Апотемнофилија или поремећај телесног интегритета (ПТИ) дефинише се као неконтролисана жеља неке особе за ампутацијом једног или више здравих удова или за параплегијом, или чак жељом да постане глув или слепи. Такве мисли почињу у детињству, али жеља почиње у раној адолесценцији. На крају, њихове мисли и понашање се развијају у складу са тим, па ова жеља за ампутацијом ногу омета емоције, свакодневне задатке и друштвену интеракцију. Дакле, то је опасно стање за бригу.

До сада је објашњење овог феномена било у корист психијатријске етиологије: патолошке жеље вођене сексуалном компулзијом, која је повезана са великим поремећајем у перцепцији сопственог идентитета особе, где ампутација удова може привремено ублажити осећај патње пацијента без нужног и једнообразног прилагођавања погрешне перцепције сопственог идентитета пацијента. мини|Дисфункција паријеталног режња мозга (означено жуто), по новијим истраживањима могла би бити узрок апотемнофилије Недавно је предложено неуролошко објашњење које сматра да би код ових особа могла постојати дисфункција десног паријеталног режња мозга и његове везе са инсулом, што доводи до искривљене слике тела и жеље за ампутацијом.

Супротстављени ставови Ови пацијенти, који у неким аспектима подсећају на трансродне особе, осећају да део тела (уд) о коме је реч једноставно „није део њих самих“, што их чини непријатно у свом телу. Да ли ампутације треба изводити апотемнофилима или не, питање је које представља значајну медицинску етичку дилему. Тврди се да је поштовање захтева апотемнофила за ампутацијом етичка акција. Главни аргументи који се противе таквим ампутацијама и који их подржавају испитују се и критички анализирају у погледу етичких принципа - наиме, аутономије пацијента, доброчинства, нечињења штете и правде у погледу „права сваке особе на срећу“. Коначно, развијен је дискурс о томе како се прихваћени појам штете не примењује на апотемнофилију како би се оправдао став да је ампутација заиста медицински етички избор.

Називи Кроз историју за апотемнофилија се користе и следеће познати термини: Дисфорија телесног интегритета. Поремећај интегритета телесног интегритета (ПИТИ). Поремећај идентитета код ампутираних особа. Ксеномелија.

Историја Извештаји о феномену привлачности према ампутираним особама датирају из 1933. године, у низу писама и чланака објављених у часописима и магазинима од стране еротски опседнутих особа које су и саме желеле да постану ампутиране. Први научни извештај о овом питању појавио се тек 1977. године, када је Џон Мани описао два случаја у којима је захтевана ампутација здравог уда, стање које је назвао апотемнофилија. Потенцијални ампутирани – или „wannabes“ – могу се појавити у хиљадама и имају своје веб странице.

У прошлости се сматрало да је дисфорија телесног интегритета имала сексуалну оријентацију као вероватни узрок. Међутим, касније је откривено да је пацијентова жеља за уклањањем удова била мотивисана и другим несексуалним факторима, поред сексуалног. Први хирург у историји који је извршио ампутације на здравим људима био је Роберт Смит, који је 1997. и 1999. године извршио две елективне ампутације на наизглед здравим пацијентима. Позивајући се на ову болест као болест телесног идентитета, изјавио је да су пацијенти чезнули за ампутацијом и осећали се задовољно након своје транзиције.

Епидемиологија Ово стање је изузетно ретко. Међутим, тешко је утврдити тачан број погођених особа, јер неки могу одлучити да сакрију своју болест. Особе које пате од овог поремећаја могу се дистанцирати од делова тела за које нису емоционално везане и избегавати разговоре о овом стању.

Етиологија Тачан узрок апотемнофилија није утврђен од 2015. године и потребно је разјаснити зашто појединац има такву жељу. Међутим, неколико људи са апотемнофилијом која се односи на леву страну тела има мање сиве масе у горњим паријеталним лобулама десне стране, према скенирању магнетном резонанцом (МРТ) . Стога је количина сиве масе некако повезана са дисфоријом телесног интегритета.

Особе које су су склонији да доживе интензивну жељу за апотемнофилијом, карактерише следеће:

почињу да сањају ампутацију у ранијим годинама, обично између 8 и 12 година. Овај сан или жеља последично постаје нагон током година. Стога, у старијој фази, траже лечење због ампутације. мушкарци имају већу вероватноћу да развију дисфорију телесног интегритета него жене. Међутим, не постоји преваленција по полу. понекад се апотемнофилија чини коморбидитетом са парафилијом или интензивним сексуалним узбуђењем. трауме у раном детињству, склоност ка откривању ампутираних удова и опсесивно-компулзивни темперамент могу допринети развоју апотемнофилије.

Сходно наведеном, апотемнофилија нема корелацију са породичном историјом и прошлим траумама или повредама удова. И слабо је повезана са поремећајима личности.

Клиничка слика Апотемнофилија је ретко стање и нејасно за разликовање од психијатрије и неурологије, као и физичких и менталних здравствене проблеме. Ово слабо проучавано стање карактерише се истакнутим знаком жеље за ампутацијом ноге или других удова. Поред тога, појединац носи накнадне симптоме, али у целини они се заснивају на:

жељи за ампутацијом.

жељиа за парализом ноге. жељи за слепилом или глувоћом. искривљеним мислима који доводе до невоље, али ометају друштвено и свакодневно функционисање. осећају сексуалног узбуђења које је повезано са жељом за извршењем, кретањем и умом. на понашање као слепило, глувоћа или губитак удова, и претварање да користе протезе попут инвалидских колица.

Компликације Уобичајени почетак апотемнофилије је између 8 и 12 година. Значајан фактор ризика за ово стање је познавање особе са ампутираном ногом као детета. Компликација повезана са овим стањем је ретка и може укључивати одређени степен когнитивног пада. Самоампутација се сматра значајном компликацијом апотемнофилије, јер стање подразумева ампутацију (спонтано одвајање или повлачење ноге). Самоампутација је екстремни облик самоповређивања и повезана је са психозом. Међутим, сматра се да је ова компликација у којој појединац одвоји ногу од тела ретка.

Прогноза Прогноза дисфорије телесног интегритета није ни повољна ни неповољна, јер није тачно утврђен исход ни лечених ни нелечених стања. Али чињеница је да се олакшање интензивне жеље може трајно постићи ампутацијом, према неколико извештаја.

Референце

Категорија:Поремећаји телесне патње или телесног искуства