мини|десно|300p|Поглед са степеница Светог Гелерта (1943)

Црква Светог Димитрија или Црква Свете Тројице, позната и као Српска саборна црква у Табану, била је српска православна црква у Будимпешти, у некадашњој српској четврти Табану, на будимској страни града. Овај саборни храм припадао је Будимској епархији и био је једно од најзначајнијих средишта духовног и културног живота Срба у Будиму. На месту пређашње цркве из 1697. године, од 1742. до 1751. године је подигнута нова црква према пројекту архитекте Адама Мајерхофера, у стилу средњоевропског барока. Тешко је оштећена током битке за Будимпешту 1944–1945. године, а Ракошијев режим је срушио цркву 1949. године.Csáki, Tamás (ур.). Szerb székesegyház a Tabánban. Az eltűnt Rácváros emlékezete. Budapest: Budapesti Történeti Múzeum, 2018.

Историја

Стара црква

После Велике сеобе Срба 1690. године, велики број српских досељеника настанио се у Будиму. У доњем делу града формирано је српско насеље које је постало познато као Табан, односно Рацварош (, „српска варош“). Табан је био познат и као Рајценштат (Raitzenstadt), што значи „град Срба“. Први попис из 1696. године забележио је више од 1.000 српских породица на том подручју (око 5.000 људи). Већина нових досељеника била је православне вероисповести. Године 1702, од 711 опорезованих старешина домаћинстава, њих 461 припадало је Српској православној цркви, док је 250 припадало Католичкој цркви.Nagy Lajos: Budapest története III. A török kiűzetéstől a márciusi forradalomig, Akadémiai Kiadó, Budapest, 1975, Табан је током XVIII и XIX века био једно од најзначајнијих средишта српског живота у Будиму.

мини|усправно|лево|Пројекат цркве Адама Мајерхофера

Прва српска православна црква у Табану била је посвећена Светом Димитрију Солунском. Према подацима Будимске епархије, њена изградња започета је 1697. године.

Због дотрајалости старе цркве и потребе за већим храмом, српска заједница је током XVIII века приступила изградњи нове цркве. Пројекат је поверен архитекти Адаму Мајерхоферу, који је био један од значајнијих архитеката барокне архитектуре у Будиму.Simon, Katalin. „Az ortodox rácok és a Tabán a 18. században“. У: Csáki, Tamás и Golub, Xénia (ур.), Szerb székesegyház a Tabánban. Az eltűnt Rácváros emlékezete. Budapest, 2019,

Нова црква Градња нове цркве започета је 1742. године. Храм је грађен као монументална једнобродна барокна грађевина са западним звоником и источном апсидом. Радови су окончани 1751. године.

Нова црква је освећена 3. јуна 1751. године. Према званичним подацима Будимске епархије, храм је освећен као црква Свете Тројице, док је у галерији храма постојала капела посвећена Светом Димитрију, чиме је настављена традиција посвећености претходне цркве.

Први иконостас новог храма израдио је дуборезац Антоније Михић, док је иконе осликао Василије Остојић.

Првобитни торањ цркве имао је једноставан пирамидални кров. Године 1775. добио је богато украшен бакарни торањ у рококо стилу. Пројекат торња приписује се Михаилу Соколовићу, а дрвени модел торња израђен је 1774. године.Tóth, Árpád. „Főnixmadárként feltámadó szakrális tér a budai szerbek püspöki templomából“. Műemlékvédelem, 2018/6,

Током XVIII века црква је била окружена српским кућама, школом и другим објектима српске заједнице. Њена околина представљала је средиште српског насеља у Табану.Nagy, Lajos. Budapest története III. A török kiűzetéstől a márciusi forradalomig. Budapest: Akadémiai Kiadó, 1975,

XIX век

Дана 5. септембра 1810. године у Табану је избио велики пожар у којем је страдао и храм. У пожару је уништена или оштећена значајна црквена имовина, укључујући и првобитни иконостас.

После пожара приступило се обнови цркве и изради новог иконостаса. Дрворезбарске радове извео је Петар Падић, док је сликарски део поверен Арсенију Теодоровићу.Арсеније Теодоровић и српска црква у Будиму. Нови Сад: Галерија Матице српске, 2017.

Арсеније Теодоровић је радио на новом иконостасу у периоду после 1810. године. Према подацима Будимске епархије, нови иконостас је завршио 1824. године.

Унутрашњост цркве била је украшена зидним сликама и композицијама Арсенија Теодоровића. На своду испред иконостаса налазила се композиција Бога Оца окруженог небеским силама, док су у угловима били представљени четворица јеванђелиста.Horler, Miklós (ур.). Budapest műemlékei I. Budapest: Akadémiai Kiadó, 1955,

Године 1838. црква је поново претрпела оштећења током велике поплаве Дунава.

Црква је била важно средиште живота Срба у Будиму. Међу њеним паросима били су Петар Витковић и његов син Јован Витковић. Током XIX века у храму су служили и други угледни српски свештеници.

