Авион Фоке Вулф FwP 149D (Piaggio P.149) је једномоторни, четвороседи спортско-школски тренажни авион који је компанија -{Focke-Wulf Flugzeugbau AG}- производила по лиценци италијанског произвођача авиона Piaggio у периду од 1953 до 1963. годинеhttps://aviastar.org/air/italy/piaggio_p-149.phphttps://avia-dejavu.net/photo%20D-EGOS.htm. Пројектовање и развој мини|десно|300п|Мотор Lycoming GO-480 авиона Фоке Вулф FwP 149D мини|десно|300п|Швајцарски авиони Piaggio P 149 у лету (Sion Air Show 1982) мини|десно|300п|Авион Фоке Вулф FwP 149D мини|десно|300п|Кокпит авиона Piaggio P 149 мини|десно|300п|Авион Фоке Вулф FwP 149D са спуштеним закрилцима (Giebelstadt, 8.5.1960.) Успех који је Пјађо (Piaggio) постигао са својим моделом P.148 подстакао га је, да га даље развија. Побољшање се огледало у следећем: број седишта је повећан на четири значајним проширењем кабине, фиксни стајни трап са задњим точком је замењен увлачивим стајним трапом са носним точком (систем трицикл), а снага мотора је повећана на 201 -{kW}- коришћењем мотора GO-480, двокрака елиса је замењена трокраком променљивог корака. Ове модификације су резултирале четвороседим, потпуно акробатским туристичким авионом, који је први лет обавио 19. јуна 1953. године а добио је ознаку Piaggio P.149.

Технички опис Авион Фоке Вулф FwP 149D је једномоторни конзолни нискокрилни моноплан, направљен у потпуности од лаке легуре, има 4 седишта и увлачећи стајни трап типа трицикл.

Труп: авиона је монокок конструкције направљене од легура лаких метала а облоге од глатког дуралуминијумског лима. Облога је за носећу конструкцију причвршћена закивцима. У трупу се налази затворена кабина за посаду са 4 седишта 2 + 2 по реду. Поклопац кабине је провидан целом својом површином у облику капље. Пилотска седишта један поред другог су опрамљена дуплим упарављачким командама за пилота и инструктора.

Погонска група: се састојала од 6-цилиндричног боксер мотора Lycoming GO-480-B1A6, који је покретао трокраку металну елису променљивог корака.

Крило је дводелно, конзолно, причвршћено за доњи део трупа. Полукрило је трапезастог облика опремљено крилцима и закрилцима. Нападна ивица крила је била права и нормална (управна) на осу авиона. Конструкција крила и облога су од дуралуминијума повезане заковицама.

Репне површине: су се састојале уобичајено од вертикалног стабилизатора са кормилом правца и хоризонталних стабилизатора са кормилима висине. Сви елементи репа су били формирани од металних оквира као саставни делови трупа, обложених равним дуралуминијумским лимом. Покретни делови репних површина били су опремљени тримерима,

Стајни трап: је био увлачећи, система трицикл: управљачка носна нога и две главне ноге испод крила са точковима опремљених нископритисним гумама и хидрауличним кочницама. Погон увлачећег система је електрични. Верзије P.149 - Основна италијанска верзија P.149D - Верзија за немачке савезне и аустијске оружане снаге 72 комада, P.149E - Верзија за Швајцарску школу ваздушног транспорта 5 комада, P.149U - Верзија за Угандско ратно ваздухопловство 3 комада. FWP.149D - Верзија произведена по лиценци у Фоке-Вулф 190 комада. Оперативно коришћење Луфтвафе је купио 72 авиона -{Piaggio P.149}- 1956. године за употребу као свој стандардни основни тренажни авион. Након уговора о лиценци са Фоке-Вулфом, произвеdeno је још 190 P.149. Већина њих је отишла у Луфтвафе, али неколико је завршило у цивилном власништву, а пет је купио Свисер за почетну обуку својих пилота. Авион је у немачком ваздухопловству заменио школски авион Harvard Mk. IV. Поред основне обуке пилота овај авион је коришћен и као авион за везу у војсци и морнарици.

Иако су последњи немачки авиони пензионисани почетком 1980-их, известан број вишка летелица је прeдат Нигерији, Танзанији и Уганди као део немачког програма војне помоћи где су летели до 1990. Неколико P.149 и даље лети у приватнoм власништву. Процењено је према изворима http://www.warbirdalley.com/p149.htmhttps://www.plane4you.eu/en/offers/focke-wulf-fwp-149d-cs-ary,73 да се данас (2026.) у летном стању налази између 20 и 30 ових авиона, углавном у Европи. Земље у којима је коришћен овај авион

Референце

Литература

Donald, David. The Encyclopedia of World Aircraft. Leicester, UK: Blitz Editions, 1997. . The Illustrated Encyclopedia of Aircraft (Part Work 1982–1985), 1985, Orbis Publishing. Gandet, Erich. "'Wulf' em pele de ovelha: adeus aos P.149s da Swissair". Entusiasta do ar . No. 92. Março / abril de 2001. . Rendall, David. Jane's Aircraft Recognition Guide. Harper Collins Publishers. Glasgow 1995

Види још Т-6 Тексан Аеро-2 Аеро-3 Икарус 252 Сајман 202 Персивал проктор МК 3 АВИА FL.3 Утва 251 БЦ-3 Пилатус P-3 Јаковљев Јак-18T Спољашње везе https://aviastar.org/air/italy/piaggio_p-149.php https://airwar.ru/enc/other/p149.html https://www.plane4you.eu/en/offers/focke-wulf-fwp-149d-cs-ary,73 http://www.fwp149d.com/FwP-149D/fwp-149d.htm https://avia-dejavu.net/photo%20D-EGOS.htm https://www.jetphotos.com/aircraft/Focke-Wulf%20FWP-149D http://www.warbirdalley.com/p149.htm

Категорија:Фоке Вулф авиони Категорија:Путнички авиони