Воуг (), или воугинг (), високо је стилизовани, модерни хаус плес настао крајем осамдесетих година 20. века, који се развио из харлемске балрум сцене шездесетих година. Инспирисан је позама модела у модним часописима, посебно америчком часопису Vogue, по којем је плес и добио име.

Стекао је мејнстрим популарност када је приказан у песми и споту „Vogue” (1990) певачице Мадоне, и када је представљен у документарном филму Париз гори из 1990. године (који је освојио награду жирија на Филмском фестивалу Санденс 1991). У свом модерном облику, овај плес је постао глобални феномен који наставља да се развија како стилски, тако и демографски.

Историја Овај стил плеса произашао је из афроамеричких харлемских балрум култура, а плесали су га афроамерички и латиноамерички геј мушкарци и трансфеминине особе, од раних шездесетих до осамдесетих година 20. века. Харлемска ренесанса је обликовала изразито афроамеричку и латиноамеричку ЛГБТК културу у Харлему од 1920. до 1935. године, која је укључивала напредак у књижевности, уметности и музици и покушавала да покаже да аспекти идентитета као што су раса, род и сексуалност могу бити флуидни и да се могу укрштати.

Балови који су почели у то време на крају су прешли са раскошних такмичења у лепоти на воуг плесне битке. Плесне битке састојале су се од плеса наученог током година проведених у затвору. Инспирисан стилом древних египатских хијероглифа и познатим сликама модела у часопису Vogue, воугинг карактерише заузимање низа поза као да се особа слика за фотосесију. Покрети руку и ногу су угаони, линеарни, крути и брзо прелазе из једне статичне позиције у другу.

Плесна такмичења су често укључивала „бацање сенке” (енгл. ), односно суптилне увреде упућене једни другима како би импресионирали судије и публику. Такмичарски стил првобитно се звао „презентација”, а касније „перформанс”. Током година, плес је еволуирао у сложенију и акробатскију форму која се сада назива „воуг”.

Воуг плес представља род као перформанс. Дрег краљице се претварају да наносе шминку (енгл. ), стилизују косу и облаче екстравагантну одећу кроз плесне покрете. У зависности од такмичарске категорије, учесници могу изводити традиционална понашања свог приписаног рода како би демонстрирали „стварност” (енгл. ), или пролажење као стрејт особе. Иако постоје различите класификације и категорије рода и сексуалности, свака се уклапа у женску фигуру (енгл. – FF) или мушку фигуру (енгл. – MF). Женска фигура укључује транс жене, цисродне жене и дрег краљице, док мушка фигура укључује буч краљице (енгл. ), буч жене и транс мушкарце. Без обзира на категорију, наступи и такмичења су у стилу кемпа, који оличева дух екстраваганције и који је пренаглашен и вештачки.

Тачно порекло воугинга је предмет расправе. Иако многи наводе причу у којој Парис Дупре узима часопис Vogue и опонаша позе у ритму музике (што су остале краљице затим пратиле), постоје и други извори који бележе да је воугинг можда настао међу црним геј затвореницима на острву Рајкерс, који су га изводили како би привукли пажњу других мушкараца, као и ради бацања сенке. Воугинг се континуирано даље развија као етаблирана плесна форма која се практикује у црначкој и латиноамеричкој геј балрум сцени и клубовима у већим градовима широм Сједињених Америчких Држава, са центром у Њујорку.

Стилови Тренутно постоје три различита стила воуга: стари начин (енгл. ; пре 1990), нови начин (енгл. ; после 1990) и воуг фем (енгл. ; око 1995).

Стари начин Стари начин карактерише формирање линија, симетрија и прецизност у извођењу формација са грациозним, флуидним покретима. Египатски хијероглифи и модне позе служе као оригинална инспирација за воугинг на стари начин. У својој најчистијој, историјској форми, стари начин воуга је дуел између два ривала. Традиционално, правила старог начина налагала су да један ривал мора „заковати” (енгл. ) другог да би победио у такмичењу. Закивање је подразумевало заробљавање противника тако да није могао да изведе ниједан покрет док је противник још увек био у покрету (обично воугинг покрети рукама и шакама звани „наступ рукама” (енгл. ) док је противник био „закован” за под радећи „партерне вежбе” или уз зид).

Нови начин Нови начин карактеришу крути покрети у комбинацији са „кликтањем” (енгл. – конторзије удова у зглобовима) и „контролом руку” (илузије шакама и зглобовима, што понекад укључује татинг (енгл. ) и локинг (енгл. )). Нови начин се такође може описати као модификовани облик пантомиме у којем се током покрета уводе замишљени геометријски облици, попут кутије, који се прогресивно померају око тела плесача како би приказали његову спретност и памћење. Нови начин захтева невероватну флексибилност.

