Њирмартонфалва () је село у Мађарској, у источном делу државе. Село се налази у региону велике јужне равнице, Хајду-бихарске жупаније у Њирадоњ јарашу.Основни подаци и поштански број селаНасеље са геоподацима]
Географија мини|лево|200п|Поглед на Њирмартонфалву из ваздуха мини|лево|130п|Реформатска црква из 1867. мини|лево|200п|Етно кућа у Њирмартонфалви мини|лево|200п|Ловачка кућа Гути Налази се у северном делу жупаније, у Јужном Њиршегу, у пустој, пешчано-брдовитој и шумовитој Лигетаљи, 27 километара североисточно од Дебрецена.
Данас, насеље има приближно 2.000 становника, а његова површина је 57,48 km². Квалитет земљишта административног подручја је просечна вредност 7,6 златних круна, а земљиште је типично песковито. Главни пољопривредни производи су: житарице, поврће и разне врсте и сорте економски корисног дрвећа.Magyarország kistájainak katasztere. Dövényi Zoltán. Друго, ревидирано и проширено издање. Budapest: MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. 2010. 266. o.
Суседна насеља су: Њирадоњ на северу, Њирачад на истоку, Вамошперч на југу, предграђа Дебрецена звана Халап и Нађчере на југозападу и Њирадоњ-Тамашипуста на северозападу. Најближе насеље на западу је Хајдушамшон, али њихова административна подручја се не додирују.Таксативни подаци о насељу
Историја У његовом административном подручју постојала су два села у средњем веку; Багош и Мартонфалва. Први помен Мартонфалве је из Варадског регистра из 1217. године.Њирмартонфалва у donotelibro.hu/books
Име Мартонфалва се први пут појављује у познатим писаним изворима средином 15. века, у повељи породице Калај. Године 1461. породица Парлаги је била властелин насеља. У другој половини 18. века и првој половини 19. века овде су поседе поседовале породице барона Вечеи, Калманцхељи, Морваи, Нађ, Пожгаи, Јанки, Кручаи, Ујфалуши (Vécsey, Kálmánczhelyi, Morvay, Nagy, Pozsgay, Jánky, Krucsay, Újfalussy). Почетком 20. века наследници барона Јожефа Вечеја, Ендреа Ујфалусија, Јожефа Ревичког, Беле Дарваша, Шандора Мадараша, града Дебрецина и Јаноша Сабоа били су власници насеља. Насељу су припадале и степе Гут, Багош и Мартонфалва. Багош и Гут су некада били села, али су уништена током турског периода, а рушевине њихових цркава биле су видљиве још почетком 20. века.
Гути шума, која такође припада граници данашњег села, била је шумско имање, у којем су прво једно (Гут), а затим два села (Кишгут, Нађгут) насељена због подела имања. Прва имања изградили су наследници породице Парлаги на садашњем месту насеља. Били су реформатске вероисповести, а слуге и службеници који су радили на земљи били су углавном католици. Католици су се насељавали у све већем броју од почетка 19. века. У 1830-им, село је имало 150-200 становника, и његов развој се може сматрати континуираним.
Гути шума, која припада административном подручју насеља и граничи се са селом на северу, значајна је и са становишта туризма и заштите природе. Засадио ју је трансилванијски принц Иштван Бочкаи храстовима који добро подносе песак. Овуда пролази рута Плаве туре Велике равнице. Понос шуме је и двестагодишњи храст лужњак назван „Хубертусов храст“, који је заштићен од 1939. године. Ловиште са посебном наменом прво је постало познато по светском рекорду у одстрељеном јелену лопатару 1991. године, а затим 2002. године.Кратка историја насеља
Гут Гут (Gúth) се већ помиње у папском регистру десетине из 1332. године у свом садашњем облику, а касније је наведен као два одвојена села, Киш-Гут и Нађ-Гут. Године 1482. помиње се и име Алшо-Гут. Године 1430. породице Калајаш и Чудар из Олнода, а 10 година касније породица Розгоњи, ставиле су под хипотеку посед Чудар. Године 1447. то је био посед породице Орсаг из Гута. Године 1482. власници су били породица Атјај, а две године касније породица Јонхош из Еслара и Пинча. Почетком 20. века, цела равница Гута припадала је граду Дебрецену.
Демографија Године 2001, 100% становништва насеља се изјаснило као Мађари.Скуп података о националности пописа из 2001. године
На попису из 2011. године, 90,8% становништва се изјаснило као Мађари, 1,7% као Роми (9,1% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 10,3%, калвинисти 30,4%, гркокатолици 32,5%, неконфесионални 9,8% (16,3% није одговорило).
У 2022. години, 86,7% становништва се изјаснило као Мађари, 2,3% као Роми, 0,4% као Украјинци, 0,2% као Словенци, 0,2% као Немци, 0,2% као Румуни, 0,1% као Јермени, 0,1% као Српци, 2,2% као друге, недомаће националности (13% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према вероисповести, 21,6% су били калвинисти, 5,9% римокатолици, 25,1% гркокатолици, 0,6% остали хришћани, 0,5% остали католици, 0,1% лутерани, 0,1% православци, 7,1% неконфесионални (38,9% није одговорило).
Референце
Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Подаци о свим насељима жупаније са сликама стр. 175 — 178. Жупаније и градови Мађарске Dr. Borovszky Samu
Аехивирана веб страница Њирмартонфалве Незванична веб страница Њирмартонфалве 2006–2013. Незванична веб страница Њирмартонфалве 2013- Архивирана страница Њирмартонфалве
Категорија:Насељена места у жупанији Хајду-Бихар