Лепосава Милићевић (Бела Црква, 12. август 1950) је бивша српска политичарка. Била је министарка здравља Србије од 1994. до 2000. године, а кратко је обављала и функцију министарке верских послова у Савезној Републици Југославији. Милићевићева је била чланица Југословенске левице (ЈУЛ).

Рани живот и приватна каријера Милићевићева је рођен у Белој Цркви, Аутономна Покрајина Војводина, у тадашњој Народној Републици Србији у саставу Федеративне Народне Републике Југославије. Дипломирала је на Медицинском факултету Универзитета у Београду 1976. године, радила је у Кладову 1977–78, а затим се преселила у Пожаревац, где је била начелница опште медицинске службе у здравственом центру пре него што се укључила у политички живот 1994. године.Leposava Milićević, Glas javnosti, 20 April 2000, accessed 9 December 2020.

Политичар

Министар здравља

Прва влада Мирка Марјановића (1994–98) Милићевићева је именован за министра здравља у првој влади Мирка Марјановића 18. марта 1994, у време када се Србија суочавала са разним изазовима у контексту ратова у Југославији 1990-их. У октобру 1994. године, она је приметила да ублажавање међународних санкција против Југославије смањује несташицу медицинског материјала, рекавши: „Здравствене установе у Србији тренутно имају довољно горива за месец или два, а неке имају и довољне количине да им трају током зиме.“"Health Minister - Easer to Import Medical Supplies.," British Broadcasting Corporation Monitoring Service: Central Europe and Balkans (Source: Tanjug News agency, Belgrade, in English 1118 gmt 14 Oct 94). Када је Република Српска Крајина пала у августу 1995. године, Милићевићева је послала медицинске екипе на пут од Приједора до границе са Србијом како би пружили медицинску помоћ српским избеглицама које су бежале из тог подручја."TOTAL FIGURES FOR KRAJINA SERB REFUGEES IN YUGOSLAVIA.," British Broadcasting Corporation Monitoring Service: Central Europe & Balkans (Source: Serbian Radio, Belgrade, in Serbo-Croat 1300 gt 16 Aug 1995).

Милићевићева се суочила са неколико случајева радничких немира током свог мандата као министарка здравља. У мају 1996. године, покушала је да спречи претњу штрајком објавом повећања плата здравственим радницима за тридесет процената."Health workers in Serbia strike over wages.," Reuters News, 10 May 1996. Касније је тврдила да српски произвођачи лекова штете сектору одбијајући да одобравају кредите дуже од 180 дана. Она је заговарала дугорочне кредите, рекавши да би се Србија могла обратити међународним фирмама ако се то не догоди."Serbia's health sector needs credits for drugs.," Reuters News, 11 April 1997.

У октобру 1996. године, међународни медицински стручњаци састали су се у Београду како би објавили стварање првог међународног наставног центра за (у терминологији која је тада била популарна) „гениталну и транссексуалну хирургију“. Милићевићева је назначила да ће Влада Србије пружити пуну подршку иницијативи."Belgrade to host first international centre for transsexual surgery," Agence France-Presse, 26 October 1996.

ЈУЛ је учествовао на парламентарним изборима 1997. као млађи партнер у изборној коалицији коју је предводила Социјалистичка партија Србије (СПС). Милићевићева је добила водећу позицију на листи коалиције у општини Пожаревац и изабран је када је листа освојила три од шест расположивих мандата.Избори за народне посланике Народне скупштине одржани 21. и 28. септембра и 5. октобра 1997. године – ЗБИРНЕ ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ (15 Пожаревац), Republika Srbija - Republička izborna komisija, accessed 9 December 2021.Избори за народне посланике Народне скупштине одржани 21. и 28. септембра и 5. октобра 1997. године – РЕЗУЛТАТИ ИЗБОРА (Извештај о укупним резултатима избора за народне посланике у Народну скупштину Републике Србије, одржаних 21. и 28. септембра и 5. октобра 1997. године (Избори за народне посланике Народне скупштине одржани 21. и 28. септембра и 5. октобра 1997.) године, Republika Srbija - Republička izborna komisija, accessed 2 July 2021. (Од 1992. до 2000. године, изборни закон Србије прописивао је да се једна трећина посланичких мандата додељује кандидатима са успешних листа по нумеричком редоследу, док се преостале две трећине расподељују међу осталим кандидатима на листама по нахођењу странака које их спонзоришу.Guide to the Early Election , Ministry of Information of the Republic of Serbia, December 1992, made available by the International Foundation for Electoral Systems, accessed 14 July 2017. Милићевићева је аутоматски добила мандат.) Савез СПС је победио на изборима, иако није освојио већину.

