóf Vince: A Csörsz-árok rejtélye; Rubicon (folyóirat), 2017/6. szám, 34–37. o. Csörsz árka. Régészeti közlemény Réső Ensel Sándor uti naplójából; Sz. és H. Közlöny Kny., Nyíregyháza, 1875 Bartalos Gyula: Magyarország önállásának és függetlenségének kivívása 1074 és 1075-ben a csörszárkok, mint haditényezőknek felhasználása által; Érseki lyc. Ny., Eger, 1910 Csörsz-árok; szerk. Harkányiné Székely Zsuzsanna et al.; TKM Egyesület, Bp., 2010 (Tájak, korok, múzeumok kiskönyvtára) Csörsz-mondák; szerk. Harkányiné Székely Zsuzsanna; SZIE, Gödöllő, 2016 Csörsz-tanulmányok; szerk. Harkányiné Székely Zsuzsanna; SZIE, Gödöllő, 2017
Референце
Спољашње везе Harkányiné Székely Zsuzsanna, Benő Dávid, Prunner Andrea, Katona Andrea: A Csörsz-árok térinformatikai feldolgozása G-portál – Római erőd Tájalakítás a római birodalom idején – tájrendezés Pannóniában A legendától a valóságig: a Csörsz-árok története A Csörsz-árok földrajzi bemutatása A Csörsz-árok у Хидаслигет код Темишвара A Csörsz árka – Lánczi Ágnes rádióriportja, Kossuth Rádió, MR1-Kossuth Rádió, 2010. szeptember 21. A Csörsz-árok olyan kincs, amit védeni kell!, Nyugati Jelen, 2010. október 26. Kerepes történelmi kulturális öröksége, a Csörsz-árok, Szent István Egyetem, 2011. április 12. Csörsz-árok – avagy a Római Birodalom határa az Alföldön, Mezőkövesd.hu, 2011. november 15. Mi is az a Csörsz-árok? , Tuti-tipp.hu, 2011. január 17. A Csörsz-árok, Rómaikor.hu Elfeledett örökségünk: a Csörsz-árok, JászberényOnline.hu, 2012. január 24. A Csörsz-árok múltja és jelene, Jászkürt.hu, 2012. január 31. Védetté nyilvánítása, Limesblog.hu, 2012. szeptember 23. Térképen a Csörsz-árok, térkép: OpenStreetMap
Категорија:Бедеми Категорија:Римска утврђења у Мађарској Категорија:Римска утврђења у Србији Категорија:Археологија у Мађарској Категорија:Археологија Србије Категорија:Мађарска у римско доба