Године 1898. црква је поново обновљена.

XX век

Током првих деценија XX века Табан је постепено мењао свој изглед. Велики урбанистички радови довели су до рушења већег дела старог насеља, а српска црква је остала један од последњих видљивих трагова некадашње српске заједнице у овом делу Будима.

Током Другог светског рата и нарочито током опсаде Будимпеште крајем 1944. и почетком 1945. године, црква је тешко оштећена. Уништени су кров и торањ, док је значајан део унутрашњости оштећен.

Иако је зграда била тешко оштећена, велики део иконостаса је сачуван. Значајан део црквеног инвентара такође је спасен и после рушења храма пренет у друге установе и храмове.Szerb székesegyház a Tabánban. Az eltűnt Rácváros emlékezete. Budapest: Budapesti Történeti Múzeum, 2018,

После рата било је могуће обновити храм, али до обнове није дошло. Године 1949. црква је потпуно порушена за време Ракошијеве диктатуре.

Према Будимској епархији, рушење је извршено одлуком тадашњих комунистичких власти.

Архитектура Црква је била једнобродна барокна грађевина са западним звоником и источном апсидом. Била је грађена од камена и опеке, а главна фасада имала је наглашен средишњи део са барокним забатом. Звоник је имао богато украшену рококо завршницу од бакра. Његов декоративни изглед представљао је један од најзначајнијих елемената спољашње архитектуре храма. Унутрашњост је била подељена на три травеја и засведена. На западној страни налазила се певница, а у источном делу велики иконостас. Свод је био украшен зидним сликама, међу којима су се налазиле композиције Арсенија Теодоровића.

Иконостас

Први иконостас нове цркве из XVIII века израдили су дуборезац Антоније Михић и сликар Василије Остојић. Тај иконостас је страдао у пожару 1810. године. Нови иконостас после пожара израдио је дрворезбар Петар Падић, док је иконе осликао Арсеније Теодоровић. Иконостас је имао више зона са престоним иконама, празничним сценама, апостолима и представама из Христовог живота. Међу најзначајнијим делима била је композиција Свете Тројице, као и икона Светог Димитрија Солунског. После рушења цркве иконе са иконостаса су сачуване и већим делом доспеле у збирку Музеја српске црквене уметности у Сентандреји.

Године 2017. иконе иконостаса су конзервиране и рестауриране у Галерији Матице српске у Новом Саду, у оквиру сарадње са Будимским историјским музејом и Музејом српске црквене уметности.

Пароси

Према подацима наведеним у доступној литератури, међу паросима цркве били су:

Петар Витковић — 1803–1808. Јован Витковић — 1808–1849. Јован Миликишић — до 1864. Јеремија Мађаревић — 1864–1896. Велимир Недељковић — 1898–1936. Душан Вујичић — 1939–1949.

Сећање на цркву мини|Спомен-звоно на месту некадашње цркве На месту некадашње цркве Светог Димитрија 2014. године подигнуто је спомен-обележје као сведочанство о постојању српске цркве у старом Табану. Спомен-обележје је подигнуто залагањем Српске самоуправе у Мађарској и уз благослов будимског епископа.

На празник Светог Димитрија код спомен-обележја се окупљају припадници српске заједнице и служи се помен ктиторима, будимским епископима, свештенослужитељима и верницима некадашње српске вароши Табан.

Галерија

Види још Будимска епархија Срби у Мађарској Табан Српска православна црква Велика сеоба Срба Арсеније Теодоровић Адам Мајерхофер

Референце

Литература

Csáki, Tamás (ур.). Szerb székesegyház a Tabánban. Az eltűnt Rácváros emlékezete. Budapest: Budapesti Történeti Múzeum, 2018. Csáki, Tamás и Golub, Xénia (ур.). Szerb székesegyház a Tabánban. Az eltűnt Rácváros emlékezete. Budapest, 2019. Nagy, Lajos. Budapest története III. A török kiűzetéstől a márciusi forradalomig. Budapest: Akadémiai Kiadó, 1975. Nagy, Lajos. „Rácok Budán és Pesten (1686–1703)“. Tanulmányok Budapest Múltjából, 13, 1959. Simon, Katalin. „Az ortodox rácok és a Tabán a 18. században“. У: Csáki, Tamás и Golub, Xénia (ур.), Szerb székesegyház a Tabánban. Az eltűnt Rácváros emlékezete. Budapest, 2019. Tóth, Árpád. „Főnixmadárként feltámadó szakrális tér a budai szerbek püspöki templomából“. Műemlékvédelem, 2018/6. Horler, Miklós (ур.). Budapest műemlékei I. Budapest: Akadémiai Kiadó, 1955. Арсеније Теодоровић и српска црква у Будиму. Нови Сад: Галерија Матице српске, 2017.

Спољашње везе

Српска Православна Епархија будимска

Категорија:Срби у Мађарској Категорија:Цркве Епархије будимске Категорија:Будимпешта