Битка за пут живота и спаса, позната и као пробој Коридора живота, била је војна операција Војске Републике Српске (ВРС) и Српске војске Крајине (СВК) изведена од 14. до 28. јуна 1992. године на подручју Посавине. Битка представља прву, одлучујућу етапу шире операције Коридор 92, са циљем успостављања копнене везе између западних дијелова Републике Српске и Републике Српске Крајине са источним дијеловима и СР Југославијом. Операција је окончана пробојем коридора на Видовдан - 28. јуна 1992. године, чиме је прекинута вишеседмична копнена и ваздушна блокада у којој је, због немогућности допремања кисеоника, преминуло 12 беба у бањалучком породилишту.
Битка се сматра највећом и једном од најзначајнијих војних операција ВРС у Одбрамбено-отаџбинском рату, а у српској јавности често се назива „најхуманијом битком” јер њен циљ није био освајање територије већ спасавање српског становништва од глади, болести и уништења. Након пробоја у првој етапи, операција Коридор 92 је настављена до 6. октобра 1992. године ослобађањем Босанског Брода и избијањем на ријеку Саву.
Позадина
Након избијања рата у Босни и Херцеговини 1992. године, хрватске и муслиманске снаге успоставиле су блокаду западних дијелова Републике Српске, чиме је прекинут сваки копнени и ваздушни саобраћај према истоку и Србији. Више од милион и по Срба у западној Босни и Републици Српској Крајини нашло се у потпуном окружењу. Најтежа посљедица блокаде била је трагедија у бањалучком породилишту, гдје је због недостатка кисеоника, чији је транспорт Савет безбедности УН онемогућио усвајањем Резолуције 752 15. маја 1992, преминуло 12 новорођенчади. Овај догађај је био непосредни повод за покретање војне операције.
Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини донијела је одлуку о формирању Војске Републике Српске, која је започела припреме за пробој коридора кроз Посавину. План операције израдила је команда Првог крајишког корпуса ВРС на чијем је челу био генерал Момир Талић. У операцији су учествовале снаге Првог крајишког корпуса (организованог у четири тактичке групе, 16. крајишку моторизовану бригаду и Оперативну групу Добој), Источнобосанског корпуса, као и јединице Српске војске и полиције Крајине, које су у јуну допринијеле са 780 добровољаца.
Посебну улогу у бици имала је добровољачка јединица „Вукови са Вучијака”, формирана 1991. године под командом Вељка Миланковића. Кроз ову јединицу прошло је око 1.000 бораца, од којих је погинуло 43, а рањено око 200.
Ток битке
Војна операција под називом „Коридор 92” започела је 14. јуна 1992. године на подручју Посавине, на фронту дугом око 80 километара. Учествовало је око 40.000 бораца ВРС и СВК, док су ХВО и ХВ на почетку офанзиве имале око 20.000 војника у региону. Главни правац напада био је од Добоја према Броду, дуж ријеке Саве, а примарни циљ ВРС био је пробијање кроз положаје које су држале ХВО и ХВ између Модриче и Градачца, те повезивање са Источнобосанским корпусом ВРС. мини|десно|Мапа војног распореда у Босанској Посавини, април–јун 1992. Кључна одбрамбена тачка на Вучијаку била је кота Липа, коју су бранили припадници Вучијачке бригаде ВРС. У прва три мјесеца рата 1992. године, на линији одбране дугој 25 километара, погинуло је 124 борца са Вучијака и 47 војника Југословенске народне армије, бранећи простор који данас повезује општине Модрича, Брод, Добој, Дервента и Вукосавље. Одбраном Липе створени су услови за пробој коридора.
Дана 26. јуна 1992. године, у селу Скугрић код Модриче, дошло је до историјског сусрета војника Првог крајишког корпуса, припадника МУП-а Републике Српске и здружених снага Милиције и Српске Војске Крајине са јединицама Источнобосанског корпуса ВРС, чиме је успостављена копнена веза. Овим чином је остварен примарни циљ прве етапе операције.
Операција је окончана 28. јуна 1992. године на Видовдан, када је коридор у потпуности пробијен. Тим чином омогућен је доток хране, лијекова, нафте и електричне енергије у западне дијелове Републике Српске. Након ове етапе, операција Коридор 92 настављена је заузимањем Дервенте (4-5. јула), Оџака (12. јула) и коначно Босанског Брода (6. октобра 1992).
Жртве
Према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске, у операцији „Коридор 92” погинуло је:
855-877 припадника Војске Републике Српске, 14-15 припадника Министарства унутрашњих послова Републике Српске, 17-19 припадника МУП-а и Српске војске Крајине.
Укупан број погинулих бораца ВРС и СВК у овој операцији процјењује се на око 900. Више од 2.000 бораца је рањено. Према хрватским изворима, у борбама од априла до октобра 1992. погинуло је 343 припадника ХВ и 918 припадника ХВО, док су током артиљеријског бомбардовања Славонског Брода погинула и 116 цивила.
Значај
Пробој коридора омогућио је спајање западних дијелова Републике Српске и Републике Српске Крајине са источним дијеловима и Србијом, чиме је прекинута вишеседмична изолација и спријечен хуманитарни колапс. Операција се сматра пресудном за даљи ток рата и опстанак Републике Српске. Након завршетка цијеле операције, ВРС је контролисала око 760 км² територије Босанске Посавине.
У српској историографији и јавном памћењу, битка за Коридор живота често се пореди са Косовским бојем као симбол борбе за слободу и опстанак. Сваке године на Видовдан и у данима око Спасовдана, на коти Липа на Вучијаку, одржавају се комеморативни скупови „Дани Липе на Вучијаку” у знак сјећања на погинуле борце.
Види још Операција Коридор 92 Вукови са Вучијака Вучијак Рат у Босни и Херцеговини Војска Републике Српске
Референце
Литература
Спољашње везе РТРС: Шикарац о Вуковима са Вучијака - видео-прилог Вечерње новости: Годишњица битке на Вучијаку Политика: Пробој Коридора 1992. Радио-телевизија Републике Српске: Ђокић о пробоју Коридора
Категорија:Битке Рата у Босни и Херцеговини Категорија:Битке Војске Републике Српске Категорија:1992. у Босни и Херцеговини Категорија:Операција Коридор 92 Категорија:Историја Републике Српске Категорија:Посавина Категорија:Видовдан