Фетишистички трансвеститизам (ФТ) је врста сексуалног понашања у којем се сексуално узбуђење или задовољство постиже (или појачава) облачењем у одећу типичну за супротни пол. Фетишистички трансвестизам се генерално не препознаје као ментални поремећај. Међутим, случајеви у којима такве преференције изазивају неодољиву потребу за неприхватљивим понашањем, ометају нормалну сексуалну активност или узрокују менталну патњу, раније су препознати као патологија категорисана као поремећаји сексуалне преференције (или као парафилије), шифра F65.1 наведена у МКБ-10 . Међутим у новијој верзији МКБ-11, фетишистички трансвестититизам се не сматра менталним поремећајем због недостатка значаја за јавно здравље и клиничку праксу. На то указује и став заиузет у земљама, попут Сједињених Америчких Држава, које користе DSM-5 Америчког психијатријског удружења, ФТ је категорисан као специфичан парафилни поремећај, који се разликује од облачења у другу особу без узнемирености или оштећења, или за забаву или друге сврхе које не укључују сексуално узбуђење.

Типично (али не увек), фетишистички трансвестизам подразумева да се особа труди да личи на припадника супротног пола . То подразумева ношење комплетне одеће, као и перике, употребу козметике и накита. За разлику од трансвестизма са двоструком улогом , фетишистички трансвестизам је повезан са сексуалним узбуђењем. Типично, након задовољавања сексуалног нагона, јавља се јака жеља да се скине коришћена одећа.

Фетишистички трансвестизам је чешћи међу хетеросексуалцима , од којих су многи у браку. Иако може представљати рану фазу транссексуалног развоја , само мали проценат трансвестита има изражене транссексуалне потребе. Углавном га практикују хетеросексуални мушкарци у приватном окружењу. Док се неки трансвеститни мушкарци повремено упуштају у хомосексуалне чинове, њихов главни импулс је ка хетеросексуалној сексуалности. При томе требало би имати на уму да ће нека мањина „регуларних“ доминантно хетеросексуалних мушкараца без фетиша облачења у другу особу такође имати прилику да експериментише са хомосексуалним активностима у различитим периодима свог живота – када се то деси, такво понашање није ни на који начин ограничено само на особе које се облаче у другу особу.

Мањина трансвеститних мушкараца на крају осећа да је требало да се роди као жена и на крају развије поремећај родног идентитета, али ово је изузетак од правила.

Дијагностички критеријуми

DSM-IV Према DSM-4, фетишистички трансвеститизам може се дијагностиковати само код хетеросексуалних мушкараца.

А. Хетеросексуални мушкарац има понављајуће интензивне сексуалне фантазије, импулсе или понашања која укључују облачење у другу особу најмање 6 месеци. Tрајање од 6 месеци је изабрано произвољно како би се смањио број лажно позитивних дијагноза. , Б. Фантазије, сексуални импулси или понашања узрокују клинички значајан стрес или оштећење у друштвеним, професионалним или другим важним областима функционисања. Шеф подгрупе за парафилије Реј Бланшар (Бланшар је предложио примену трајања од 6 месеци на критеријум Б у DSM-5 , уместо А. Напоменуо је да нема потребе наглашавати трајање сексуалног интересовања за облачење у другу особу, јер је мало вероватно да је привремено, док степен патње код трансвестита може да варира у зависности од различитих животних околности и нивоа самоприхватања.

Према DSM-4, ФТ особа не може бити означена као трансвестит, чак и ако се редовно облачи у другу одећу ради сексуалног узбуђења, осим ако не доживљава узнемиреност или оштећење у важним областима функционисања. Радна група за парафилије је решила ово питање преименовањем дијагнозе у „трансвестички поремећај“. Дакле, трансвеститизам би се процењивао коришћењем критеријума А , а „трансвестички поремећај“ би се дијагностиковао коришћењем критеријума А и Б. Према овом приступу, сам трансвеститизам није ментални поремећај.

DSM-5 Према DSM-5, који је ступио на снагу 2013. године, трансвеститски поремећај може се дијагностиковати код људи било ког пола и било које сексуалне оријентације, ако:

A. Постоји интензивно сексуално узбуђење услед преобличавања најмање 6 месеци, изражено кроз фантазије, импулсе или понашање. Б. Појединац има клинички значајан поремећај или оштећење у важним областима функционисања.

Класификација Реј Бланшар примећује да психолошко стање трансвестита током сеанси облачења у другу особу може значајно да варира. У неким случајевима, они се не разликују од фетишиста са израженим сексуалним интересовањем усмереним на одређену врсту одеће која припада супротном полу. За друге је, међутим, важан сам осећај да су представљени у лику супротног пола. У светлу овога, Радна група за парафилије предложила је следеће спецификације за трансвеститизам у DSM-5 за одобрење Америчке психијатријске асоцијације (APA):

фетишизам - понашање које се доводи у везу са чином уживања у гледању или поседовању делова одеће или ствари коју је поседовала особа супротног пола. Такав предмет се обожава попут фетиша и у сексуалном задовољству замењује вољену особу.; аутогинефилија - сексуално узбуђење од доживљавања себе као жене; аутоандрофилија је сексуално узбуђење због осећаја да си мушкарац.

У коначној верзији DSM-5, Америчко психијатријско удружење (APA) је одобрило само две опције за одређивање трансвестизма: фетишизам и аутогинефилију.

У својим раним радовима, Бланшар је аутогинефилију сматрао не класом трансвестизма, већ, напротив, трансвестизам као класу аутогинефилије. Једна од најистакнутијих стручњака за ово питање, Ен Лоренс предложила замену трансвестизма аутогинефилијом у DSM-5.

Бланшардова класификација аутогинефилије из 1991. године је следећа:

трансвестит - сексуално узбуђење од осећаја да је жена док се облачи у женску одећу; анатомско - сексуално узбуђење од осећаја да сте жена, а да притом поседујете њене анатомске карактеристике; физиолошко - сексуално узбуђење од осећаја да сте жена док доживљавате физиолошке процесе специфичне за жене (менструација, лактација итд.); бихејвиорално - сексуално узбуђење од осећаја да сте жена док се понашате на начин типичан за жене .

Бланшар је касније представио класу парцијалне аутогинефилије. Класификовао је аутогинефилију као парцијалну ако је субјект сексуално узбуђен поседовањем само неких анатомских карактеристика жене. Особе са овом врстом аутогинефилије обично желе женске груди, али не и гениталије . Ен Лоренс је ову класу аутогинефилије назвала „парцијалном анатомском аутогинефилијом“, што тачније описује суштину феномена .

Класификација аутогинефилије може се заснивати не само на процени одговарајућег понашања субјекта; важно је узети у обзир и њихову идејну активност (фантазије, снови). Анализа идејне активности субјекта је примарна метода за утврђивање присуства анатомске и физиолошке аутогинефилије.

Референце

Категорија:Сексуални фетишизам Категорија:Парафилија Категорија:Родни идентитет