У ЛГБТ+ жаргону, „златна лезбијка” () је лезбијка која никада није имала сексуални однос са мушкарцем, док је „златни геј” () геј мушкарац који никада није имао сексуални однос са женом. Ови термини се могу користити у шали, као искрено прихваћени идентитети, или као стереотипи унутар ЛГБТ+ заједнице. Када се користе озбиљно, термини су критиковани као искључиви према бисексуалности, трансродним особама и другим искуствима рода и сексуалности, као и због стигматизације преживелих жртава сексуалног насиља.

Сродни термин „златна асексуална особа” () не односи се на прошло сексуално искуство, већ на асексуалну особу чија се асексуалност не може приписати трауми, инвалидитету или другим спољним факторима.

Историја Најранији познати писани траг овог термина потиче из књиге Revolutionary Laughter: A World of Women Comics из 1995. године, која цитира стендап наступ лезбијске комичарке Керол Стајнел (Carol Steinel), која је рекла: „Ја заправо нисам златна лезбијка — то је лезбијка која никада није спавала са мушкарцем. Не, знам да је шокантно, али је истина — спавала сам једном, случајно, са мушкарцем. Годину дана.” Овај термин је касније употребио Хауард Стерн да би описао Мелису Етериџ у емисији Шоу Хауарда Стерна 1998. године, као и у серији Женске приче 2006. године.

Златни геј и лезбијка Термин златна лезбијка може да позиционира жене које никада нису имале сексуални однос са мушкарцима као „аутентичније”, јер нису „контаминиране” мушкарцима, према речима Луси Џоунс у књизи Dyke/Girl (2012). Може се користити и као хумористично одбацивање хетеросексуалности. У часопису Cosmopolitan, Меријен Елоиз је написала да овај термин може представљати извор поноса или утехе за неке лезбијке, укључујући и оне са трауматичним искуствима у вези са мушкошћу, али да он има и циссексистичке импликације. Такође може бити увредљив према бисексуалним женама.

Шелби и Долан, у књизи Lesbian Women and Sexual Health (2014), наводе да термин златна лезбијка могу користити лезбијке како би стигматизовале друге жене које имају или су имале сексуалне односе са мушкарцима у прошлости. Социјална психолошкиња Петра Бојнтон је, у колумни за The Daily Telegraph, изјавила да је то „токсична етикета” која искључује бисексуалне жене, разноврсност унутар сексуалности и рода, жртве сексуалног насиља и друга животна искуства. Бојнтонова је навела да се овај термин такође може користити као „увреда против лезбијки”. Елизабет Пирс (Elizabeth Pearce) је у својој докторској дисертацији документовала особе које се идентификују као „фем” (енгл. ) лезбијке и које су наилазиле на омаловажавање од стране других лезбијки, било због недостатка „златне звезде” или због неверице да су оне заиста „златне лезбијке”.

Џон Пол Брамер, у својим мемоарима ¡Hola Papi! How to Come Out in a Walmart Parking Lot and Other Life Lessons (2021), описао је фразу златни геј као „широко распрострањену” у геј круговима, и повезао је са „перформативним гађењем” према женским гениталијама или телима, што може да „сведе жене на објекте”. Брамер је одбацио овај термин јер део његове прошлости — његову средњошколску везу са девојком — третира као нешто што се може „одбацити”.

У часопису Feminist Studies, Нен Аламиља Бојд анализирала је лезбијску историју као „историју идеје, а не групе људи”, сматрајући да концепт „златне лезбијке” (или „доживотне лезбијке”) носи „велику идеолошку тежину”. Бојдова је прокоментарисала да хомофилни покрет претходи идентитету „лезбијка”, али да је идеја доживотне лезбијке касније постала корисна одређеним заједницама. У својој докторској дисертацији, Каролин Липи (Caroline Lippy) навела је да је „златна лезбијка” заправо „стереотип заједнице” који одражава комуникационе баријере или недостатак емпатије међу неким лезбијкама: „златна лезбијка” можда није у стању да пружи емпатију или савет лезбијки са ширим сексуалним искуствима.

Златна асексуална особа Термин златна асексуална особа, који је 2010. године сковао један блогер, односи се на асексуалну особу која је физички здрава, друштвена и у свим осталим аспектима се сматра „нормалном”. То је хипотетички идеал особе чија се асексуалност неће одбацити, јер се не може приписати трауми или другим факторима. Термин је одговор на предрасуду да је бити алосексуалан боље него бити асексуалан. За разлику од других термина са префиксом „златна звезда”, он не указује ништа о прошлој сексуалној активности.

Сребрни геј и лезбијка Термин сребрна лезбијка односи се на лезбијку која је у прошлости имала сексуални однос са само једним мушкарцем, и након тога више ни са једним.

Примери употребе Енди Коен се идентификовао са термином златни геј; у својим мемоарима Superficial (2016) он препричава причу о свом ставу према сексу у троје са хетеросексуалним паром у светлу свог поноса што је „златни геј”. У једном чланку, Би-Би-Си (BBC) је описао лезбијску порнографску глумицу Лили Кејд (Lily Cade) као „златну лезбијку”, у вези са њеним одбијањем да има сексуалне односе са трансродним женама. У епизоди „Emergency Contact” (2017), из 9. сезоне серије Вил и Грејс, један лик у шали користи термин платинасти геј (енгл. ) како би указао на то да он није само „златни геј”, већ да је и рођен путем царског реза. Овај термин је, ипак, постао контроверзан.

Према речима жена цитираних у часопису Cosmopolitan, популарност термина златна лезбијка је опала до 2021. године, али је он и даље одражавао концепт који постоји.

Види још Бифобија

Референце

Литература

Категорија:Асексуалност Категорија:Лезбијски жаргон Категорија:ЛГБТ+ жаргон