Бол у мишићима или мијалгија је симптом повезан са многим болестима, укључујући фибромијалгију, неуродегенеративне болести, дегенеративне болести кичме итд. Мијалгија је велики медицински проблем који погађа 60~85% популације (током живота). Бол у мишићима се такође може осетити у лигаментима, тетивама и фасцији. Најчешћи узрок акутне мијалгије је прекомерна употреба мишића или одређене групе мишића ( и почиње током или непосредно након активности) а други вероватни узрок је на пример инфекција (укључујући грип ), и знак је болести које погађају цело тело) или поремећај који погађају везивно ткиво у целом телу (као што је лупус ) и може изазвати бол.Дуготрајна (хронична) мијалгија може бити узрокована метаболичком миопатијом, неким нутритивним недостацима, ME/CFS, фибромијалгијомClauw DJ. Fibromyalgia. In: Goldman L, Cooney KA, eds. Goldman-Cecil Medicine. 27th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2024:chap 253. и синдромом појачаног мишићно-скелетног бола.

У диференцијалној дијагностици важно је разликовати мијалгију од миопатије (болести мишића) и миозитиса (упале мишића). Већина људи са мијалгијом нема ни миопатију ни миозитис, а међу људима који имају миопатију или миозитис, мијалгија генерално није примарна тегоба.

Општа разматрања бола у мишићима Иако је учестала разумевање хроничне мијалгије је и даље ограничено, а ефикасан третман за интрактабилну мијалгију попут фибромијалгије и даље недостаје. Иако је мултифакторски, један познати узрока бола у мишићима је ткивна ацидоза. Експериментални бол у мишићима може бити изазван интрамускуларном инфузијом пуферованог киселог раствора код људи. Такође, студије на животињама су откриле да кисела инфузија активира хемосензитивне ноцицепторе путем јонских канала и рецептора који детектују протоне. Занимљиво је да је сигнализација киселине у мишићним аферентним влакнима промискуитетна и може бити или проноцицептивна или антиноцицептивна, скован је термин снгцепција за описивање соматосензорне функције осећаја киселине. Недавне студије РНК секвенцирања појединачних ћелија показале су да су протонски сензорни јонски канали и рецептори експримирани у свим субпопулацијама соматосензорних неурона, укључујући ноцицепторе и неноцицептивне механорецепторе. Поред ацидозе, недавно је откривено да оксидативни стрес може бити још један фактор који активира протонски сензорне јонске канале и тиме покреће бол сличан фибромијалгији код мишева. Свеукупно, разумевање начина на који кисела сигнализација функционише у мишићним аферентима пружиће нове терапијске стратегије за мијалгију.Lee HH, Chen CC. Myalgia! Where does it come from? Acta Neurol Taiwan. 2023 Dec 30;32(4):230-239. PMID: 37967833.

Етиологија Бол у мишићима након вежбања је чест, посебно након што пацијент испроба нешто ново. Бол у мишићима може се јавити одмах (акутни бол) или се може јавити дан или два касније ( бол у мишићима са одложеним почетком ). С друге стране, бол можете имати због недовољног кретања или због коришћења само неких мишића, а других не. На пример, канцеларијски послови који укључују дуготрајно седење могу изазвати укоченост и бол у мишићима.

Најчешћи узроци болова у мишићима су:

Повреда или траума, укључујући уганућа и истегнућа мишића Прекомерна употреба мишића, пребрзо без загревања или пречесто Напетост или стрес

Хронични болни синдроми - који узрокују болове у мишићима без оштећења мишића. Стања попут фибромијалгије и синдрома хроничног умора могу изазвати бол у целом. Неуромускуларни поремећаји који утичу на то како живци комуницирају са мишићима. Они могу изазвати разне проблеме, укључујући грчеве мишића , атрофију мишићаи бол у живцима . Одређени метаболички поремећаји и неравнотеже - на пример, хипотиреоза , недостатак витамина Д и електролитски дисбаланс могу пореметити нормалну функцију мишића, узрокујући бол. Исхемија - или губитак протока крви у мишићу. Ово се може десити ако имате крвни угрушак (инфаркт мишића) или ако јак оток прекида проток крви ( синдром мишићног компартмента ). Рак- ако релативно редак, канцерогени тумор који почиње у вашем мишићном ткиву или продире у њега може изазвати бол у мишићима. Ракови који почињу у вашим меким ткивима називају се саркоми .

Бол у мишићима може узроковати и:

неким лекови, као што су АЦЕ инхибитори (за снижавање крвног притиска), кокаин и статини (за снижавање нивоа холестерола) дерматомиозитис електролитским дисбалансом , као што је случај са веома ниским нивоом калијума или калцијума фибромијалгија, инфекција као што су грип, лајмска болест, маларија, мишићни апсцес, полио , пегава грозница Стеновитих планина и  трихинелоза аутоимуне болести, као што су целијакија, системски еритематозни лупус, реуматична полимијалгија полимиозитис или Шегренов синдром рабдомиолиза, гастроинтестиналне болести, као што су нецелијакијска осетљивост на глутен (која се може јавити и без дигестивних симптома) и инфламаторна болест црева (укључујући Кронову болест и улцерозни колитис).

Терапија Бол у мишићима изазван привременим узроцима, попут вежбања, истегнућа или пролазне инфекције, обично ће се побољшати уз одмор и кућну негу. Али ако бол траје дуже од неколико дана или се погоршава упркос одмору, то би могао бити знак озбиљнијег проблема који захтева стручну негу (употребу лекова, физикалну терапија или чак процедура за лечење неких стања).

Лечење болова у мишићима може укључивати:

Одмор - ако сте прекомерно користили или истегнули мишиће, то значи да постоје мале пукотине у влакнима која треба да зарасту. Одмор мишића ће им дати прилику да се поново изграде и буду јачи. Нежно истезање - пажљиво, нежно истезање може помоћи у спречавању укочености док се ваши мишићи опорављају. Ако имате повреду, физиотерапеут вам може помоћи када и како да се истежете. Масажа - може ублажити напетост и обновити проток крви у болним мишићима, без обзира да ли су болни од прекомерне или недовољне употребе. Спортисти користе спортску масажу да би се брже опоравили од вежбања. Хладна терапија - код скорашњих повреда или акутног, пулсирајућег бола, хладна терапија може помоћи смањењем упале и отока (ледени облог на болним мишићима или потопње у хладну купку). Топлотна терапија - код старијих повреда или опште напетости и укочености, топлотна терапија може помоћи опуштањем мишића и подстицањем протока крви. Пробајте топлотни облог или топлу купку. Лекови против болова који се издају без рецепта- НСАИЛ (нестероидни антиинфламаторни лекови), попут аспирина и ибупрофена, такође смањују упалу. Локални третмани - против болова могу помоћи у ублажавању локализованих болова у мишићима (ментол, капсаицина или лидокаина, који могу утрнути подручје и смањити бол).

Референце

Спољашње везе

Категорија:Бол