Драган Карлеуша (Београд, 1. јануар 1947) српски је полицијски официр у пензији и некадашњи високи функционер Министарства унутрашњих послова Србије. Био је заменик начелника Управе за борбу против организованог криминала (УБПОК), а у јавности је најпознатији по руковођењу полицијским радним групама које су истраживале случај Хладњача и убиство новинара Славка Ћурувије.

Биографија

Рани живот и полицијска каријера

Рођен је 1. јануара 1947. у Београду. Завршио је Средњу техничку школу „Петар Драпшин”, а потом и вишу техничку школу. У Министарству унутрашњих послова почео је да ради 1975. године, најпре у Управи за информатику. Касније је прешао у криминалистичку службу, где је радио на предметима имовинских деликата, тешких крађа и разбојништава. Од 1983. до почетка 2001. бавио се сузбијањем крађе и кријумчарења уметничких дела, културних добара и археолошких предмета.

Током 2001. био је оперативац полицијског тима „Поскок”. У мају те године обављао је функцију заменика начелника Управе криминалистичке полиције, а након оснивања УБПОК-а био је заменик његовог начелника, са чином капетана.

Почетком 2004. налазио се на месту помоћника начелника УБПОК-а. Пензионисан је у марту исте године. Према његовој тадашњој изјави, пензионисање је затражио сам, пошто је услове за пензију испуњавао још 2000. године.

Случај Хладњача

Министар унутрашњих послова Душан Михајловић образовао је 8. маја 2001. радну групу за испитивање навода о хладњачи са телима која је 1999. извучена из Дунава код Текије. За шефа радне групе постављен је Карлеуша. Група је прикупљала податке о уклањању тела албанских цивила убијених током рата на Косову, њиховом превожењу у централну Србију и тајном сахрањивању у масовним гробницама.

Према налазима радне групе које је Карлеуша касније изложио пред Хашким трибуналом, тела из хладњаче превезена су до наставног центра МУП-а у Батајници, док је возило уништено у Петровом Селу код Кладова. Радна група је утврдила и да је прикривање било означено шифром „Дубина два” и чувано као државна тајна.

О резултатима истраге сведочио је у јулу 2002. пред Хашким трибуналом, у поступку против Слободана Милошевића. Као пензионисани полицијски функционер сведочио је 2009. и пред Већем за ратне злочине Окружног суда у Београду, на суђењу за убиство албанских цивила у Сувој Реци.

Истрага убиства Славка Ћурувије

У оквиру тима „Поскок” Карлеуша је предводио радну групу задужену за истрагу убиства новинара и издавача Славка Ћурувије. Након укидања „Поскока”, рад на предмету настављен је у УБПОК-у. Карлеуша је касније навео да је истрага утврдила ко је из Ресора државне безбедности пратио Ћурувију, али да полиција у то време није успела да прикупи доказе о непосредним извршиоцима и налогодавцима убиства.

У октобру 2016. сведочио је о тој истрази пред Специјалним судом у Београду. Изјавио је да је полицијски тим 2001. располагао индицијама о умешаности припадника државне безбедности, али не и доказима довољним за подношење кривичне пријаве. Такође је навео да је током истраге проверавано више дојава које су касније одбачене као неосноване.

Приватни живот

Женио се два пута. Из првог брака са Дивном Карлеушом има ћерку, певачицу Јелену Карлеушу, док из другог брака има два сина.

Референце

Категорија:Рођени 1947. Категорија:Београђани Категорија:Официри МУП-а Србије