Исус пролетер (), је кинески историјски роман заснован на животу Исуса Христа. Написао га је библичар Џу Вејџи и објављен је 1950. године.
Садржај У предговору Џу напомиње да је написао Исуса пролетера да би одбацио сва „недостојна погрешна тумачења Исуса која су се нагомилала током година и открио стварног Исуса: човека скромног порекла рођеног у радничкој породици“. Марксистичка терминологија је истакнута у Исусу пролетеру; на пример, израз „пролетаријат“ појављује се 55 пута, док се „експлоатација“ појављује 23 пута.
Историја објављивања У есеју из 1935. Џу Вејџи — истовремено побожни протестант и ватрени националиста — написао је да је „Исус био вођа великог интегритета који је предводио пролетерске масе у борби против римског империјализма“. Године 1948, две године пре објављивања књиге, Џу је већ био написао биографију Исуса једноставно насловљену Јесу ђиду () или Исус Христос. Међутим, пошто је зажалио што у свом ранијем делу није приказао Исуса из „пролетерске тачке гледишта“, одлучио је да напише још један роман о Исусу, овога пута с марксистичким призвуком.
Пишући Вучан џе Јесу џуан () или Исуса пролетера, Џу је био под великим утицајем дела „О историји раног хришћанства“ Фридриха Енгелса и Темеља хришћанства Карла Кауцког. Инспирацију је такође пронашао у текстовима као што су The Proletarian Gospel of Galilee Ф. Хеберта Стеда; The Days of His Flesh теолога Дејвида Смита са Меџи колеџа; The Call of the Carpenter Баука Вајта; и Musansha Iesu () јапанског социјалисте и конгрегационалног свештеника Наоза Јонезаве. Штавише, колапс Куоминтанга и успон Комунистичке партије Кине наводно су омогућили Џуу да „јасније види“ да је Исус био пролетер.
Критички пријем Чин Кен Па описује Исуса пролетера као „једно од два главна дела о хришћанском социјализму у Кини“, заједно са Револуционарним столаром Џанг Шиџанга ().
Референце
Литература
Категорија:Романи о Исусу Категорија:Романи 1950. Категорија:Хришћански социјализам