Друга влада Мирка Марјановића (1998–2000) СПС је формирао нову српску владу у фебруару 1998. године у коалицији са ЈУЛ-ом и Српском радикалном странком (СРС). Марјановић је наставио да обавља функцију премијера, а Милићевићева је задржан на функцији министра здравља. Током раног периода рата на Косову и Метохији, била је део српске делегације у преговорима са представницима албанске заједнице Косова и Метохије."Serbia-Yugoslav delegation begins talks with ethnic Albanians in Pristina.," British Broadcasting Corporation Monitoring Service: Central Europe & Balkans, 23 May 1998 (Source: Serbian Radio, Belgrade, in Serbo-Croat 1100 gmt 22 May 98)."Belgrade delegation arrives in Kosovo for talks with ethnic Albanians.," British Broadcasting Corporation Monitoring Service: Central Europe & Balkans, 6 June 1998 (Source: Bosnian Serb news agency SRNA, Pale, in Serbo-Croat 0924 gmt 5 Jun 98.

У фебруару 1999. године, српске власти су преузеле контролу над југословенском јединицом компаније ICN Pharmaceuticals Inc. Милан Панић, председник и главни извршни директор компаније, описао је тај потез као „крађу велике поруџбине“. Милићевићева је то бранила као „логичан“ чин, рекавши да је компанија платила само педесет милиона долара од уговора вредног 270 милиона долара потписаног 1990. године. (Компанија је оспорила ову оптужбу).John Reed and John R. Emshwiller, "ICN's Yugoslav Subsidiary is Seized," The Wall Street Journal Europe, 8 February 1999, p. 3.

Милићевићева је такође била чланица управног одбора Универзитета у Београду током овог периода."THE GOVERNMENT TAKEOVER OF THE UNIVERSITIES", Human Rights Watch, 1998, accessed 9 December 2021.

Милићевићева је била одговорна за надгледање здравственог сектора Србије током НАТО бомбардовања Југославије 1999. године. Крајем фебруара, наредила је свим медицинским установама у Србији да се припреме за рат и да пошаљу кући пацијенте којима није потребно даље болничко лечење."Serbia said to be putting hospitals on war footing.," British Broadcasting Corporation Monitoring Newsfile, 23 February 1999. У априлу 1999. године, током бомбардовања, осудила је портпарола Северноатлантског савеза (НАТО) Џејмија Шеја због тврдње да су српске снаге присиљавале етничке Албанце да дају крв за повређене Србе. Цитирана је како каже: „НАТО није само монструозна машина за убијање већ и машина за лажи.“"Serb health minister says NATO blood report a lie.," Reuters News, 22 April 1999. Касније истог месеца, оптужила је НАТО да је својим бомбардовањем изазвао „хуманитарну катастрофу“, узрокујући „убиства и тешке повреде цивила, тешко уништавање природне средине и погоршање исхране становништва“."NATO causes 'humanitarian catastrophe' in Serbia: official," Agence France-Presse, 27 April 1999.

