Тепе () је село у Мађарској, у источном делу државе. Село се налази у региону велике јужне равнице, Хајду-бихарске жупаније у Деречка јарашу.Основни подаци и поштански број селаНасеље са геоподацима]
Географија мини|лево|200п|Мапа територије насеља из 1782. (Josephinische Landesaufnahme) мини|лево|130п|Мапа из 1892. Његова најважнија приступна друмска рута је главни пут 47, који се протеже дуж западне ивице његовог унутрашњег подручја, до насеља се може доћи из оба суседна града. Његова главна улица је споредни пут 48 106 (Ракоци улица - Дожа Ђерђ улица) који се од њега одваја. Повезан је са Сентпетерсегом сеоским путем без броја.
Није повезан железничком пругом; најближа железничка веза је станица Деречке-Вашартер железничке пруге Дебрецен–Нађкереки, удаљена нешто више од 5 километара.Magyarország kistájainak katasztere. Dövényi Zoltán. Друго, ревидирано и проширено издање. Budapest: MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. 2010. 266. o.
Лежи северно од Беретћоујфалуа, јужно од Деречкеа, поред реке Кало. Поред поменута два града, има само једно треће суседно насеље: граничи се са Сентпетерсегом на југоистоку.Таксативни подаци о насељу
Историја Према изворима, ово је било место насељавања чак и пре доласка Мађара на ове просторе. О томе сведоче подаци у Варадском регеструму, према којима је између 1214-35. године човек из Тепеа стајао пред судом у Вараду који је судио тестом ужареног гвожђа. Штавише, старину села доказује и папски регистар десетине, у којем се наводи да је почетком 14. века свештеник по имену Петер Тепе морао да плати 8 гари папи.Кратка историја насеља
Тепе је био древни племићки посед, који се у документима помиње као Тепа већ 1311. године. У то време, село је било посед палатина Доше. Крајем 13. века, насеље се помиње као посед бана Рафаела, а касније као проректора каптола Варадске катедрале, а од 1491. године породица Кевари је била власник насеља. Године 1552. помиње се као посед Семере Шебештина, а 1595. као посед Равазђака.
Године 1647, кнез Ђерђ I Ракоци је поклонио племићки посед витезу по имену Киш Мартон, тадашњем капетану керешсешког хајдучког округа.
Пусте Мајор и Мергеш такође су припадале Тепеу.
Демографија Године 2001, 99% становништва насеља се изјаснило као Мађари, 1% као Роми.Скуп података о националности пописа из 2001. године
На попису из 2011. године, 96,5% становништва се изјаснило као Мађари, 1,9% као Роми (3,5% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 1,8%, калвинисти 73,7%, гркокатолици 0,2%, неконфесионално 17,5% (6,6% није одговорило).
У 2022. години, 95,9% становништва се изјаснило као Мађари, 1,3% као Роми, 0,1% као Румуни, 0,1% као Срби, 2,4% као друге, недомаће националности (3,9% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према вероисповести, 39,2% су били реформати, 1,6% римокатолици, 0,6% гркокатолици, 0,2% остали хришћани, 0,6% остали католици, 18,7% неконфесионални (39,1% није одговорило).
Референце
Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Подаци о свим насељима жупаније са сликама стр. 195 — 108. Жупаније и градови Мађарске Dr. Borovszky Samu
Категорија:Насељена места у жупанији Хајду-Бихар