Алмошд () је село у Мађарској, у источном делу државе. Село се налази у региону велике јужне равнице, Хајду-бихарске жупаније у Њирадоњ јарашу.Основни подаци и поштански број селаНасеље са геоподацима]
Географија мини|лево|200п|Куруц Д. Иштван − Битка код Алмошда (фреска) Налази се на источном рубу жупаније, непосредно поред мађарско-румунске државне границе, 35 километара у правцу исток-југоисток од седишта жупаније Дебрецена и 9 километара североисточно од Летавертеша.Magyarország kistájainak katasztere. Dövényi Zoltán. Друго, ревидирано и проширено издање. Budapest: MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. 2010. 266. o.
Суседна насеља на мађарској страни границе су: Багамер на северу, Ујлета на северозападу и Кокад на западу, налази се на краткој удаљености од Летавертеша на северозападу или југозападу. Његова граница се поклапа са државном границом око 7 километара на истоку и југу, најближе насеље у том правцу је Секељхид (Săcueni).Таксативни подаци о насељу
Историја Археолошки налази доказују да су Алмошд и његова околина били насељени још од праисторијских времена. Пронађени су остаци баденске културе из касног бакарног доба, савремене културе Коцофени, културе Ђулаварсанд из средњег бронзаног доба, келтске културе из гвозденог доба (Латенска култура) и скитских, римско-царских сарматских и дачких налаза, као и налази из доба Арпада, средњег века и раног модерног доба.
Његов први познати писани помен је из 1261. године Алмуш (Almus). Његово име је верзија са словом „д“ од ранијег личног имена Алмош (Almus). У прошлости је писано у неколико верзија: Алумаш, Алмуз, Алмуш и Алмош (Alumas, Almuz, Almus, Almos). Насеље је било древно седиште и место сахране клана Чире из Алмошда.Кратка историја насеља
Године 1261, мађарски краљ Стефан V је дао нову даровницу Чиреу, сину Алмоша. Породица Чире из Алмошдија поседовала је Алмошд до 1554. године, када је породица изумрла. Након изумравања породице, село је поклоњено краљевском шталару Ференцу Тају. Године 1442, породица Зоард је такође имала посед овде. Становништво насеља је прешло у реформисану веру почетком 1530-их. Године 1554, постало је власништво Иштвана Доба као донација. Дана 15. октобра 1604. године, Иштван Бочкаи је извојевао победу над војском хајдучког царског генерала Басте на ободу Алмошда (Битка код Алмошда).
После 17. века имао је неколико власника: породице Печи, Багоши, Чанади, Шомодори, Келчеј, Чермел, Гулачи, Балку, Фењеш, Содорај, Мишколци и Казинци (Péchy, Bagossy, Csanády, Somodory, Kölcsey, Chermel, Gulácsy, Balku, Fényes, Szodoray, Miskolczy, Kazinczy család).
Захваљујући племићким добицима, Алмошд је у 18. и 19. веку постао мало племићко насеље (15-20% његових становника било је племићког порекла). Током епидемије куге 1738-43. године, једна трећина становника је умрла. Румунски и русински преци гркокатоличких становника насеља населили су се у Алмошду након епидемије куге.
Почетком 20. века, породице Фратер и Бај, а затим и породице Фекете, имале су овде имања.
Демографија Године 2001, 99% становништва насеља се изјаснило као Мађари, 1% као Роми.Скуп података о националности пописа из 2001. године
На попису из 2022. године, 92,6% становништва се изјаснило као Мађари, 5,4% као Роми, 0,7% као Румуни, 0,3% као Немци, 0,1-0,1% као Хрвати, Јермени, Бугари и Украјинци, 1% као друга, недомаћа националност (7,4% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према својој вероисповести, 48,6% су били калвинисти, 4,5% римокатолици, 11,1% гркокатолици, 0,6% остали хришћани, 0,2% остали католици, 0,1% православци, 10,3% неконфесионално (24,5% није одговорило).
Литература
Nagy Gergő: Археолошки периоди Алмошда Kölcsey Ferenc Emlékház, Álmosd. A költő születésének 200. évfordulóján megnyílt állandó kiállítás vezetője; kiállításrend., szerk. Keresztesné Várhelyi Ilona, bev. Szuromi Lajos; Déri Múzeum, Debrecen, 1990 Kölcsey Ferenc álmosdi évei; szerk. Hamar Péter; Kölcsey Társaság, Fehérgyarmat, 1999 Vajda Mária: Álmosd; szerk. Selmeczi László; Száz Magyar Falu Könyvesháza Kht., Bp., 2002 (Száz magyar falu könyvesháza) Bocskai-napok az Érmelléken. Tudományos konferencia az Érmellékről. Létavértes, 2004. június 18. A Bocskai-szabadságharc, az álmosdi csata és a hajdúk letelepítése 400. évfordulójának megünneplése. Kismarja, 2004. június 20.; szerk. Pántya Julianna, Radványi Réka; Érmellékért Közhasznú Egyesület, Létavértes, 2004 Határon átnyúló együttműködés elősegítése. Vendégvárók, partnerkapcsolatok lehetőségei az Érmelléken; szerk. Túróczi Barnabás, Nyíri Arnold, Fekete Miklós; Önkormányzat, Létavértes, 2005 Zarándokfüzet. Ifjúsági gyalogos zarándoklat a "kiengesztelődés" jegyében. Álmosd – Máriapócs, 2006. augusztus 6-11.; Örökségünk, Nyíregyháza, 2006 Kölcsey Ferenc Emlékház, Álmosd; kiállításrend., szerk. Lakner Lajos, háztörténet Angyal László; Debreceni Irodalmi Múzeum, Debrecen, 2007 Társasági élet Álmosdon innen, Csekén túl. Válogatás az 1988–2008 közötti húsz év nyilatkozatai, avató- és emlékbeszédei köréből; szerk., jegyz. Csorba Sándor; Kölcsey Társaság, Fehérgyarmat, 2010 (A Kölcsey Társaság füzetei) Álmosd; Önkormányzat, Álmosd, 2011 Álmosdi képes krónika, 1-2.; Önkormányzat, Álmosd, 2013–2014 Gondviselés. Álmosdi Református Egyházközség. 10 év visszatekintés; Buzás Árpád, Álmosd, 2016 Álmosdi szakácskönyv. Régmúlt és jelen népi ételkülönlegességei; Önkormányzat, Álmosd, 2016 Nagy Gergő: Almus terra avagy Álmosd földben rejlő története; szerzői, Álmosd, 2018
Референце
Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Подаци о Алмошду на arcanum.com Жупаније и градови Мађарске Dr. Borovszky Samu Аероснимци Алмошда
Категорија:Насељена места у жупанији Хајду-Бихар