Дана 19. маја 1999. године, НАТО ракета је уништила Универзитетски болнички центар др Драгиша Мишовић, усмртивши три цивилна пацијента, као и седам војника Војске Југославије који су се налазили у болници. НАТО је касније изјавио да је ракета била усмерена ка оближњој војној мети, али је скренула са курса. Непосредно након бомбардовања, Милићевићева је рекла: „Праве толико грешака да нисам могла да верујем да то није намерно.“"Newscast: Accidental NATO bombing of Belgrade hospital," NBC News: Nightly News, 20 May 1999.

Након завршетка бомбардовања, Милићевићева и још један министар у влади предводили су први конвој избеглица са косовским Србима назад у Приштину."First convoy of Serb returnees reaches Pristina.," British Broadcasting Corporation Monitoring Newsfile, 20 June 1999. Касније је рекла да су медицински услови на Косову опадали на катастрофалан ниво, тврдећи да су у неколико јурисдикција српски здравствени радници замењени етничким Албанцима без икаквог искуства у овој области."Minister says hygiene situation in Kosovo 'out of control'.," British Broadcasting Corporation Monitoring European - Political, 12 July 1999 (Source: Tanjug news agency, Belgrade, in English 1610 gmt 12 July 99.)

Југословенски министар кабинета Милићевићев мандат министарке здравља завршио се 13. јула 2000. године, а она је именована на новостворену позицију министра верских послова у савезној југословенској влади Момира Булатовића. Булатовићева влада је описала именовање као доказ своје посвећености унапређењу сарадње са верским властима."Yugoslav premier appoints Serbian minister to Yugoslav post.," British Broadcasting Corporation Monitoring European - Political, 28 June 2000 (Source: Tanjug news agency, Belgrade, in English 1751 gmt 28 Jun 00). Током свог мандата, Милићевићеву је званично примио патријарх Павле."Serbian Christian Democrats urge patriarch to speak out against Milosevic," British Broadcasting Corporation Monitoring European - Political, 28 July 2000 (Source: Beta news agency, Belgrade, in Serbo-Croat 1636 gmt 28 Jul 00.)

Смењена је са функције након општих избора 2000, на којима је југословенски председник Слободан Милошевић поражен од Војислава Коштунице, што је био прекретни догађај који је изазвао велике промене у српској и југословенској политици."Serbian government Attempts to Restore Social Order.," Xinhua News Agency, 12 October 2000. Милићевићева је и сама била кандидаткиња за Скупштину града Београда на истовременим локалним изборима 2000, изгубивши од будућег градоначелника Ненада Богдановића у другој лиги Старог Града. Није се кандидовала на наредним парламентарним изборима 2000, а њен мандат у Скупштини Србије је истекао када је нова скупштина сазвана у јануару 2001. године.

Од 2000. године Након пада Милошевићевог режима, Милићевићева је оптужена за злоупотребу службеног положаја. Извештавано је 2014. године да није донета пресуда због застарелости."Alarmantan broj predmeta koji zastare", Politika, 21 July 2014, accessed 9 December 2021.

Изборни резултат

Скупштина града Београда +Избори за град Београд 2000.Стари Град, Дивизија IISlužbeni List (Grada Beograda), Volume 46 Number 13 (15 September 2000), p. 435; Službeni List (Grada Beograda), Volume 46 Number 15 (20 October 2000), p. 469-470. Ненад Богдановић (актуелни председник) Демократска опозиција Србије (Припадност: Демократска странка) Изабран Василије Јеремић Србија заједно Лепосава Милићевић Социјалистичка партија Србије – Југословенска левица (Припадност: Југословенска левица) Александар Милутиновић (дужник за Нови Београд) Српски покрет обнове Ненад Чопорда Српска странка Немања Шаровић Српска радикална странка

Референце

Категорија:Рођени 1950. Категорија:Белоцркванци Категорија:Пожаревљани Категорија:Политичари из Београда Категорија:Српски политичари Категорија:Српски министри Категорија:Чланови Југословенске левице Категорија:Народни посланици Скупштине Србије Категорија:Биографије живих особа