Многа веровања о менструацији у раном модерном периоду била су повезана са хуморалном теоријом, системом медицине који су увели старогрчки и римски лекари. Људи су веровали да људско тело садржи четири течности: крв, слуз, жуту жуч и црну жуч. Болести и проблеми су схваћени као узроковани дискразијом, односно неравнотежом у четири течности. Лечење болести имало је за циљ обнављање равнотеже, излечење пацијента. Хуморални модел је био континуитет током раног модерног периода, упркос чињеници да су нове медицинске теорије почеле да се појављују у другој половини осамнаестог века, јер ове нове идеје које су користиле различите третмане који укључују нове хемикалије нису биле толико поуздане јер нису биле правилно успостављене.

На овај начин, медицинска и популарна веровања о менструалним проблемима као што су нередовна менструација, аменореја (одсуство менструације док је плодно) или дисменореја (болне менструације) сматрана су повезаним са четири течности. У раној модерној западној Европи, лекари су веровали да материца не сме бити превише хладна, врућа, влажна или сува и да вишак било ког од ових нивоа може утицати на плодност жене. Значајно је да су људи веровали да топлина подстиче сексуално задовољство и повећава вероватноћу зачећа детета, што значи да материца мора бити топла током односа. Ако се утврди да жена има проблема са менструацијом, што би затим утицало на њену плодност, коришћени су лекови који су имали за циљ да промене хуморално стање тела. Афродизијаци су били уобичајени лек који се давао женама са менструалним проблемима, јер се веровало да имају унутрашње ефекте загревања, стимулишући менструацију враћањем уставне равнотеже материце која је била превише хладна.

Веровања Хуморални модел није био једини начин на који се менструација разумела у раном модерном периоду. Четири течности су помагале лекарима да прописују лекове за менструалне проблеме, али су постојала различита схватања шта би менструација могла бити узрокована. Два главна веровања која су се односила на менструацију била су или да је потребно уклонити вишак крви или пречистити крв. Неки су веровали да жене имају вишак крви којег се тело мора решити у облику менструације. Овај вишак је био последица веровања да женска тела не могу да користе сву крв у свом телу, за разлику од мушкараца, што их чини слабијим. Други су веровали у Аристотелов модел, који пречишћава женску крв. Према овом моделу, након менструације остаје пречишћена супстанца која формира фетус када се помеша са мушким семеном. Галенов модел је предложио још једну функцију менструалне крви. То је било веровање да се након зачећа фетус храни у материци менструалном крвљу. Ово показује да су у раном модерном периоду менструална крв и само зачеће били повезани.

Употреба еменагога (супстанци које се користе за подстицање менструације) била је кључни део пракси сексуалног здравља повезаних са плодношћу и хуморалном медицином у раном модерном периоду. Афродизијаци и љути зачини коришћени су за загревање материце, стимулишући менструацију. Веровало се да ово чисти материцу од целог њеног садржаја, укључујући и фетус, као средство за абортус. Абортус није била једина функција еменагога. Такође су коришћени за изазивање менструације која је била повезана са зачећем и репродукцијом. На овај начин, чишћењем материце долазило би до менструације и, у зависности од тога у који модел су људи веровали, менструална крв је помагала формирању фетуса и његовом здравом расту.

Рано модерно веровање у хуморалну теорију и потребу за одржавањем равнотеже између крви, слузи, жуте и црне жучи значи да се тврдило да су други облици крварења сматрани сличним менструацији код жена. Људи су веровали да менструална крв представља вишак крви који жене имају, међутим, није сасвим јасно да ли се менструална крв посматрала другачије од нормалне крви. На овај начин, мушкарац који је имао хуморални дисбаланс такође је могао да се реши вишка крви. То значи да су мушке периодичне менструације попут крварења из носа, хемороидалног флукса, пуштања крви и знојења посматране слично менструацији, па чак су сматране и обликом викарне менструације. Као резултат тога, хуморална теорија не прави нужно разлику између мушког крварења и женске менструације. Док је крварење код мушкараца представљало ребалансирање, а код жена је имало додатну улогу у репродукцији, мушка регуларност би такође могла бити имплицирана у репродуктивном потенцијалу због веровања да плодни потенцијал сперме варира. Занимљиво је да је Вилијам Масгрејв 1701. године описао случај где је мушкарац крварио из палца сваког месеца од детињства до 24. године. Ово месечно крварење није утицало на његово здравље, међутим, када је одлучио да опече палац врућом пеглом да би зауставио крварење, то се променило. Његово здравље се погоршало и почео је да искашљава крв. Његов лекар је закључио да је ово месечно крварење код мушкарца слично менструацији код жене, што је природни начин одржавања равнотеже тела.Smith, Lisa Wynne (2011). "The Body Embarrassed? Rethinking the Leaky Male Body in Eighteenth-Century England and France". Gender & History. 23: 26–46 Ово је веома специфичан пример ретког случаја мушког периодичног крварења, међутим, он баца светло на начин на који се мушка крв посматрала у поређењу са менструалном крвљу.

Иако су постојале неке теорије о менструацији које су биле повезане са веровањима у хуморални модел у раном модерном добу, нека веровања су била изузетно сујеверна. Постоји много прича које се могу пронаћи у фолклору које жену која менструира представљају као знак среће. Генерално, менструација је имала мистериозну природу. Вековима су људи веровали да је почетак женске менструације контролисан месецом или чак вишекратницима броја седам. Веровало се да је менструална крв лек за уједе животиња или зауставља грозницу. Постоје приче које говоре да ако млада девица која менструира додирне стубове куће, то ће је заштитити и да тамо не може бити проблема.

Референце

Категорија:Женско здравље