Воуг фем Воуг фем (енгл. ; „фем” потиче од француске речи , што значи „жена”) је флуидност у свом најесктремнијем облику са пренаглашеним женственим покретима под утицајем балета, џез плеса и модерног плеса. Стилови воуг фем наступа крећу се од драматичних (који наглашавају вратоломије, трикове и брзину) до меких (који наглашавају грациозан, леп и лаган континуитет протока између пет елемената). Тренутно постоји пет елемената воуг фема: Пачји ход (енгл. ): Пачји ход је добио име по изгледу на који се назив односи (патка која хода) и подразумева чучањ на петама уз избацивање стопала напред док се креће у ритму. Мачји ход (енгл. ): Мачји ход је пренаглашен женствени ход где се ноге укрштају једна преко друге, кукови се избацују с једне на другу страну, а руке се бацају напред у супротности са ногама. Руке (енгл. ): У перформансу, руке извођача често причају причу (што се демонстрира у категорији наступ рукама / контрола руку). Ово је компонента наступа која се користи за бацање сенке. На пример, мимиком се изражава ужас над изгледом лица противника. Рад на поду (енгл. ): Ова компонента показује сензуалност такмичара док се ваљају, увијају и на друге начине крећу по земљи на начин који привлачи пажњу судија. Окрети и падови (енгл. ): Најпрепознатљивији потез у воуг фему. Падови (који се често погрешно називају смртоносним падовима, енгл. ) могу се описати као приземне вратоломије. Ово се може извести спиралним спуштањем на под и савијањем једне ноге, док је друга испружена, стварајући илузију да је глава додирнула под. Ово треба да се изведе на оно што се назива „ХА!”, гласан метални удар у музици или вербално „ХА!” које се чује током музике како би се нагласио овај специфичан покрет. Пад је настао из попа, дипа и спина (енгл. ), што представља основу и базу старог начина.

Сцене и огранци Балрум сцена је еволуирала у национални и међународни андерграунд плесни спорт са великим баловима и плесним такмичењима која се одржавају у различитим регионима Сједињених Америчких Држава и широм света. Држава Њујорк и даље представља меку балрум сцене, као и самог плесног стила, али постоје и регионалне престонице воугинга — Чикаго и Детроит за Средњи запад; Атланта, Шарлот, Далас и Мајами за Југ; Лос Анђелес и Лас Вегас за Западну обалу; Балтимор, Вашингтон, Конектикат, Филаделфија, Питсбург и Вирџинија за Источну обалу.

Међународни градови у западној Европи (Уједињено Краљевство, Француска, Италија, Холандија, Белгија, Немачка, Аустрија и Шведска), источној Европи, Латинској Америци (Мексико, Бразил, Чиле, Колумбија, Костарика, Панама) и азијско-пацифичком региону (Јапан и Нови Зеланд) развили су се и одржавали такмичења инспирисана воугингом са оригиналних балова у Њујорку.

Утицај на поп музику

Утицај на Мадону

мини|250п|десно|Мадона и њени плесачи играју воуг на светској турнеји Blond Ambition 1990. Певачица је донела глобалну популарност овом до тада андерграунд плесу.

Мадона се обично сматра заслужном за популаризацију воуга као плесног лудила. Због популарности њене песме „Vogue”, Мадона је често перципирана као изумитељка воугинга, иако јој он није остао централни део њеног перформативног рада. Магистар лепих уметности Стивен Урспрунг са Колеџа Смит сматрао је да је „Мадона створила тржиште за воугинг” и даље тврдио да је „воугинг оставио свој траг у свету” кроз „блиску везу” са певачицом.

Дански предавач Хенрик Вејлгард прокоментарисао је да су и њена песма и спот учинили „воугинг популарним плесним концептом у многим деловима света”. У чланку из 1994. године у академском часопису Public Culture, наводи се да је Мадона популаризовала геј балрум плесну форму „на начин да је изгледало као да ју је практично она измислила”.

Иако је Мадонина песма „Vogue” донела популарност и свест о плесном стилу, поп певачица је и даље била изложена критикама оних који верују да је експлоатисала и културно присвојила (апроприсала) балрум културу. Музички спот из 1990. године кореографисали су Хосе Гутијерез Екстраваганца и Луис Камачо из Куће Екстраваганца. Међутим, све познате личности које се спомињу у песми су белци, а сама Мадона је белкиња. Иако је Мадона референцирала харлемску балрум културу укључивањем чланова заједнице у продукцију спота, критичари и даље тврде да је избрисала културу порекла јер је она примарна мејнстрим асоцијација на овај стил.

Даљи утицај Неколико других познатих поп звезда и уметника било је под утицајем воугинга, укључујући извођаче као што су Тејана Тејлор, Ријана, Вилоу Смит, FKA twigs, Аријана Гранде, Бијонсе и Азилија Бенкс, који су сви црпили инспирацију из воугинга из плесова прошлих и савремених воугера, уз инкорпорирање ритмова традиционално повезаних са овим плесом.

Један од најновијих утицаја воугинга (и балрум културе) долази из документарног филма Kiki, у којем су савремени балови и воугинг представљени кроз сцене и стилове који данас постоје.

На Зимским олимпијским играма 2026. у Милану и Кортини у Италији, клизачи Бодри и Сизерон извели су програм уз Мадонину песму „Vogue”, укључујући покрете инспирисане воуг плесом у дисциплини ритмичког плеса.

Прикази у медијима Дубоко у воугу Париз гори Како изгледам Поза Заузми позу Легендарно

Види још Кућа Авијанс ЛГБТ култура у Њујорку Вакинг Вили Нинџа

Међународно: Свенкас, Јужна Африка

Референце

Литература

Спољашње везе Having a Ball! with the House of Avant Garde

Категорија:Афроамерички плес Категорија:Балрум сцена Категорија:Дворански плес Категорија:ЛГБТК плес Категорија:Плесно лудило Категорија:Vogue